Istorija umetnosti

Курс:
Визуелна култура Балкана у новом веку (осн.)
Предавачи: др Ненад Макуљевићредовни професор
изборни курс
Број бодова: 3.00
Садржај курса: Теоријска наства подељена је на целине које сачињавају структуру визуелне културе Балкана у XIX веку и односе се првенствено на продукцију насталу за потребе словенског православног становништва под Отоманском империјом као и новонасталих националних држава.Тако се кроз курс утврдјују заједничке карактеристике али и процес национализирања визуелне културе Балкана.
Циљ изучавања курса: У оквиру курса изучава се структура и развој визуелне културе Балкана у XIX веку. Основни циљ курса је упознавање са друштвеним, државим, религијским и уметничким основама развоја визуелне уметничке праксе на овом простору.
Предуслови за полагање: Услов за слушање предмета и полагање јесте да је студент уписан у трећу или четврту гопдину студија
Облици наставе: Облик наставе : Настава се изводи током једног семестра на предавањима уз приказивање адекватног визуелног материјала.
План курса:

1. недеља
предавање - Уводна разматрања
У оквиру уводних разматрања проучава се конституисање и дефинисање појма Балкана. Тако да се истражује рецепција Балкана у оквирима европских културних погледа као и историјски предуслови за његово конституисање током XIX века.
Литература: М. Тодорова, Имагинарни Балкан,Београд 1999,15-44.

2. недеља
предавање - Државни, друштвени и верски оквири.
Циљ предавања представља упознавање са основним предусловима развоја визуелне културе Балкана у XИX веку. Тако да се указује присуство различитих културних модела , важност Отоманске империје као доминантне државне организације, најважнија верска одредјења балканске културе и процес формирања нових националних држава.
Литература: Ј.Цвијић,Балканско полуоство и јужнословенске земље, књ. II, Београд 1922,142-160;Д.Аврамовић, Описание древности србски на Светој (Атонској) Гори, Београд 1847.

3. недеља
предавање - Простор манастира
У оквиру предавања истражује се значење манастира у изградњи верске културе. Најзначајнија заједница манастира «монашка република» на простору Балкана била је Света Гора Атонска. Она је имала великог утицаја на развој православне верске културе на целокупном Балкану. За словенски простор посебну важност имали су манастири Хиландар и Зограф који су представљали значајне ходочасничке центре.
Литература: Сава Хиландарац, Историја манастира Хиландара, Београд 1997,85-125.

4. недеља
предавање - Простор манастира II
Током XИX века долази до успона манастирског живота у Србији, Бугарској и Македонији.Тада се развија интензивни духовни живот и култ реликвија и долази до процеса обнављања и декорација манастирских целина. Примере развоја визуелне културе у манастирским комплексима показују Дечани, Рила, Студеница и Свети Јован Бигорски
Литература: М. Шакота , Дечанска ризница,Београд 1984, 64-76.Н.Макуљевић, Однос Србије и Хиландара у XИX веку, у: Осам векова Хиландара, Београд 2000,139-148.; С.Петковић, Светитељске мошти и сликарство Хиландара, у Осам векова Хиландара, Београд 2000, 629-637.

5. недеља
предавање - Балкански град и његова топографија.
Током XIX века у изградњи и развоју визуелне културе значајно место заузимају градови.Њихов изглед и просторно дефинисање изведено је према доминатним државним, религијским, друштвеним и економским односима.

6. недеља
предавање - Православна катедрална црква на Балкану у XIX веку
Једна од карактеристике визуелне културе балканских градова било је подизање монументалних катедралних цркава. Њихова изградња започиње интензивно после 1830. а једна од најзначајнијих градитељских радионица била је тајфа Дамјанових из Велеса који подижу храмове у Скопљу, Кратову, Врању, Нишу, Смедереву, Сарајеву, Мостару и др.
Литература: Ј. Хаџиева Алексиевска-Е.Касапова, Архитект Андреја Дамјанов, Скопје 2001.

7. недеља
предавање - Унутрашња декорација катедралних храмова
У оквиру успона градске културе православних хришћана значајно место заузима декорисање катедралних храмова.Њиховом унутрашњости доминира репрезентативан иконостас као и сложени програм зидног сликарства.
Литература: М.Ф.Јовановић ,Православна саборна црква Свете Богородице у Скопљу, у: Споменица православног храма Св. Богородице у Скопљу 1835-1935,Скопље 1935, 359-423.

8. недеља
предавање - Приватна култура православног становништва
Значајно место у визуелној култури Балкана заузимао је приватни живот.Његово дефинисање било је условљено верским и етничким идендитетом као и економским могућностима.
Литература: П.Костић,Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку, Београд 1928.

9. недеља
предавање - Парохијски живот и визуелна култура на Балкану после 1830.
После 1830. долази до обнове парохијског живота на Балкану.Тада се подиже и украшава велики број храмова.Овде се проучава визуелна култура у парохијским храмовима који су са подручја Врања .Због активности зографа и неимара који су радили широм Балканског подручја, визуелна култура у парохијским црквама врањског краја представља илустративан пример балканске ситуације. Тако да могу да се утврде карактеристични облици храмова, решења
Литература: Б.Вујовић. Уметност обновљене Србије 1791-1848,Београд 1986,219-265.; А.Василиев, Блгарски взрожденски маj стори, Sofiа 1965.

10. недеља
предавање - Изградња националних држава и нови културни идентитети I
Током XИX века долази до процес изградње нових националних држава и до редефинисања постојећих културних модела.То је довело до промене визуелних идендитета држава и уобличавања одговарајућих ликовних програма и концепција. Једна од основних карактеристика изведениих из измењених политичких околности јесте уобличавање владарске идеологије у визуелној култури.
Литература: Н.Макуљевић, Прилог познавању сликаних програма владарских тронова у Србији (1804-1914),Саопштења XXVII-XXVIII, (Београд 1995-96), 229-235.

11. недеља
предавање - Изградња националних држава и нови културни идентитети II
Процес изградње нације на Балкану условио је бројне активности усмерене ка визуелизацији националне идеологије, ширењу одговарајуће политичке пропаганде путем визуелне културе и национализовању јавних простора на ослободјеним територијама.То је посебно било наглашено после 1870. у областима које су се налазила под турском влашћу и на којима су се одвијале медјунационалне борбе балканских држава као и процесу уобличавања државних идентитет
Литература: Н.Макуљевић, Реформа црквене уметности у југоисточној Србији после 1878, Лесковачки зборник XXXVII,(Лесковац 1997),35-58.

12. недеља
предавање - Закључна разматрања
У оквиру закључних разматрања указује се на сложеност и визуелне културе Балкана и јасно идентификују механизми који су је изграђивал
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
М. Тодорова, Имагинарни Балкан,Београд 1999; Ј.Цвијић,Балканско полуоство и јужнословенске земље, књ. I, Београд 1922; Н.Макуљевић, Реформа црквене уметности у југоисточној Србији после 1878, Лесковачки зборник XXXVII,(Лесковац 1997),35-58.
В.Мацура, Чаршија и градски центар, Развој средишта вароши и града Србије XIX и прве половине XX века, Ниш-Крагујевац 1984, 7-58;Ф.Каниц, Србија, земља и становништво књ.2,Београд 1985,133-172.
Општа допунска литература
В.Мацура, Чаршија и градски центар, Развој средишта вароши и града Србије XIX и прве половине XX века, Ниш-Крагујевац 1984, 7-58., Сава Хиландарац, Света Гора, Београд 1898.
↑↑↑