Интеграција у међународну заједницу коју карактерише привреда базирана на знању отвара озбиљна питања развоја когнитивних и емоционалних компетенција појединца које су важне за оснажење широког спектра његових адаптационих потенцијала (знања, професионалних вештина, начина превладавања стреса на радном месту и ван њега и укупних социјалних вештина) у друштвеном окружењу које се брзо мења. Поред опште популације акценти су на деци, младима и људима са проблемима у адаптацији. Пројектом је покривен широк спектар међусобно повезаних тема, од оних са непосредном социјалном релевантношћу (нпр. валидација и унапређивање образовног процеса и установа; развој институционалне подршке образовању обдарених и талентованих појединаца; унапређивање процеса селекције кадрова као вид унапређивања ефикасности функционисања органа државне управе; анализа фактора који утичу на вредносне системе, однос према другима и насилно понашање младих), до оних које се фокусирају на фундаменталне проблеме (нпр. реконструкција простора базичне структуре личности и мапирање широког спектра понашања, симптома, унутрашњих механизама и биолошких корелата на овај простор; одређење универзалија које карактеришу ментални склоп милитантних екстремиста; проучавање базичне природе процеса учења/наставе). За реализацију пројекта прикупљаће се подаци на различитим узорцима испитаника, уз неопходну примену нових метода и технологија прикупљања и обраде података, и развој нових инструмената стандардизованих на нашој популацији.

Руководилац: проф. др Горан Кнежевић

Пројекат се бави утицајем социо-културне средине, промењене продуженом друштвеном кризом, на развој и понашање људи.

Први циљ пројекта је дескрипција механизама конструктивног и деструктивног деловања средине на способности и понашање деце и одраслих. Ова дескрипција, изведена према стандардима научног истраживања, омогућује разумевање чинилаца и механизама који конструишу и обликују когнитивни и социјални развој; везе између социјалног понашања и социјалне когниције, ставова и вредности; разумевање психолошких проблема људи и услова у којима раде као и сагледавање улоге психологије у репродукцији доминантног модела социјалних односа.

Други циљ пројекта је осмишљавање концепцијских оквира за могуће програме подршке когнитивном и социјалном развоју деце и младих. Елементи програма и комплетни програми изводе се из теоријских анализа и емпиријске грађе која је прикупљена у истраживачком делу пројекта. Програми се односе на развој формално-операционалног мишљења, на рецепцију текста, развој активних стратегија у учењу и саморегулисаног учења, на повећање професионалних компетенција наставника, развој експертског мишљења, повећање капацитета школе за инклузивну наставу, развој кооперативног понашања у конфликтима и на јачање психолошких капацитета за међунационално помирење.
У оквиру пројекта развијено је више десетина нових инструмената за анализу понашања, скала за мерење ставова и вредносних оријентација и инструмента за анализу карактеристика културних продуката (уџбеника, литературе за децу, наставних средстава). Завршене су све припреме за стандардизацију тестова VITI и WAIS-III за клиничку процену интелигенције.

Руководилац: др Дијана Плут

Пројекат Идентификација и праћење надарених покренут је у сарадњи с Републичком фондацијом за развој и подстицање научног и уметничког подмлатка (траје од 1988. године). Циљ пројекта је селекција кандидата за стипендију Републичке фондације и емпиријско лонгитудинално праћење њиховог даљег научног и професионалног развоја. Фондација је основана с циљем да се најуспешнијим ученицима и студентима у Србији омогуће бољи услови за учење, усавршавање и професионални развој и у том смислу поставила је услове предселекције односно услове за пријављивање на конкурс. У сврху селекције стипендиста Фондације, Институт за психологију обавља психолошко тестирање кандидата различитих научних студијских група (природно-научне, био-медицинске, техничко-технолошке и друштвено-хуманистичке). Тестирање се сваке године обавља батеријом тестова у Београду, а од 1997. године и у Новом Саду и у Нишу. Поред примењеног карактера пројекат обухвата и анализу извршене селекционе процедуре и резултата стипендиста на примењеној батерији психолошких тестова.

