Arheologija
Не постоје подаци о траженом курсу.
План курса:
1. недеља предавање - Увод у увод
Дефиниције и поделе археологије. Археологија у породици дисциплина које изучавају прошлост, људско друштво и културу. Предмет и циљ археологије. Чему археологија и како она доприноси свеукупном људском сазнању? Заблуде, погрешне представе и слика археологије у јавности. |
2. недеља предавање - Arche aрхеологије
Потреба проучавања теоријских концепата археологије и историје идеја доминатних у овој дисциплини. Настанак и постепено сазревање идеје о прошлости њеним материјалним остацима од древног Блиског истока, преко антике, средњовековних знања и заблуда до ренесансног оживљавања интересовања за антику. |
3. недеља предавање - Антикварство
Антикварство и кабинети куриозитета као претходница научне археологије. Винкелман и стварање класичне археологије и историје уметности. Романтичарско схватање прошлости и нацинална историја. |
4. недеља предавање - Идеја прогреса
Идеја прогреса и њен значај у доба просвећености. Значај индустријске револуције као друштевног оквира еволуционистичке идеје. Геолошка изучавања и старост земље. Катастрофисти, дилувијалисти и униформитаристи. Дарвинова теорија и њен значај у природним и друштвеним наукама. |
5. недеља предавање - Класификација и типологија
Кристијан Томсен, Јенс Ворсе и тростепени систем као археолошка класификација. Оскар Монтелијус и типолошки систем. Почеци дифузионизма. Утицај Дарвинизма на археологију: унилинеарна еволуција и савремени преживци праисторије. Расистичке и колонијалне импликације једнолинијске паралелистичке еволуције.
|
6. недеља предавање - Откриће великих цивилизација
Наполеонова научна експедиција, и њен значај у открићу древне египатске цивилизације. Међународна трка за антиквитетима и преношење споменика у Европу. Рађање египтологије. Истраживања Месопотамије и Персије. Дешифровање клинастог писма и библиотеке на глиненим таблицама. Археологија открива библијске градове. Истраживања Хајнриха Шлимана: Троја и Микена. Артур Еванс и минојска цивилизација. Егејска копча која повезује блискоисточне цивилизације с европском праисторијом.
|
7. недеља предавање - Концепт археолошке културе
Нормативни концепт археолошке културе. Археолошка култура као основна јединица археолошке интерпретације. Археолошка култура: реални ентитет у прошлости или производ археолошког резоновања? |
8. недеља предавање - Археологија као историја култура
Да ли су културе по природи статичне и инертне? Дифузија с истока као универзално објашњење културне промене. Миграционизам и дифузионизам, сличности и разлике. Хипердифузионизам. Археолошка култура и етнос. Густаф Косина и индогерманска теорија. |
9. недеља предавање - Гордон Чајлд и доминација културно-историјске археологије
Гордон Чајлд. Праисторија Европе и блискоисточни утицаји. Археолошке карте култура и хронолошке табеле. Културно-историјска синтеза у европској и америчкој археологији и формирање »традиционалне археологије«. Прве критике на рачун културно-историјске археологије и археолошки скептицизам. Археологија у Совјетском Савезу: историја материјалне културе и стадијалисти. |
10. недеља предавање - Валтровић “чувар музеја”
Преглед археолошких идеја у Србији. Путописци. Почеци археолошког пручавања и заштите споменика. Прве институције. Михаило Валтровић као зачетник српске археологије. Археолошке институције: Катедра за археологију, Народни музеј, Српско археолошко друштво, Старинар. Панчић, Жујовић и удео природних наука у српској археологији. Археологија у јужнословенским земљама под Аустроугарском. Сплитски музеј и истраживање Далмације. Војводина и музејски повереници. Земаљски музеј у Сарајеву као жариште археолошког истраживања Балкана. |
11. недеља предавање - Милоје Васић и Винча
Милоје Васић и његова улога у српској археологији. Винча: праисторијска или јонска? Прва три доктора археологије, класичних наука и историје уметности: МилојеВасић, Никола Вулић и Владимир Петковић и праисторијска, класична и средњовековна археологија у Србији. Миодраг Грбић и алтернативне интерпретације неолита. Хронологија неолита централног Балкана: радови Владимира Милојчића, Драге и Милутина Гарашанина, Алојза Бенца
|
12. недеља предавање - Гарашанин и Срејовић
Милутин Гарашанин и његово дело. Индивидуална визија Драгослава Срејовића. |
13. недеља предавање - Криза у интерпретацији
Промена методолошких упоришта и критика културно-историјске археологије. Позитивизам у археологији и филозофија Карла Хемпела. Хипотетичко дедуктивни приступ и научна објашњења. |
14. недеља предавање - Нова археологија у седам магичних тачака
Основне поставке нове или процесне археологије: научни приступ, експлицирање циљева истраживања, културна еволуција, системско мишљење, култура као адаптација, култура као процес, оптимизам. Археологија као природна, егзактна наука. Модели у археологији. Генерализације и закони. Хипотетичко дедуктивни приступ и универзални закони људске природе на примеру славних детектива из литературе. |
15. недеља предавање - Више антропологије!
