Istorija

Курс:
Рана модерна историја (осн.)
У оквиру предмета: Рана модерна историја
Предавачи: др Никола Самарџићредовни професор
др Харис Дајчдоцент
обавезни курс
Број бодова: 8.50
Садржај курса: Теоријска настава: општи курс који се односи на основне теме ране модерности и њихова тумачења у савременој науци. Курс додатно расветљава материју коју нуде приручници. Један сегмент основне материје студенти савладавају на писменом колоквијуму. Практична настава: семинари прате садржај опсновног општег курса. Студенти приказују наслове из савремене литераатуре, тумаче изворе и припремају презентације које се односе на конкретне историјске проблеме.
Циљ изучавања курса: Стицање основних знања и савладавање појмова модерности проистеклих из ренесансе, реформације, барока, рационлаизма и просветитељства. Увид у поставке модерне европске културе и изузетна достигнућа историографије, нарочито методологије.
Предуслови за полагање: Довољна су ѕнања из опште историје која студенти стичу на претходној години.Познавање енглеског и најмање још једног релевантног језика (фр.,нем.,итал.,шп.)је помоћи студентима у коришћењу литературе.
Облици наставе: Предавања, аудио-визуелне презентације, семинари.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Х. Иналџик, Османско Царство. Класично доба 1300–1600, Београд 1974, 1-168.
А. Фотић, „Између закона и његове примене”, Приватни живот на тлу српских земаља у освит модерног доба, приредио А. Фотић, Београд: Clio 2005, 27-71.
Х. Г. Кенигсбергер, Џ. К. Боулер, Џ. Л. Моуз, Европа у шеснаестом веку, Београд, Клио, 2002.
Д. Х. Пенингтон, Европа у седамнаестом веку, Клио, Београд, 2002.
М. С. Андерсон, Европа у осамнаестом веку, Београд, Клио, 2003.
Историја Османског царства, приредио Р. Мантран, Београд: Clio 2002, 272-345, 509-527.
F. Brodel, Mediteran i mediteranski svet u doba Filipa II, I-II, Beograd, 2001.
Општа допунска литература
Žan Delimo, Civilizacija renesanse, Novi Sad, 1989.
Ф. Бродел, Списи о историји, Београд 1992.
Ф. Ариес, Ж. Диби (прир.), Историја приватног живота 3, Београд 2002.
M. Peri, Intelektualna istorija Evrope, Beograd 2000.
Nikola Samardžić, Istorija Španije. Beograd, Plato, 2003, 2005 2. izd.
Nikola Samardžić, Karlo V. Beograd, 2001, 2005 2. izd.
P. Chaunu, Civilizacija klasične Evrope, Beograd, 1977.
M. Greene, “The Ottoman Experience”, Daedalus 134, 2 (2005) 88-99.
H. İnalcık, “Ottoman Methods of Conquest”, Studia Islamica II (1954) 103-129 [= исти, The Ottoman Empire: Conquest, Organization and Economy, London: Variorum Reprints 1978, I].
H. İnalcık, , “The Policy of Mehmed II Toward the Greek Population of Istanbul and the Byzantine Buildings of the City”, Dumbarton Oaks Papers 23/24 (1969/1970) 231-249 [= исти, The Ottoman
G. Necipoğlu, “Süleyman the Magnificient and the Representation of Power in the Context of Ottoman-Hapsburg-Papal Rivalry”, Süleymân the Second and His Time, Istanbul: The Isis Pre
G. Ágoston, “’The Most Powerful’ Empire: Ottoman Flexibility and Military Might”, Empires and Superpowers. Their Rise & Fall, eds. G. Zimmar, D. Hicks, Washington 2005, 127-157 (167).
A. Williams, “Mediterranean Conflict”, Süleyman the Magnificient and His Age. The Ottoman Empire in the Early Modern World, eds. M. Kunt, Ch. Woodhead, London and New York: Longman 1997, 39-54.
Н. Самарџић, Француска и Турска 1687–1691, Београд: Историјски институт 1992, 12-46.
Р. Самарџић, Београд и Србија у списима француских савременика XVI–XVII век, Београд: Историски архив Београда, 1961, 19-32.
R. H. Davison, “’Russian Skill and Turkish Imbecility’: The Treaty of Kuchuk Kainardji Reconsidered”, Slavic Review 35, 3 (1976) 463-483.
A. Matkovski, „Prilog pitanju devširme“, Prilozi za orijentalnu filologiju XIV-XV/1964-65 (1969) 273-30.
V. Ménage, “Devshirme”, EI2.
A. Fisher, “Chattel Slavery in the Ottoman Empire”, Slavery and Abolition I/1 (1980) 25-41.
S. Faroqhi, “Images of the World and the Times”, Subjects of the Sultan. Culture and Daily Life in the Ottoman Empire, London – New York: I. B. Tauris, 20052, 61-79.
S. Faroqhi, “Borders and Those Who Crossed Them”, Subjects of the Sultan. Culture and Daily Life in the Ottoman Empire, London – New York: I. B. Tauris, 20052, 80-100.
R. Gradeva, “The Activities of a Kadi Court in Eighteenth-Century Rumeli: The Case of Hacioğlu Pazarcik”, Oriente Moderno XVIII (LXXIX), 1 (1999) 177-190
M. Âkif Aydin, „Pravo kod Osmanlija“, Historija osmanske civilizacije, prir. E. Ihsanoğlu, Sarajevo: Orijentalni institut, 2004, 515-550.
H. İnalcık, “Mutual Political and Cultural Influences Between Europe and Ottomans”, Ottoman Civilization, 2, eds. H. İnalcık, G. Renda, Ankara: Ministry of Culture, 2003, 1049-1089
S. Brentjes, “Western European Travelers in the Ottoman Empire and Their Scholarly Endeavors (Sixteenth-Eighteenth Centuries)”, The Turks, 3, Ottomans, eds. H. C. Güzel & oth., Ankara 2002, 795-8
R. Gradeva, “Orthodox Christians in the Kadı Courts: The Practice of the Sofia Sheriat Court, Seventeenth Century”, Islamic Law and Society 4, 1 (1997) 37-69.
R. Gradeva, “Ottoman Policy Towards Christian Church Buildings”, Etudes balkanique 4 (1994) 14-36.
А. Фотић, „Конфискација и продаја црквених имања у време Селима II (проблем црквених вакуфа)“, Balcanica XXVII (1996) 45-77.
S. Shaw, History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. Volume I: Empire of the Gazis: The Rise and Decline of the Ottoman Empire, 1280–1808, London 1976, 157-162.
S. Faroqhi, “Social Life in Cities”, An Economic and Social History of the Ottoman Empire, eds. H. İnalcık with D. Quataert, vol. 2: 1600–1914, Cambridge 19993, 576-598.
S. Ivanova, “Muslim Charity Foundations (Vakf) and the Models of Religious Behavior of Ottoman Social Estates in Rumeli (Late 15th to 19th Centuries)”, Wiener Zeitschrift zur Geschichte der Neuzeit 5,
Сву литературу обезбеђује предавач.
↑↑↑