Руководилац: проф. др Панта Ковачевић

Пројекат Школа без насиља је покренут 2005. године и траје још и данас, у сарадњи са UNICEFом, са циљем да се ојача особље основних школа у борби против све учесталијег насилног понашања деце и одраслих у основним школама Србије. Пројекат има две компоненте: истраживачку и интервентну. За истраживачку компоненету задужен је Институт за психологију, који спроводи истраживање насиља у свакој од школа које су укључене у пројекат. Резултати истраживања имају неколико функција у пројекту: прво, служе као облик сензитизације свих учесника у школском животу за борбу против насиља; друго, региструју ниво насиља у време започињања пројекта (што омогућује касније праћење напретка под утицајем пројекатских активности) и треће, истраживање пружа важне податке за планирање појединих пројекатских активности.

У оквиру овог пројекта на систематски начин су прикупљени подаци о врстама и раширености насиља у нашим основним школама. Податке о угрожености насиљем дала су деца од 3. до 8. разреда из школа која су укључене у пројекат (укључена су сва деца датог узраста која су на дан испитивања била у школи). И сви одрасли који су запослени у школи исказали су своје процене о угрожености деце насиљем.

Руководиоци: проф. др Драган Попадић и др Дијана Плут

Пројекат је покренут у сарадњи са UNESCO-ом (2001–2004. године). Реч је о опсежној научној емпиријској студији која испитује функционисање образовања у условима друштвене кризе, транзиције и присилних миграција.

Теоријски референтни оквир заснива се на конструктивистичким теоријама о људском развоју односно на три еколошке теоријске парадигме о природи људског развоја: теоријама Виготског, Бронфенбренера и Бурдијеа.

Централно питање овог истраживања је социјални и психолошки одговор актера из система образовања на услове друштвене кризе и присилних миграција. Посебна питања којима се ова студија бави су: какво је образовање деце у транзицијом и ратом измењеном окружењу виђено из угла ученика, њихових родитеља, наставника, стручних сарадника и директора школа и које механизме и стратегије решавања проблема су изабрали различити учесници у систему образовања као доминантне у суочавању са нарастајућим проблемима. Студија се посебно бави децом расељеном са Косова и Метохије која су смештена у колективне центре са својим породицама.

Налази студије сведоче о ерозији квалитета образовања и дугорочним ефектима кризе и транзиције: нису изграђене адекватбе стратегије учења код наших ученика на крају основне школе, ни код деце ни код одраслих нисмо нашли адекватне механизме решавања проблема, а код деце која су расељена са Косова и Метохије као велики проблем показало се неусаглашено деловање културних образаца понашања и вредности из завичаја са захтевима нове средине.

Руководилац: др Дијана Плут

Циљ програма започетог 1999. године јесте подршка развоју способности и вештина критичког мишљења код младих, као и неговање одређених интелектуалних вредности, ставова и особина личности, које се обично називају критичким ставом. Развој критичког мишљења има вишеструку релевантност како у односу на савремене светске образовне циљеве тако и у односу на актуелни друштвени контекст у коме живимо и у коме се одвија процес образовања. Акценат се у савременом школству помера са стицања знања на развијање способности за учење, решавање проблема, доношење одлука, као и за селекцију, вредновање и употребу информација. С друге стране, подстицање критичког мишљења је од непроцењивог значаја када је у питању заштита од манипулације, пропаганде, ширења верских, етничких и других врста предрасуда.

У досадашњем току пројекта реализоване су две фазе. У првој фази осмишљен је концепт критичког мишљења из кога је изведена структура способности и вештина критичког мишљења, а потом су развијене вежбе за њихово подстицање (Базични програм). У другој фази су, уз учешће средњошколских наставника, развијени Примењени програми за пет друштвених предмета (српски језик и књижевност, историја, филозофија, психологија и социологија).

Руководиоци пројекта: др Дијана Плут, др Драгица Павловић Бабић и мр Ивана Степановић

Пројекат је реализован на иницијативу Министарства за омладину и спорт Републике Србије. Идеја овог истраживања је да се стекне увид у начин на који млади у Србији проводе слободно време. Поред упитника, у истраживању су прикупљени и подаци о „буџету времена“ младих. Исцрпна реконструкција сваког сата током два насумице одабрана дана показала нам је колико времена млади проводе учећи; колико времена проводе са породицом и родбином; колико времена проводе са вршњацима, где се друже, како изгледа дружење ван школе; како изгледа мапа града којом се крећу, на која места иду (када и колико често излазе); колико времена проводе уз телевизор, које канале и које типове емисија гледају; коју музику слушају и на које концерте одлазе; колико времена проводе уз интернет; колико се баве спортом; које хобије имају; колико квалитетан живот воде по питању физичког и менталног здравља: колико редовно једу, колико спавају, колико имају слободног времена. У истраживању су примењене и класичне упитничке методе са циљем да се подробније испитају културни производи које млади конзумирају, њихове навике, начин провођења слободног времена, њихови узори, ангажман у различитим друштвеним акцијама и организацијама, лични и друштвени циљеви али и изложеност различитим облицима ризичног понашања. Испитано је 5000 ученика средњих школа, из девет градова у Србији и из свих типова средњих школа.

