Vesti i događaji

Опште вести
RSS
4
 
Апр
 
2022

Конференција “Faces of Populism: Politics, Culture, Economy, and Everyday Life in Eastern Europe” биће одржана на Филозофском факултету 5. и 6. априла у оквиру Хоризонт 2020 пројекта "POPREBEL – Populist rebellion against modernity in 21st-century Eastern Europe: neo-traditionalism and neo-feudalism".

У прилогу се налазе програм и постер.

Конференција се може пратити преко следећег линка:
https://us02web.zoom.us/j/6038468111?pwd=Nm5CU0VMTXRlcHlpdllabXdMN251QT09
Meeting ID: 603 846 8111
Passcode: 226385



4
 
Апр
 
2022

Лабораторија за експерименталну психологију Вас позива на трибину на тему „Археологија (у) садашњности", о којој ће говорити Сташа Бабић (Одељење за археологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду)

Трибина ће се одржати у четвртак, 7. априла у 15 часова преко апликације Зоом, на следећем линку и биће снимана за потребе архива Лабораторије.

https://zoom.us/j/91046778854?pwd=T3dNQjByNDd0SDJiVkFKUVQ5YUJXZz09
шифра: leptribina



4
 
Апр
 
2022

Обавештавамо све заинтересоване студенте да ће др Томаш Халамка, предавач на Карловом Универзитету у Прагу, одржати серију гостујућих предавања о републиканизму.

Предавања ће се одржавати од 11.4. до 15.4.2022. године у просторији Српског филозофског друштва (ФДС) према распореду у прилогу.

Кратак опис курса и апстракт за свако предавање, као и време одржавања, можете пронаћи у прилогу.


1
 
Апр
 
2022

Позивамо вас на предавање које ће одржати проф. др Данијела Стефановић са Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду на тему: „Видим дивне ствари – читам о дивним стварима“ поводом 200 година од дешифровања хијероглифског писма и 100 година од открића Тутанхамонове гробнице.

Предавање ће бити одржано у Атријуму Народне библиотеке Србије у четвртак 7.4. у 18 часова.

Више информација можете видети на: https://nauka.f.bg.ac.rs/archives/1113



1
 
Апр
 
2022

О озбиљним темама на забаван начин или “све што сте одувек хтели да кажете а нисте имали Рамба да вас саслуша”!

Позивају се заинтересовани студенти на радионицу “Кабаре код Лудог филозофа” коју ће водити наш познати музичар, друштвени прегалац и надрифилозоф Рамбо Амадеус.

Кабаре је замишљен као процес који нема задати циљ осим једног - да буде креативни вентил редновним, вечитим и бившим студентима Филозофског факултета!

Кабаре стално лавира, мења се, није закуцан ни у форми ни у садржају, али јесте у хумору и простору - одиграва се у виртуеном свету и Клубу студената Филозофског факутлета Плато.

Право пријаве имају сви студенти Филозофског факултета, који желе да:

-описују друштвене прилике, лична искуства и филозофирају
-саставе сонг и изведу га гласом, или у пратњи неког инструмента или матрице
-заиграју на сцени уз своју кореографију
-играју мисаони пинг-понг са колегама и Лудим филозофом

Предложене теме за први циклус радионица су:

-Штетност екологије - коме још треба здраво окружење?
-Штетност образовања, похвала полуписмености!
-Предности аутократије над демократијом!

Радионица почиње са радом објавом овог позива, позивају се заинтересовани студенти да пошаљу мејл са кратким видео снимком (до 30 секунди) у којем говоре, свирају или плешу на предложене теме, на адресу kabarefilozof@gmail.com. Студенти се могу пријавити самостално или у групи, са колегама са којима се иначе добро забављају размишљајући о себи и свету. Перфекција у извођењу и квалитет снимка не доносе никакве поене, све и сви су добродошли! Рок за слање првих снимака је 15. април.

Након што пристигну предлози и тизери на наведени мејл, Рамбо ће позвати студенте на прво радно дружење у Клуб студената Филозофског факултета.

