Klasične nauke
Основне академске студије класичних наука (2009/2010)
Ниво студија: Основне
Број ЕСПБ бодова: 240
Трајање програма у годинама: 4
Стручни назив: дипломирани класични филолог
Услови уписа: Завршено средње образовање у четворогодишњем трајању и положен пријемни испит или положена општа матура и место на ранг листи у оквиру одобрене уписне квоте.
Услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија: Прелазак се остварује у складу са одредбама Статута Факултета. Студент треба да има одговарајући број положених испита који одговарају испитима овог студијског програма, односно да оствари потребан број ЕСПБ, или да положи недостајуће испите за упис у одређену годину студија.
Начин избора предмета из других студијских програма: Студент бира предмете из других студијских програма у складу са одредбама Правилника о пријављивању предмета Факултета.
Циљ: Стицање знања о Антици јесте основни или најопштији циљ ових студија. Први предуслов који то омогућује је добро познавање оба класична језика. Са друге стране античке текстове (књижевне и некњижевне) није могуће разумети без познавања “окружења“ у коме су настали што изискује проучавање многих додатних наука и дисциплина које се односе на Антику. Познавање ових аспеката класичне филологије и оспособљеност да се њиховом интерактивном применом протумачи антички текст је један од циљева ових студија.
Циљ овог програма је, пре свега, оспособљавање студената за превођење текстова са грчког и латинског језика, за писање пропратних коментара и уводних студија који ће читаоцу омогућити да боље разуме античког аутора и текст.
Дипломирани класични филолози запошљавају се у највећем броју у школама као професори латинског и грчког језика (у том случају током студија полажу испите из психологије, педагогије и методике наставе класичних језика). Један од циљева овог програма је, дакле, и оспособљавање студената за будући педагошки рад.
Дипломирани класични филолози могу се бавити и другим наукама које се односе на период антике: лингвистиком, епиграфиком, историјом старог века, теоријом књижевности, нумизматиком итд. Програм ових студија омогућује студенту да се већ током основних студија заинтересује за неку од њих и да се избором на четвртој години за њу делимично специјализује.
Такође, познавање латинског и грчког језика и књижевности омогућује студије медиевистике, западноевропске или византијске, као и изучавање других дисциплина: опште и компаративне лингвистике, упоредне књижевности, новије историје (барем до половине 19. века) итд. Најзад, темељито проучавање наше националне књижевности, школства, културних институција итд. незамисливо је без познавања њихових античких узора.
Формирати студента који ће имати потребу за перманентним учењем, за све обухватнијим и продубљенијим познавањем античког човека и његовог живота и који ће уз то стећи отвореност за нове приступе и методе у тим проучавањима, као и способност да их примени, требало би такође да буде један од главних циљева ових студија.
Листа обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем:
На четири године основних студија класичних наука студенти слушају и полажу укупно 24, односно 25 предмета (на првој години 6, на другој 7, на трећој 5 и на четвртој 6, односно 7).
На прве две године студенти слушају интензивне двосеместралне курсеве латинског и грчког језика (по 6 часова недељно; уз предавања из граматике читају се и тумаче оригинални текстови античких аутора, од лакших ка тежима). Студије на прве две године обухватају и предмете који студенте уводе у основе античке културе и цивилизације: увод у класичне науке, преглед античке књижевности и историју старог века као два одвојена предмета (Грчка и Рим) и два једносеместрална курса из класичне археологије.
На трећој години продубљују се знања из оба језика (проучава се њихов историјски развој, језички нивои, стилистичке одлике појединих писаца у зависности од књижевног рода итд. такође по 6 часова недељно.) Интензивирају се и студије хеленске књижевности; студенти се уводе и у византијску филологију и новогрчки језик, пошто су на другој години полагали кратак преглед историје Византије.
На четвртој години предвиђен је један обавезан предмет, римска књижевност, и четири од понуђених једанаест изборних предмета (односно два, ако студент изабере психологију, педагогију, и методику наставе). Тиме се студент усмерава ка изради завршног рада. Овај рад, којим се студентопредељује за неку од ужих области класичне филологије може бити (а не мора) основа за његове евентуалне дипломске академске студије, а свакако је завршна провера његових знања, способности да их примени и креативности у приступу теми.
У конципирању програма поштован је стандард о процентуалном учешћу појединих типова предмета (академско-општеобразовни, теоријско-методолошки, научно-стручни и стручно-апликативни) израчунат на нивоу реалног студентског оптерећења од 240 ЕСПБ. При томе је студентима обезбеђена могућност избора једног од 6 понуђених страних језика током две школске године, као и већег броја изборних предмета са других студијских програма који се реализују на Филозофском факултету.
Начин извођења студија и потребно време за извођење студија: Основне академске студије класичних наука организоване су по семестрима, трају осам семестара, односно четири године. Студије класичне филологије (пре свега настава оба класична језика) подразумевају много вежби и сталну усмену и писмену проверу напредовања студената у стицању знања, њихове редовне и темељите припреме за сваки час и перманентну комуникацију са наставником укључујући и редовне консултације ван часова.
Бодовна вредност предмета исказана је у складу са Европским системом преноса бодова (ЕСПБ). Зависно од броја часова предавања и вежби, обима стручне литературе и других наставних активности које су студенти у обавези да испуне број ЕСПБ варира од 4 до 14.
Бодовна вредност завршног рада: Израда и одбрана завршног рада: 5 ЕСПБ.
Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета утврђени су у програмима предмета.
Компетенције: Дипломирани класични филолог оспособљен је да проучава класичне језике, античку културу, њено наслеђе и друге старе културе у компаративној перспективи. Могу предавати класичне језике у школама, радити на универзитетима и у институтима ширег спектра (историјски, археолошки, епиграфски, византолошки, етимолошки...).