Резултати овог истраживања уграђени су у Националну стратегију за младе коју је Министарство омладине сачинило 2008. године.

Руководилац пројекта: мр Ивана Степановић

Истраживање је спроведено 2007. године с намером да се опише раширеност насилног понашања деце и одраслих у установама за децу без родитељског старања. Насилно понашање деце испитано је, првенствено, из перспективе оних који га трпе (жртве) и на основу процена различитих учесника у домском животу.

Дескрипција стања у установама за збрињавање деце поред истраживачких задатака имала је и практичне импликације - да сензитизира стручну и ширу јавност за проблеме у вези са изложеношћу деце насиљу и да покрене стручњаке на расправу о алтернативним облицима збрињавања деце без родитељског старања.

Резултати показују да су сва деца из установа укључена у неку врсту насилне интеракције и са вршњацима и са одраслима који о њима брину. Атмосфера у домовима је таква да се многа насилна понашања толеришу као неизбежна пратећа појава заједничког живота у установи. Одрасли помажу да се разреше најтежи облици насиља, али немају снаге да реагују на велики број насилних инцидената који се дневно дешавају у великом броју. У већини случајева деца су упућена на вршњачку помоћ. Највећи проблем у вези са насиљем је прихватање насиља као "нормалне" појаве и изостанак реаговања на њега. Насилни облици дисциплиновања које користе неки одрасли из установа додатно доприносе одржавању насилних модела код деце. Насиљем су најугроженија деца са посебним потребама што говори о томе да процес инклузије те деце у установе није добро припремљен.

Руководиоци пројекта: проф. др Драган Попадић и др Дијана Плут

PISA је OECD-ов програм који настоји да што прецизније процени у којој су мери ученици који се налазе на крају периода општег образовања (узраст 15 година) припремљени за наставак школовања и сналажење у савременом технолошком друштву. Основне особености овог програма су:

• оријентација на стратешки ниво: дизајн истраживања и тип података омогућавају планирање образовне политике;
• увођење концепта "писмености" под којим се подразумева капацитет ученика да стечена знања и вештине примени у кључним областима, као и да анализира, закључује и саопштава закључке, решава и интерпретира разноврсне проблемске ситуације;
• релевантност за доживотно учење, јер се овим програмом процењују ученикове компетенције у појединим областима као и интердисциплинарне компетенције, али мотивација за учење, самоперцепција сопствене ефикасности у савладавању градива и стратегије учења;
• регуларност: истраживања се спроводе у трогодишњим циклусима што омогућава праћење напредовања у постигнућима и процену ефикасности интервенција;
• велики број укључених земаља и сараднички односи међу њима, што омогућава сваком образовном систему да боље разуме своје предности и слабе тачке.

Србија учествује у овом програму од 2002. године, а реализација је поверена Институту за психологију од самог почетка.

Руководилац пројекта: др Драгица Павловић Бабић

Више информација о пројекту доступно је на сајту пројекта: www.pisaserbia.org/.