Видимо се!


1
 
Апр
 
2022

Предавање проф. др Данијеле Стефановић ”Видим дивне ствари – читам о дивним стварима” поводом два века египтологије биће одржано у Атријуму Народне библиотеке Србије у четвртак 7.4.2022. године.

Година 2022. важна је за египтологију због два велика јубилеја – век од открића Тутанхамонове гробнице и два века од дешифровања хијероглифског писма (што се данас у египтологији сматра и утемељењем дисциплине као науке).

Захваљујући минуциозном раду и анализи текстова сачуваних на Розетском камену (декрет из 13. године Птолемеја V, то јест из 196. год. пре н.е., упућен конгрегацији свештеника из Мемфиса, написан је на средњоегипатском хијероглифским писмом, на демотици демотским писмим и на грчком алфабетом) Жан Франсоа Шамполион (1790–1832) је успео да препозна основне постулате староегипстаког језика и хијероглифског писма и започне рад на њиховом дешифровању (који, у извесним елементима, и данас траје). Године 1822. Шамполион је објавио публикацију насловљену Леттре à М. Дациер релативе à л’алпхабет дес хиéроглyпхес пхонéтиqуес у којој су по први пут знаци хијероглифског писма систематизовани, а фонетске вредности једноконсонаната дате у корелацији са грчким и демотским фонемама. Дешифровање хијероглифског писма један је од највећих лингвистичких подухвата свих времена. Првих дана месеца новембра 1922. британски археолог Хауард Картер (1873–1939) открио је степениште које је водило до гробних одаја фараона Тутанхамона у Долини краљева на западној обали Нила у Египту. Крајем истог месеца, Катер и лорд Карнарвон ушли су у спољену комору владарске гробнице нашавши је, на своје велико изненађење, запечаћену и нетакнуту. Картерова реченица „видим дивне ствари“, као одговор на Карнарвоново питање, ушла је у анале египтологије. Откриће Тутанхамове гробнице, до данас једине нетакнуте владарске гробнице на простору античког Египта, сматра се највећим археолошким постигнућем XX века.

Иако је египтологија на Универзитету у Београду скромно заступљена, постоје добри разлози за обележавање два поменута јубијела пре свега захваљујући раду академика Николе Вулића. Катедра за историју старог века на Великој школи у Београду основана је 1897. године и све до 1930. године деловала је у оквиру Одељења за класичну филологију. Никола Вулић је био њен управник од оснивања до 1938. године. У оквиру наставе Опште историје старог века Вулић је предавао и историју источних народа “по један сат недељно”.

У збирци Николе Вулића, која се данас чува у фонду рукописа и заоставштина Народне библиотеке Србије, налази се и рукопис насловљен Мисирска историја (НБС, Р 382/1). Реч је о припремама за предавања за летњи семестар 1898/9.

Мисирска историја не само да представља један од прворазредних извора за историју античких студија у Србији, али и наставног процеса на Великој школи, већ осветљава и Вулићеву ерудицију на пољу које није било примарно у погледу његових интересовања, али чију је важност као дела античког света јасно разумео. Поменуто становиште исказано је у уводном одељку Вулићеве скрипте Историја старог века, настале после 1900. године и штампане у литографији Косте М. Бојковића у Београду: НАРОДИ КОЈЕ ПРОУЧАВА СТАРА ИСТОРИЈА. (Историја старог века, по предавањима Г. Др. Вулића, Београд с.а, 137)

Релевантна и актуелна знања која су научној јавности из домена египтологије крајем XИX века била позната, Вулић је ревносно преносио својим студентима. Користећи оновремене најрелевантније студије (на које се позива говорећи о историји Египта и које ће се наћи у поставци) Вулић је подучавао не само о политичкој историји, већ и о проблемима хронологије, питањима друштвене структуре, државног уређења, културе и религије.

У Историји старог века, на страницама од 140. до 148. Вулић је изложио и постојећа знања о староегипатском језику и хијероглифском писму, што уједно чини и најстарији, данас познат, приказ језика и писама династичког Египта на српском језику.

