Sociologija
Докторске студије социологије (2014)
Ниво студија: Докторске
Број ЕСПБ бодова: 180
Трајање програма у годинама: 3
Научни назив: доктор наука - социологија
Услови уписа: Завршене дипломске академске студије – мастер из области социологије (300 ЕСПБ), просечна оцена на основним и дипломским академским студијама најмање 8 (осам) или најмање 5 научних радова објављених у часописима од националног и међународног значаја, познавање једног страног (светског) језика; лице које нема завршене одговарајуће студије полаже диференцијални испит, у складу са Статутом факултета.
Услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија: Студент може прећи са других студијских програма на овај програм уколико положи диференцијалне испите које утврђује Веће Одељења за социологију на основу увида у садржај студијског програма са којег прелази. Процедура преласка утврђена је Статутом Факултета.
Начин избора предмета из других студијских програма: Избор се врши са листе изборних предмета докторских студија Факултета и/или Универзитета, у договору са ментором, а у складу са Правилником о пријављивању предмета Факултета.
Циљ: Основни циљ докторских студија социологије јесте то да се кандидати по његовом завршетку могу без тешкоћа, равноправно и компетентно, укључивати у научну заједницу, како у нашој земљи тако и у свету, и тако доприносити развоју своје дисциплине, општег научног знања, као и друштва у целини. Да би се тај општи циљ постигао, студиј се усмерава на више посебних циљева.
Стицање научне компетенције подразумева неколико елемената:
- продубљено упознавање студената са ранијим и постојећим темељним фондом социолошких знања, као и, посебно, с најновијим теоријским и истраживачким оријентацијама у социологији и сродним друштвеним наукама;
- овладавање кључним општим научним претпоставкама на епистемолошком и методолошком плану, као и на плану истраживачких техника;
- упознавање са научним достигнућима у сродним областима друштвених наука (антропологија, историја, економија, психологија итд.), и то како онима које развијају сазнања комплементарна подручјима од посебног интереса за кандидата тако и онима које су неопходне за тумачење ширег контекста у којем се одвијају (па тако могу и објаснити) сложени друштвени процеси;
- развој способности за критичку евалуацију како постојећих знања, теоријских и методолошких претпоставки, као и прикупљених чињеница, тако и властите истраживачке рутине, јер се само на тај начин може обликовати самосталан научни приступ друштвеним чињеницама, који је претпоставка за креативно мишљење, па тако и за бављење науком.
С обзиром на то да је за савремене, а посебно друштвене науке, карактеристично постојање низа алтернативних (међусобно супротстављених) теорија, посебан циљ студија биће упознавање кандидата са њиховим особеностима, предностима и недостацима, како би се развила свест о плурализму научних приступа, нужности толеранције за теоријске разлике, могућој теоријској плодности коју постојеће разлике могу подстицати, али и неопходности настојања да се пронађе – за дати ниво историјског развоја науке – најрелевантније становиште за тумачење различитих друштвених процеса.
Најзад, посебан циљ докторских студија социологије мора бити развијање свести о друштвеној утемељености науке, како у том смислу што је друштво специфично истраживачко поље дисциплине, те што је сам теоријски и методолошки апарат ове науке друштвено-историјски условљен (променљив итд.) него и по томе што се унутар социологије мора одржавати свест о друштвеној одговорности науке – на плану настојања да се пронађу објашњења за релевантне друштвене проблеме, али и предлози потенцијалних решења за те проблеме.
Листа обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем
Листа обавезних предмета покрива основна подручја социологије: социолошку теорију, историју дисциплине и методологију. Изборни предмети омогућавају развој специфичних социолошких знања (подручја социологије политике, културе, економске социологије, урбане социологије, породице, социјалне патологије, рода), као и интердисциплинарност (антропологија, историја, економија итд.). У оквиру понуђених курсева продубљено ће се проучавати основни појмови дисциплине и посебних подручја, историјски развој, као и квантитативни и квалитативни методи прикупљања података у друштвеним наукама.
Начин извођења студија – бодовна вредност сваког предмета исказана у складу са европским системом преноса бодова
Сваки предмет (три обавезна и три изборна) носи по 10 ЕСПБ бодова, 15 бодова носи писање и одбрана пријаве теме и 45 ЕСПБ студијски истраживачки рад, а за израду и одбрану тезе студент добија 60 ЕСПБ бодова.
Бодовна вредност докторске дисертације
Укупна бодовна вредност – укључујући писање и одбрану пријаве теме, студијски истраживачки рад и израду и одбрану докторске тезе – 120 ЕСПБ.
Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета
Сви студенти могу уписати било који социолошки предмет. За упис изборних предмета са других студијских група студент добија сагласност водитеља докторских студија и ментора.
Компетенције: Програм докторских студија социологије конципиран је тако да студент, по завршетку процеса образовања, развије способност за самостално, систематско и критичко истраживање теоријских, историјских и емпиријских проблема релевантних за друштвене науке. Да би то постигао, студент се обучава да дијагностикује теоријски и практично (друштвено) релевантна питања, да буде у стању да осмисли теоријски и/или емпиријски истраживачки програм помоћу којег би та питања проучавао, да познаје одговарајуће истраживачке методе и технике, као и методе за обраду података, да буде припремљен да креативно и оригинално интерпретира добијене истраживачке резултате те да своје налазе укључи у постојећи фундус научног знања, да предвиђа решења друштвених проблема и њихове последице.
Студенти ће током програма стећи темељно социолошко образовање, као и продубити разумевање кључних проблема других сродних друштвених наука, биће упознати са социолошким истраживачким методама и техникама, као и савременим техникама рачунарске обраде података. Посебна пажња биће посвећена обуци студената да, после завршетка студија, наставе да прате нова научна достигнућа и на тај се начин активно укључују у међународну научну заједницу. Ради тога, студенти ће бити припремљени да, на професионалном нивоу, сарађују у међународним истраживачким пројектима, као и да излажу резултате свог рада, у књигама, часописима, на научним конференцијама, јавним предавањима итд. На тај начин, студенти се кроз програм докторских студија социологије оспособљавају да самостално и оригинално допринесу развоју социолошке науке, као и научном мишљењу уопште.
Посебно место у конципирању студија има статус социологије као науке која омогућава саморефлексивност друштва. Стога, поред изградње свести о томе да социолошко истраживање подразумева неопходност поштовања принципа етичког кодекса добре научне праксе, докторски студиј социологије развија сазнање о друштвеној одговорности социолога за развој друштвене заједнице.