• 1976-1981. Социјализација деце у нашој култури (руководилац: проф. др Вера Смиљанић)
• 1976-1981. Развој сазнајних функција (руководилац: проф. др Иван Ивић)
• 1976-1981. Диспозиционе основе социјалног понашања (руководилац: проф. др Ненад Хавелка)
• 1976-1981. Еколошки чиниоци психофизиолошких промена (руководилац: проф. др Предраг Огњеновић)
• 1976-1981. Психолошки проблеми радника на раду (руководилац: проф. др Милица Гузина)
• 1976-1981. Психолошки проблеми наставе (руководилац: проф. др Радивој Квашчев)
• 1976-1981. Истраживање процеса и учинка психолошког саветовања код неефикасности у школовању (руководилац: проф. др Владимир Петровић)
• 1976-1981. Стандардизација мерних инструмената (руководилац: проф. др Сулејман Хрњица)
• 1981-1985. Развој, социјализација, васпитање и образовање деце, адолесцената, одраслих и старих људи, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Вера Смиљанић)
• 1981-1985. Проблеми људског фактора у удруженом раду и самоуправљању, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Милица Гузина)
• 1981-1985. Мотивациони и вредносни системи социјалног понашања и социјалног ангажовања, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Ненад Хавелка)
• 1981-1985. Одлука у функцији срединских чинилаца, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Предраг Огњеновић)
• 1983-1984. Конструкција теста зрелости за полазак у школу (ТИП 1) (руководилац: проф. др Иван Ивић)
• 1986-1990. Когнитивни процеси и организација понашања, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Предраг Огњеновић)
• 1986-1990. Психички развој и социјализација I, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Иван Ивић)
• 1986-1990. Психолошки чиниоци и ефекти одлучивања у друштвеним групама и организацијама, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Бора Кузмановић)
• 1986-1990. Процеси учења: фундаментални и примењени проблеми, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Лидија Вучић)
• 1986-1990. Психофизиолошки и социјални фактори и проблеми продуктивности радника у удруженом раду, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Милица Гузина)
• 1986-1990. Психолошки мерни инструменти I, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Панта Ковачевић)
• 1986-1990. Психологија и заштита менталног здравља, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Јосип Бергер)
• 1986-1990. Праћење ефеката васпитно-образовних активности у основном образовању и васпитању, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Ненад Хавелка)
• 1991-1995. Когнитивна обрада информација, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Предраг Огњеновић)
• 1991-1995. Психички развој и социјализација II, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Иван Ивић)
• 1991-1995. Психолошки услови и ефекти социјалног понашања, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Бора Кузмановић)
• 1991-1995. Психолошки проблеми учења и наставе, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Лидија Вучић)
• 1991-1995. Рад, предузетништво и ефикасност - социопсихолошки фактори и последице, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Светлана Чизмић)
• 1991-1995. Психолошки мерни инструменти II, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Панта Ковачевић)
• 1991-1995. Допринос психологије очувању квалитета живота, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Јосип Бергер)
• 1993-1995. Заштита и подстицање развоја деце у ратом измењеном социјалном контексту - Чувари осмеха (руководиоци: Надежда Игњатовић и Весна Огњеновић)
• 1996-2000. Фундаменталне психичке функције, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Предраг Огњеновић)
• 1996-2000. Појединац и група у условима друштвене транзиције, Министарство за науку и технологију Републике Србије (руководилац: проф. др Бора Кузмановић)
• 1998-2001. Демократија у образовању, образовање за демократију [Democracy in school, school for democracy] SIDA / SAREC (руководилац интернационалног тима: Holger Daun, Ph.D, руководилац националног тима: проф. др Иван Ивић)
• 1995-2007. Активно учење - примена метода активног учења/наставе (АУН), Институт за психологију и UNICEF (руководилац: проф. др Иван Ивић)
• 1993-2007. Учионица добре воље - школски програм за ненасилну комуникацију, UNICEF (први руководилац: доц. др Тинде Ковач-Церовић)
• 2000-2001. Свеобухватна анализа образовног система у Југославији. UNICEF-UNESCO (руководиоци: проф. др Иван Ивић и проф. др Chinapah Vinayagum)
• 2000-2001. Функционисање система социјалне заштите деце без родитељског старања. Save the Children (руководилац: проф. др Бора Кузмановић)
• 2000-2005. Процеси формирања нових компетенција и образаца понашања у друштву које се мења, Министарство за науку, технологију и заштиту животне средине Републике Србије (руководилац проф. др Бора Кузмановић)
• 2003-2004. Оглед о уџбеницима: отварање тржишта уџбеника, Министарство просвете и спорта Републике Србије (руководилац: др Дијана Плут)
• 2002-2003. Квалитет школских уџбеника и механизми обезбеђивања тог квалитета, Министарство просвете и спорта Републике Србије (руководилац: проф. др Иван Ивић)
• 2005-2007. Квалитет уџбеника за ниже разреде основне школе - Оглед 2 за 2005/06. годину, Фонд за отворено друштво (руководилац: др Дијана Плут)
• 2002-2007. Развој школства у Републици Србији - Пројектна компонента: Развој стандарда и вредновање, Светска банка и Министарство за науку, технологију и заштиту животне средине Републике Србије (први руководилац: проф. др Ненад Хавелка)