Istorija

Курс:
Христолошке распре у Византији (докт.)
Предавачи: др Маја Николићдоцент
др Радивој Радићредовни професор
изборни курс
Број бодова: 10.00
Садржај курса: Уз римско државно уређење и хеленску, односно хеленистичку културу, хришћанство је представљало трећи стуб на којем је почивала византијска цивилизација. Почев од Миланског едикта о верској толеранцији, оно је постепено, али сигурно, мењало пагански карактер Римског царства, тако да је временом некадашњу многобожачку империју претворило у Христову државу. Међутим, како се хришћанска догма обликовала полако и у сталним сукобима са многобројним јеретичким учењима, долазило је до врло огорчених и дугих верских распри. Упливисање политике је додатно те верске диспуте учинило сложенијим. Првобитни сукоб паганства и хришћанства временом су сменила непрестана трвења унутар самих хришћана. Неке од важнијих криза унутар византијске цркве биле су везане за аријанство, несторијанство, монофизитизам иконоборство, исихазам и друге еклисиолошке спорове. Упркос томе, црква је често из унутрашњих размирица остајала ојачана и своју снагу показала и на тај начин што је надживела визатијску државу.
Циљ изучавања курса: Упознавање студената са византијским хришћанством и најважнијим верским споровима у византијској историји, почев од аријанства, несторијанства и монофизитизма, преко иконоборства, до исихазма.
Предуслови за полагање: Уписан други семестар докторских студија историје или одговарајући семестар на другим одељењима.
Облици наставе: Настава се одвија кроз предавања, али је предвиђено и да студенти пишу семинарске радове из тема које се односе на христолошке распре.
План курса:

1. недеља
предавање - Садржај, проблеми, методологија и циљеви курса.
-

2. недеља
предавање - Милански едикт и аријанство. I и II васељенски сабор.
-

3. недеља
предавање - Несторијанство и монофизитизам. III и IV васељенски сабор.
-

4. недеља
предавање - Од Халкедона до V васељенског сабора.
-

5. недеља
предавање - Монотелитизам и покушај помирења.
-

6. недеља
предавање - VI васељенски сабор и Трулски сабор.
-

7. недеља
предавање - Корени иконоборства.
-

8. недеља
предавање - Иконоборство Лава III.
-

9. недеља
предавање - Врхунац иконоборства - Константин V.
-

10. недеља
предавање - Превага иконофила и VII васељенски сабор.
-

11. недеља
предавање - Други талас иконоборства.
-

12. недеља
предавање - Исихазам: корени и духовни покрет.
-

13. недеља
предавање - Сабори у XIV веку.
-

14. недеља
предавање - Исихасти и научници.
-

15. недеља
предавање - Византијско богословско наслеђе.
-
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959 (репринт: 1991)
Ј. Мајендорф, Византијско богословље. Историјски токови и догматске теме, Београд 2001.
Општа допунска литература
Г. Острогорски, Светогорски исихасти и њихови противници, Сабрана дела, књ. 5 (О веровањима и схватањима Византинаца), Београд 1970, 203-223.
А. В. Карташов, Васеленски сабори, прев. М. Лалић, I-II, Београд 1995.
Џ. Мајендорф, Империјално јединство и хришћнске деобе. Црква од 450. до 680. године, Крагујевац 1997.
А. Јевтић, Свештени канони цркве, Београд 2005.
Р. Поповић, Васељенски сабори. Одабрани документи, Београд 2007.
↑↑↑