Istorija umetnosti
Основне академске студије историје уметности (2021)
Ниво студија: Основне
Број ЕСПБ бодова: 240
Трајање програма у годинама: 4
Стручни назив: дипломирани историчар уметности
Услови уписа: Завршено средње образовање у четворогодишњем трајању и положен пријемни испит или положена општа матура и место на ранг листи у оквиру одобрене уписне квоте.
Циљ: Студијски програм има дефинисане циљеве.Циљ основних академских студија историје уметности усмерен је на стицање знања, развијање способности и вештина неопходних за стручни рад историчара уметности у различитим институцијама културе, заштите добара, основном и средњем образовном систему, у медијима и у администрацији културних делатности, као и за даље образовање и стручно усавршавање. Циљеви основних академских студија историје уметности су овладавање следећим вештинама: а) историјско, теоријско и визуелно разумевањe главних токова развоја, идеја и феномена историје уметности и архитектуре од античке до модерне и савремене уметности; б) главних принципа музеологије и херитологије; в) методика наставе ликовне културе и/или историје уметности; г) основе методологије историје уметности као науке и хуманистичке дисциплине; д) самосталнo расуђивање и интерпретацијa уметничког дела; ђ) истраживачкa систематичност; е) развијање критичког мишљења, креативни приступ и интелектуална радозналост.
Листа обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем Структура програма основних студија историје уметности одређена је с обзиром на: - савремено стање и захтеве дисциплине историје уметности уопште, као и у односу на специфичности друштвеног и културног контекста државе Србије; - принципе савременог европског система високог образовања, оличене у Болоњској декларацији; - потенцијале и специјализације наставника и сарадника Одељења за историју уметности и могућности повезивања са другим одељењима Филозофског факултета; - стогодишњу традицију наставе историје уметности на Београдском универзитету. Обавезна студијска подручја јесте историја ликовних уметности и архитектуре у временском распону од античког до савременог доба. Ово широко подручје обухвата: а) западну уметност и архитектуру, б) уметност и архитектуру Византије и источног хришћанства, в) националну уметност, са посебним нагласком на српској средњовековној уметности и архитектури, г) музеологију и херитологију и д) историју историје уметности, науку о уметности са методологијом. У конципирању програма поштован је стандард о процентуалном учешћу појединих типова предмета (академско-општеобразовни, теоријско-методолошки, научно-стручни и стручно-апликативни) израчунат на нивоу реалног студентског оптерећења од 240 ЕСПБ. При томе је студентима обезбеђена могућност избора једног од 6 понуђених страних језика током две школске године, као и већег броја изборних предмета са других студијских програма који се реализују на Филозофском факултету. У конципирању програма поштован је прописани стандард о процентуалном учешћу појединих типова предмета (академско-општеобразовни, теоријско-методолошки, научно-стручни и стручно-апликативни) израчунат на нивоу реалног студентског оптерећења од 240 ЕСПБ. Бодовна вредност предмета исказана је у складу са европским системом преноса бодова (ЕСПБ). Зависно од броја часова предавања и вежби, обима литературе и других наставних активности које су студенти у обавези да испуне, број ЕСПБ бодова предмета на овом студијском програму варира од 3 до 6.
Компетенције: Опште и предметно-специфичне компетенције студената Савладавањем студијског програма историје уметности, студент је способан да покаже знање и разумевање главних токова развоја, идеја и феномена историје уметности од античке до модерне и савремене уметности, главних принципа музеологије и херитологије, као и методике наставе ликовне културе и/или историје уметности. Обезбеђује развијање наставничких компетенција. Студент стиче следеће опште способности: а) анализе, синтезе, закључивања; б) овладавања методама и поступцима истраживања; в) развоја критичког и самокритичког мишљења; г) примене знања у пракси; д) основа професионалне етике; ђ) развоја комуникационих способности. Студент стиче следеће предметно-специфичне способности: а) познавања и разумевања дисциплине историје уметности, као историјске и хуманистичке науке; б) решавања конкретних задатака и проблема из домена струке; в) мултидисциплинарно повезивање и примена знања; г) праћења и примене нових резултата, идеја и достигнућа у струци. д) развија наставничке компетенције (наставничко усмерење ка мастеру).
