БЕОГРАД – У пећини Велика Баланица у Сићевачкој клисури код Ниша откривена су четири зуба која су припадала најмање двема неандерталским индивидуама (одрасла и дете). Анализа зуба објављена је у часопису Journal of Human Evolution од стране међународног тима стручњака из Србије и Канаде, коју воде професори Душан Михаиловић са Филозофског факултета Универзитета у Београду и проф. Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада). Истраживања су спроведена у оквиру рада на пројекту NEEMO Фонда за науку Републике Србије (пројекат бр. 7746827).

Зуби су датовани на пре око 300 хиљада година, што их чини најстаријим фосилима неандерталца (Homo neanderthalensis) у источној Европи и другим најстаријим људским фосилима у Србији, тек нешто млађим од пола милиона година старе доње вилице човека из Мале Баланице откривене 2007. године. До сада су остаци неандерталца у Србији били идентификовани само на једном локалитету, оближњој пећини Пештурина, у којој су 2015. године откривени један зуб и фрагментована кост подлактице неандерталца. Најдревнији остаци неандерталаца, старости између 300–500 хиљада година, идентификовани су на подручју западне Европе, а временом се њихов ареал проширио све до западне Азије. Њихово присуство у Великој Баланици пре око 300 хиљада година представља најранији доказ њиховог ширења према истоку.

Зуби из Велике Баланице су пронађени у асоцијацији са траговима огњишта и каменим алаткама за обраду коже познатим као пострушке типа Kина (Quina). За разлику од фосилних остатака, најстаријe алатке овог типа потичу са истока, са налазишта која припадају ашелско-јабрудијенском комплексу (из периода пре 400-200 хиљада година), док се у западној Европи јављају много касније. То показује да је на територији Балкана пре 300 хиљада година највероватније дошло до контакта европских и блискоисточних популација. Још увек се не може рећи са сигурношћу да ли до ширења културних иновација дошло миграцијама људи или разменама идеја између заједница, нити можемо идентификовати изворне носиоце ове технологије (није јасно да ли су у питању неандерталци или друге врсте људи). Извесно је, међутим, да су ове иновације довеле до коначног уобличавања културних образаца карактеристичних за средњи палеолит – период који представља једну од прекретница у раној праисторији човечанства.

Археолошка истраживања пећина у близини Ниша (Пештурина, Мала и Велика Баланица) врше се у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије.

Journal of Human Evolution je jedan od vodećih časopisa koji objavljuje radove iz oblasti evolucije čoveka. Članak se može naći na sledećem linku: https://doi.org/10.1016/j.jhevol.2022.103175

КОНТАКТ СА МЕДИЈИМА:

проф. др Душан Михаиловић, Филозофски факултет – Универзитет у Београду
dmihailo@f.bg.ac.rs

Позивају се заинтересовани студенти на радионицу “Кабаре код Лудог филозофа” коју ће водити наш познати музичар, друштвени прегалац и надрифилозоф Рамбо Амадеус.

Кабаре је замишљен као процес који нема задати циљ осим једног - да буде креативни вентил редновним, вечитим и бившим студентима Филозофског факултета!

Кабаре стално лавира, мења се, није закуцан ни у форми ни у садржају, али јесте у хумору и простору - одиграва се у виртуеном свету и Клубу студената Филозофског факутлета Плато.

Право пријаве имају сви студенти Филозофског факултета, који желе да:

-описују друштвене прилике, лична искуства и филозофирају
-саставе сонг и изведу га гласом, или у пратњи неког инструмента или матрице
-заиграју на сцени уз своју кореографију
-играју мисаони пинг-понг са колегама и Лудим филозофом

Предложене теме за први циклус радионица су:

-Штетност екологије - коме још треба здраво окружење?
-Штетност образовања, похвала полуписмености!
-Предности аутократије над демократијом!

Радионица почиње са радом објавом овог позива, позивају се заинтересовани студенти да пошаљу мејл са кратким видео снимком (до 30 секунди) у којем говоре, свирају или плешу на предложене теме, на адресу kabarefilozof@gmail.com. Студенти се могу пријавити самостално или у групи, са колегама са којима се иначе добро забављају размишљајући о себи и свету. Перфекција у извођењу и квалитет снимка не доносе никакве поене, све и сви су добродошли! Рок за слање првих снимака је 15. април.

Након што пристигну предлози и тизери на наведени мејл, Рамбо ће позвати студенте на прво радно дружење у Клуб студената Филозофског факултета.