Предавања академика Вулића на Коларчевом народном универзитету често су била посвећена и археолошким ископавањима. Тако је са великим узбуђењем говорио и о открићу Тутанхамонове гробнице о чему је детаљно известила и Политика (бр. 5737, 12.04.1924. ). На основу новинског приказа закључује се да је београдској публици било предочено све што се до тог тренутка знало о открићу. Колика је велика била заинтересованост публике сведочи чињеница да је, зног оних који нису успели да уђу у салу, предавање сутрадан морало бити поновљено.

Обележавајући поменуте јубилеје, Народна библиотека Србије и Филозофски факултет Универзитета у Београду изложбом Видим дивне ствари – читам о дивним стварима (два века египтологије) и пратећим програмом придржују се европским и светским институцијама.


31
 
Мар
 
2022

30
 
Мар
 
2022

пролетос при Центру за библијску филологију и херменеутику

ΓΕΝΕΣΙΣ: разговори о Књизи Постања

воде
проф. др Војин Недељковић
проф. др Родољуб Кубат

Разговор пети – о Кајину и Авељу
(Пост. 4.1–16)


уторак 5. априла у 18h30 на Одељењу за класичне науке
Капетан Мишино здање, десно, други спрат




29
 
Мар
 
2022

Поштоване колегинице и колеге,

Позивамо вас да присуствујете конференцији Српска археологија између теорије и чињеница IX у организацији Центра за теоријску археологију Одељења за археологију

ПРВИ КОНФЕРЕНЦИЈСКИ ДАН (1.4.2022)

Topic: Српска археологија између теорије и чињеница IX: Археологије друштвених неједнакости 01

Time: Apr 1, 2022 09:30 AM Budapest

Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/7437315644?pwd=RkZ6M1pteGNWYk1MMUR4NWx2OXkwQT09

Meeting ID: 743 731 5644
Passcode: 064403

ДРУГИ КОНФЕРЕНЦИЈСКИ ДАН (2.4.2022)

Topic: Српска археологија између теорије и чињеница IX: Археологије друштвених неједнакости 02

Time: Apr 2, 2022 09:30 AM Budapest

Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/7437315644?pwd=RkZ6M1pteGNWYk1MMUR4NWx2OXkwQT09

Meeting ID: 743 731 5644
Passcode: 064403

У прилогу - Програм конференције.



29
 
Мар
 
2022

ОБАВЕШТЕЊЕ О ВРЕМЕНУ И МЕСТУ ОДРЖАВАЊА ИЗБОРА ЗА СТУДЕНТСКИ ПАРЛАМЕНТ УНИВЕРЗИТЕТА И ВРЕМЕНУ, МЕСТУ И НАЧИНУ ПОДНОШЕЊА ПРИЈАВЕ ЗА УЧЕШЋЕ НА ИЗБОРИМА ЗА СТУДЕНТСКИ ПАРЛАМЕНТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Избори за Студентски парламент Универзитета у Београду ће се одржати дана 13. априла 2022. године у периоду од 10 до 18 часова у холу првог спрата Филозофског факултета.

Студенти Филозофског факултета могу поднети пријаве за учешће на изборима за Студентски парламент Универзитета у Београду радним данима од среде 30. марта до уторка 5. априла у периоду од 11 до 13 часова у холу првог спрата Филозофског факултета.

Студенти који желе да се пријаве на учешће на изборима подносе кандидатуру лично. Кандидатура се подноси предајом попуњеног Обрасца_01 који у прилогу садржи оригинал уверење о редовном студирању на Филозофском факултету. Образац_01 ће бити доступан и на месту подношења кандидатуре.

Одлука о времену и месту одржавања избора, Обавештење о времену, месту и начину подношења и садржају пријаве за учешће на изборима за Студентски парламент Универзитета у Београду, Одлука о избору заменика председника Бирачког одбора и Образац_01 се налазе у прилогу вести.



1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88
↑↑↑