Sociologija
Докторске академске студије социологије (2021)
Ниво студија: Докторске
Број ЕСПБ бодова: 180
Трајање програма у годинама: 3
Научни назив: доктор наука - социологија
Услови уписа: Завршене дипломске академске студије – мастер из области социологије (300 ЕСПБ), просечна оцена на основним и дипломским академским студијама најмање 8 (осам) или најмање 5 научних радова објављених у часописима од националног и међународног значаја, познавање једног страног (светског) језика; лице које нема завршене одговарајуће студије полаже диференцијални испит, у складу са Статутом факултета.
Услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија: Студент може прећи са других студијских програма на овај програм уколико положи диференцијалне испите које утврђује Веће Одељења за социологију на основу увида у садржај студијског програма са којег прелази. Процедура преласка утврђена је Статутом Факултета.
Начин избора предмета из других студијских програма: Избор се врши са листе изборних предмета докторских студија Факултета и/или Универзитета, у договору са ментором, а у складу са Правилником о пријављивању предмета Факултета.
Циљ: Основни циљ докторских студија социологије јесте то да се кандидати по његовом завршетку могу без тешкоћа, равноправно и компетентно, укључивати у научну заједницу, како у нашој земљи тако и у свету, и тако доприносити развоју своје дисциплине, општег научног знања, као и друштва у целини. Да би се тај општи циљ постигао, студиј се усмерава на више посебних циљева. Стицање научне компетенције подразумева неколико елемената: - продубљено упознавање студената са ранијим и постојећим темељним фондом социолошких знања, као и, посебно, с најновијим теоријским и истраживачким оријентацијама у социологији и сродним друштвеним наукама; - овладавање кључним општим научним претпоставкама на епистемолошком и методолошком плану, као и на плану истраживачких техника; - упознавање са научним достигнућима у сродним областима друштвених наука (антропологија, историја, економија, психологија итд.), и то како онима које развијају сазнања комплементарна подручјима од посебног интереса за кандидата тако и онима које су неопходне за тумачење ширег контекста у којем се одвијају (па тако могу и објаснити) сложени друштвени процеси; - развој способности за критичку евалуацију како постојећих знања, теоријских и методолошких претпоставки, као и прикупљених чињеница, тако и властите истраживачке рутине, јер се само на тај начин може обликовати самосталан научни приступ друштвеним чињеницама, који је претпоставка за креативно мишљење, па тако и за бављење науком. С обзиром на то да је за савремене, а посебно друштвене науке, карактеристично постојање низа алтернативних (међусобно супротстављених) теорија, посебан циљ студија биће упознавање кандидата са њиховим особеностима, предностима и недостацима, како би се развила свест о плурализму научних приступа, нужности толеранције за теоријске разлике, могућој теоријској плодности коју постојеће разлике могу подстицати, али и неопходности настојања да се пронађе – за дати ниво историјског развоја науке – најрелевантније становиште за тумачење различитих друштвених процеса. Најзад, посебан циљ докторских студија социологије мора бити развијање свести о друштвеној утемељености науке, како у том смислу што је друштво специфично истраживачко поље дисциплине, те што је сам теоријски и методолошки апарат ове науке друштвено-историјски условљен (променљив итд.) него и по томе што се унутар социологије мора одржавати свест о друштвеној одговорности науке – на плану настојања да се пронађу објашњења за релевантне друштвене проблеме, али и предлози потенцијалних решења за те проблеме.
Основни исход докторских академских студија социологије је оспособљавање кандидата за систематско, конзистентно и критичко истраживање теоријских, историјских и емпиријских проблема друштва. Ту способност кандидат демонстрира властитом обрадом научне теме која је значајна за дисциплину. Листа обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем. У структури курикулума постоји само један обавезан предмет – Општа социологија. Поред овог предмета кандидати су у обавези да похађају и положе још два предмета – Историја социолошких теорија и Методе истраживања друштвених појава. Изборни предмети омогућавају развој специфичних социолошких знања (из подручја социологије политике, културе, породице,образовања, економске социологије, урбане социологије, социјалне патологије, студија рода), као и неговање интердисциплинарности (што се види и кроз заступљеност курсева из подручја антропологије, историје, економије итд.). Начин извођења студија – бодовна вредност сваког предмета исказана у складу са европским системом преноса бодова. Сваки предмет (један обавезни и пет изборних) носи по 10 ЕСПБ бодова, 30 бодова носи израда и одбрана пријаве теме дисертације и 20 ЕСПБ студијски истраживачки рад, а за израду и одбрану тезе студент добија 70 ЕСПБ бодова.Бодовна вредност докторске дисертације. Укупна бодовна вредност – укључујући израду и одбрану пријаве теме, студијски истраживачки рад и израду и одбрану докторске дисертације – 120 ЕСПБ. Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета Сви студенти могу уписати било који предмет у оквиру студијском програма докторских академских студија социологије. Начин избора предмета из других студијских програма на истом или другом универзитету. У договору са ментором студент може да на основу склопљеног уговора о учењу изабере и похађа предмете са других високошколских установа или високошколских установа са којима Универзитет у Београду има потписане уговоре о мобилности студената.
Компетенције: Програм докторских студија социологије конципиран је тако да студент, по завршетку процеса образовања, развије способност за самостално, систематско и критичко истраживање теоријских, историјских и емпиријских проблема релевантних за друштвене науке. Да би то постигао, студент се обучава да дијагностикује теоријски и практично (друштвено) релевантна питања, да буде у стању да осмисли теоријски и/или емпиријски истраживачки програм помоћу којег би та питања проучавао, да познаје одговарајуће истраживачке методе и технике, као и методе за обраду података, да буде припремљен да креативно и оригинално интерпретира добијене истраживачке резултате те да своје налазе укључи у постојећи фундус научног знања, да предвиђа решења друштвених проблема и њихове последице. Студенти ће током програма стећи темељно социолошко образовање, као и продубити разумевање кључних проблема других сродних друштвених наука, биће упознати са социолошким истраживачким методама и техникама, као и савременим техникама рачунарске обраде података. Посебна пажња биће посвећена обуци студената да, после завршетка студија, наставе да прате нова научна достигнућа и на тај се начин активно укључују у међународну научну заједницу. Ради тога, студенти ће бити припремљени да, на професионалном нивоу, сарађују у међународним истраживачким пројектима, као и да излажу резултате свог рада, у књигама, часописима, на научним конференцијама, јавним предавањима итд. На тај начин, студенти се кроз програм докторских студија социологије оспособљавају да самостално и оригинално допринесу развоју социолошке науке, као и научном мишљењу уопште. Посебно место у конципирању студија има статус социологије као науке која омогућава саморефлексивност друштва. Стога, поред изградње свести о томе да социолошко истраживање подразумева неопходност поштовања принципа етичког кодекса добре научне праксе, докторски студиј социологије развија сазнање о друштвеној одговорности социолога за развој друштвене заједнице.