Нова археологија и антропологија: неоеволуционизам. Функционализам и системско мишљење. Етноархеологија и експериментална археологија. Проблеми с аналогијама и теорија средњег опсега. Наслеђе процесне археологије.
|
16. недеља предавање - Критика процесне археологије
Критика “објективног” знања процесне археологије. Археологија у крилу постмодернистичких идеја. Ходеров контекст значења. Прошлост се не може одвојити од вредносних судова. Основни концепти процесне археологије на удару постпроцесне критике: научни приступ, генерализацаија, посматрање друштва као предмета, “објективне неутралне” чињенице. |
17. недеља предавање - Кључни концепти постпроцесне археологије
Херменаутика. Читање материјалне културе као текста. Тражење индивидуе у прошлости. Поблем релативизма у постпроцесној археологији. Интерпретативне археологије. |
18. недеља предавање - Мноштво стаза
Археологија и историја: Колингвудова емпатија и Броделова историја дугог трајања. Структуралистичка археологија. Археологија рода и пола и феминситичка критика. Критичка теорија археологије и неомарксистичка археологија. Археологија као уметност и занат. |
19. недеља предавање - Социјална археологија
Размере друштва од дружине до државе: неоеволуционистички допринос. Сведочанства о друштву на основу анализе простора: трагови у стамбеном објекту, станишту, насељу и пејзажу. Географски модели анализе простора у археологији: теорија централног места, Тисенови полигиони, xтент и други географски модели.
|
20. недеља предавање - Друштвени положај и моћ
Сведочанства о друштву на основу анализе гробова: конструкције, гробни прилози, просторне анализе, географски модели. Етнички идентитет и материјална култура. Политичко надметање и ратови. Род и пол у археологији. Маргинални делови друштва: деца, стари људи, робови. Забава и игре. |
21. недеља предавање - Економска археологија
Супстантивистички и формалистички поглед на економију. Препољопривредне и пољопривредне културе. Облици производње: од кућне до индустријске производње. Индустријска археологија. Специјализација у привреди. Археолошко проучавање исхране: биљни и животињски остаци. Археолошко проучавање технологије: кремена индустрија, обрада дрвета, обрада коже и текстила, кости и трошних материјала. Керамика: први синтетички материјал. Металургија: археолошко проучавање рударства и металургије.
|
22. недеља предавање - Контакти и комуникација
Размена и трговина: економска или друштвена потреба? Видови размене од реципрочности до тржишне привреде. Просторне анализе и различити модели размене и трговине. Нумизматика као део економске археологије. |
23. недеља предавање - Когнитивна археологија
Постоји ли универзална људска природа? Есенцијализам и етноцентризам. Да ли размишљаљу и одлучују културе или људи? Планирање. Космологија, култ, религија и иконографија и њихови трагови у археолошким налазима. Црквена археологија. Како су се мисли изражавале: језик и писмо – најбољи увид у когнитивне системе прошлости. Колективни и лични идентитет. Мерење - археолошки траг древног размишљана и математичких знања. |
24. недеља предавање - Археологија у служби јавности
Етичка питања археологије и њено место у савременом друштву. За кога археолози раде? Презентација прошлости одговорност археолога и музеолога. Музеји и службе заштите. Ко поседује право на прошлост? Изазови археологији. Необјављивање и љубоморно чување материјала. Колекционари, детектори и пљачкаши. Религијски обреди и археолошка пракса: ископавање или скрнављење гробова. Куда с костима? Археологија као сагледавање свеукупне авантуре човечанства. |
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Кевин Грин, Увод у археологију, Clio, Београд 2003. Стране: 8-63; 187-200; 305-355.
М. Џонсон, Археолошка теорија, Clio, Београд 2007. (M. Johnson, Archaeological Theory, Oxford, 1999.). Поглавља: 1-8.
B. Olsen, Od predmeta do teksta, Beograd, 2002. Стране: 29-39.
C. Renfrew and P. Bahn, Archaeology. Theories, Methods and Practice, London, 2000. Поглавља: 5, 9, 10.
J. Malina, Z. Vašíček, Archaeology yesterday and today, Cambridge 1990. Стране: 2-4; 11-15; 19-22; 24-27.
Staša Babić, Antropologija antike (skripta), Filozofski fakultet, Beograd, 2007. Стране: 35-38.
Зенон Косидовски, Кад је сунце било бог, Београд, 1979. Стране: 14-43; 105-127; 190-209.
Д. Срејовић, Искуства прошлости, Београд 2001. Стране: 107-114.
Споменица Српског археолошког друштва (ур. Н. Тасић), Београд, 1983. Стране: 1-40.
М. Милинковић, Филозофски факултет у Београду – Одељење за археологију, Енциклопедија српске историографије (ур. С. Ћирковић и Р. Михаљчић), Београд, 1997. Стране: 134-137.
A.Palavestra, Arheologija i socijalna antropologija (skripta), Filozofski fakultet, Beograd 2007. Стране: 4-18; 39-55; 59-61; 73-79; 93-109; 131-150; 152-155; 160-174; 180-188, 193-212.
Општа допунска литература
D. Srejović i dr., Arheološki leksikon, Beograd, 1997.
C. Renfrew and P. Bahn, Archaeology. Theories, Methods and Practice, London, 2000.
J. Malina, Z. Vašíček, Archaeology yesterday and today, Cambridge 1990. Стране: 1-15; 19-22; 24-33; 35-56; 60-73, 90-95; 103-114.
B. Olsen, Od predmeta do teksta, Beograd, 2002.
C. W. Ceram, Bogovi, grobovi i učenjaci, Zagreb 1955. Стране: 1-277.
Milutin Garašanin. Razgovori o Arheologiji, (prir. S. Babić i M. Tomović), Beograd, 1995. Стране: 7-108.
Д. Срејовић, Искуства прошлости, Београд 2001. Стране:193-212; 237-241; 323-330.
W. Bray, D. Trump, The Penguin Dictionary of Archaeology, Harmondsworth, 1970.
The Atlas of World Archaeology (P. Bahn ed.) London, 2000.
Past Worlds: The Times Atlas of Archaeology, London, 1989.