|
Семинар за студије модерне уметности Вас позива на међународну радионицу"Figures of Emancipation: New Perspectives on Modern Sculpture and Gender in 20th Century in Dialogue" која се одржава 16. и 17. новембра на Филозофском факултету у свечаној сали "Драгослав Срејовић" на првом спрату. Програм радионице са сатницом се налази у прилогу вести.
|
|
|
Овим путем, као факултет који образује будуће наставнике, школске психологе и педагоге, желимо да изразимо подршку захтевима које су колегинице и колеге из Актива психолога и педагога запослених у основним и средњим школама Србије изнеле у Отвореном писму упућеном Министарству просвете и другим релевантним институцијама.
Из позиције наставница и наставника који образују будуће школске педагоге и психологе, имамо обавезу да истакнемо важност улоге наших колегиница и колега у образовним установама. Она се огледа кроз континуирано и систематско пружање подршке ученицима, родитељима и колегама, али и развоју школе као заједнице. Важно је нагласити да су компетенције школских психолога и педагога међусобно комплементарне. Тек када су удружене омогућавају да се у школи гради култура која је заснована на међусобном поштовању и подршци и да се развија образовна пракса кроз коју ће сви актери у школи учити и развијати се.
Искуство из праксе нам показује да када школски психолози и педагози имају прилику да своје професионалне компетенције примењују у пуном обиму, школа постаје место у ком и ученици, и наставно и ненаставно особље, и родитељи/старатељи осећају да припадају, напредују и да су уважени.
Из тих разлога пружамо подршку Отвореном писму наших колега. Оно представља јасан позив на разговор о изменама у образовној политици и пракси који ће омогућити да психошко-педагошка служба буде место подршке развоју школе и ученика.
Имајући све наведено у виду, позивамо Министарство просвете и друге релевантне институције да у сарадњи са Активом психолога и педагога запослених у основним и средњим школама Србије, Друштвом психолога Србије и Друштвом педагога Србије јасније сагледају и одреде улогу стручне службе у школи, а затим и започну трагање за најбољим начинима да се психолошко-педагошке службе у школама подрже. Уколико постоји потреба за тим, наставници и истраживачи Одељења за психологију и Одељења за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду спремни су да се укључе у разговоре и својим знањем допринесу трагању за најбољим решењима за проблеме на које указују наше колегинице и колеге у свом Отвореном писму.
Одељење за педагогију и андрагогију и Одељење за психологију Филозофског факултета у Београду
|
|
|
РАСПИСИВАЊЕ КОНКУРСА ЗА ДОДЕЛУ СТИПЕНДИЈА
ФОНДАЦИЈЕ „НОВИ ДОБРОТВОРИ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ“
ЗА ШКОЛСКУ 2023/2024. ГОДИНУ
Расписује се Конкурс за доделу 4 (четири) стипендије за школску 2023/2024. годину студентима Универзитета у Београду, и то по једна стипендија студентима са:
• Групације природно-математичких наука,
• Групације техничко-технолошких наука,
• Групације медицинских наука,
• Групације друштвено-хуманистичких наука.
На Конкурс се могу пријавити студенти уписани први пут у текућој школској години на основне или интегрисане и мастер академске студије Универзитета у Београду, чије се школовање у школској 2023/2024. години финансира из буџета Републике Србије и који нису губили ниједну годину током студија, уз максималну ефикасност током студирања.
На конкурс се могу пријавити студенти од друге године основних или интегрисаних академских студија.
Детаљније о конкурсу у прилогу вести.
|
|
|
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Универзитет у Београду - Филозофски факултет обавештава да су у оквиру програма „ Моја прва плата“ отворене позиције за посао у Одсеку за студентске послове на радном месту – Административни секретар (1 кандидат/киња), као и у Центру за међународну сарадњу и односе са јавношћу на радном месту – Административни секретар (1 кандидат/киња).
Период пријављивања кандидата је од 13.11.2023. године до 06.12.2023. године преко портала „Моја прва плата“, а оспособљавање за рад почиње у јануару 2024. године.
Детаљне информације можете погледати у прилогу вести.
|
|
|
Детаље акције можете погледати у прилогу вести
|
|
|
Лабораторија за експерименталну психологију Вас позива на трибину са темом „Painting and Curating with AI", о којој ће говорити др Јасмина Стеванов (University of Bristol).
Трибина ће се одржати у четвртак, 16. новембра у 15 часова преко апликације Зум на следећем линку и биће снимана за потребе архива Лабораторије.
https://us06web.zoom.us/j/91046778854?pwd=T3dNQjByNDd0SDJiVkFKUVQ5YUJXZz09 шифра: leptribina
|
|
|
Коначне ранг-листе за упис на докторске студије у допунском уписном року налазe се у рубрици
- За будуће студенте – Ранг-листе – мастер (Коначне листе - допунски конкурс).
Упис примљених кандидата на ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ обавиће се 13.11.2023. од 10 до 13 часова.
|
|
|
Решење се налази у прилогу вести.
|
|
|
Центар за историјску географију и историјску демографију
Вас позива на промоцију другог допуњеног издања књиге
Историјска географија српских земаља (VI – XVI век)
проф. др Синише Мишића
Уторак, 14. новембар у 18ч, свечана сала Филозофског факултета „Драгослав
Срејовић“ (први спрат)
Након промоције ће бити организована продаја књиге по промотивној цени од
500 РСД
О књизи ће говорити:
Проф. др Снежана Божанић
редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду
Проф. др Марија Копривица
ванредни професор Филозофског факултета у Београду
Проф. др Синиша Мишић, аутор
редовни професор Филозофског факултета у Београду
Модератор:
Маст. историч. Милан Денчић,
истраживач-приправник
|
|
|
Позивамо вас на промоцију књиге Леслија Склера „Архитектура икона и капиталистичка глобализација“, у четвртак 16. новембра, у 18:00h, Универзитет у Београду, Свечана сала (1. спрат), Студентски трг 1.
О књизи говоре проф. др Владан Ђокић, ректор, проф. др Владимир Вулетић, доц. др Стефан Јанковић, др Александра Миловановић и Бора Бабић. Проф. емеритус Лесли Склер ће се укључити преко Zoom-a.
Лесли Склер је професор емеритус социологије на ЛСЕ у Лондону. Тренутно је председник Удружења за глобалне студије.
Осамдесетих година прошлог века бавио се утицајем директних страних инвестиција у Ирској, Египту, Кини и Мексику. На основу прикупљеног материјала, деведесетих година је развио теорију глобалног система у којој централну улогу заузима концепт транснационалне капиталистичке класе. Почетком овог миленијума започео је нови истраживачки пројекат “Архитектура икона и капиталистичка глобализација" који се ослања на његову теорију глобалног система која се бави односом између глобалног капитализма, класа, конзумеризма и државе.
У књизи Пројекат икона, изворно објављеној 2017. године, чији превод је пред нама, Склер критички преиспитује начин на који се капиталистичка глобализација пројектује у простору, односно начина на који транснационална капиталистичка класа користи иконичну архитектуру.
Последњих неколико година бави се истраживањем рецепције антропоцена у свету и поновним промишљањем капитализма и државе.
Више информација о промоцији књиге и говорницима можете пронаћи у прилогу поруке.
|
|