Обавештавам вас да је пре неколико недеља у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" формиран Центар за подршку докторским студијама са намером да обухвати раније едукативне активности за докторанде ("Обликовање докторске дисертације" и др.) и да развије и унапреди друге видове помоћи којима би се младим истраживачима олакшао завршетак докторских студија, али и њихов будући истраживачки рад.

Више појединости о активностима Центра можете пронаћи на страници Библиотеке: http://www.unilib.rs/o-nama/ambijenti/centar-za-podrsku-doktorskim-studijama/

Намера је, за почетак, да се докторандима омогући пријава на мејлинг листу Центра, како би убудуће добијали обавештења о обукама, радионицама и другим активностима.

Линк за пријаву:
https://forms.gle/jrnVCZnBgf4Jzxnq9

Истовремено вам скрећем пажњу да се студенти још увек могу пријавити на занимљив курс "Како комуницирати савремену науку", у организацији Центра за промоцију науке, са којим Универзитетска библиотека и Центар за подршку докторским студијама интензивно сарађује.

Комитет Токио фонда Универзитета у Београду расписује

КОНКУРС

за доделу стипендија
SYLFF (Sasakawa Young Leaders Fellowship Fund)

Детаљније у прилогу вести.

Ко чини а ко би требало да чини академску заједницу? Каква је њена структура а каква би требало да буде? Који је разлог и који треба да буде разлог постојања академске заједнице? Уосталом, шта је то академска заједница? У сваком од ових питања приметан је контраст између дескриптивне и нормативне карактеризације академске заједнице, а постојање несклада између њих је индикатор да нешто није у реду, те да нешто треба и да се побољша. Наше време, по свему судећи, захтева активно учешће свих сегмената друштва, па тако и интелектуалаца, у решавању проблема са којима се свакодневно суочавамо, а који нису само епизодне природе. Међутим, да ли поред активне улоге у решавању актуелних проблема интелектуалци имају и неке друге, интринсичне дужности према ванакадемској заједници?

Студентски парламент Филозофског факултета, у сарадњи са удружењима студената педагогије, социологије и филозофије, организује циклус од три трибине чије се теме односе на стање високог образовања и науке у Србији, али и шире импликације стања академске заједнице по друштво.

Прва у низу трибина, под називом „Шта је интелектуалац у Србији? – Дужности чланова академске заједнице према широј, ванакадемској заједници”, ће се одржати у уторак 6. децембра 2022. године, са почетком у 19 часова, у Клубу студената Филозофског факултета „Плато” (улаз из Васине улице).

На трибини ће говорити:
- проф. др Душан Теодоровић, редовни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор Саобраћајног факултета у Београду;
- проф. др Небојша Грубор, редовни професор Филозофског факултета у Београду; и
- проф. др Огњен Радоњић, редовни професор Филозофског факултета у Београду.

Са задовољством вас позивамо да заједно са нашим говорницима покушамо да одговоримо на нека од наведених питања.

Све информације о самом програму, као и условима и детаљима пријаве можете да пронађете на следећем линку:

https://www.uni-regensburg.de/bayhost/english-1/bayhost/english/scholarships/study-in-bavaria/index.html

CEEPUS мрежа Europe from the Visegrad and Balkan Perspective PL-0815-09-2122 у оквиру које је партнер Филозофски факултет пружа могућност студентима и наставницима са наше установе да се пријаве за мобилност у летњем семестру школске 2022/2023. За мобилност је неопходно знање енглеског језика. Мобилност је могућа на универзитетима у Брну, Банској Бистрици, Кракову, Загребу, Печују, Подгорици, Софији и Скопљу. Рок за пријаве је 28. новембар 2022. Више информација је могуће наћи преко сајта https://www.ceepus.info преко које се такође врши регистрација. У процесу претраживања саветује се да заинтесоване колеге погледају шта сваки од партнера у оквиру CEEPUS мреже нуди и да према тома бирају партнерску организацију.