Istorija

Курс:
Византија епохе Палеолога
У оквиру предмета: Историја Византије
Предавачи: др Маја Николићдоцент
др Радивој Радићредовни професор
др Лариса Вилимоновићдоцент
обавезни курс
Број бодова: 9.00
Садржај курса: Панорама последња два и по столећа византијске историје, почев од пада Цариграда 1204. у руке крсташа и рушења Византијског царства, преко византијске реконквисте 1261. и повест обновљеног Царства, али сада “државе другог реда” у источном Средоземљу, до коначног пада под Османлије 1453. године. Током два семестра студенти ће упознати са најважнијим политичким дохађајима на унутрашњем и спољнополитичком плану, са важним збивањима из црквене историје (феномени “арсенита” и исихазма), са појавом феудалне дезинтеграције својствене за хришћанске државе на Балканском полуострву (Византија, Бугарска, Србија), али и са раздобљима културног полета онемоћале и смањене државе (тзв. “ренесанса Палеолога” крајем 13. века и “последња византијска ренесанса”, везана за успон Мореје у првој половини15. века). Биће осветљена и духовна клима Царства на умору, испуњена есхатолошким набојем и неверовањем у сутрашњицу. Посебан акценат биће стављен на вишезначне и замршене односе Византије и латинског света западне Европе, посебно када је у питању црквена унија и духовне везе и међусобни утицаји.
Циљ изучавања курса: Циљ курса је подробно упознавање студената са последњим столећима византијске историје, са повешћу друштва које је било разапето између славне, али прохујале прошлости, тегобне свакодневице и сасвим неизвесне будућности. Нарочита пажња биће посвећена кризи и декаденцији једне цивилизације која се ближи свом заласку. Овај курс би требало да студентима помогне да боље разумеју период који називамо “јесен средњег века” на широком простору југоисточне Европе и источног Средоземља. Такође се очекује да студенти разумеју околности које су довеле до лаганог повлачења средњег века и уступања места једној новој епоси европске историје. Путеви којима су кренула два дела располућене хришћанске васељене били су сасвим другачији: док је хришћански Запад крочио у епоху Ренесансе, Исток је потонуо у дуга столећа туркократије. Нарочити циљ курса је да се код студената развије способност проницања у историјске процесе дугог трајања и разумевања смењивања историјских епоха.
Предуслови за полагање: Уписана друга/трећа година на Одељењу за историју или одговарајући семестар на Одељењима на којима је предмет изборни.
Облици наставе: Настава ће се одвијати у облику предавања, уз могућност да поједини часови могу бити организовани у виду посебних семинара на којима би студенти излагали поједине теме везане за курс и на којима би се дискутовало о тим темама.
Обавезе студената: Обавеза студената подразумева уредно похађање наставе, о чему ће се водити посебна евиденција. Дозвољено је да се у семестру изостане једанпут по семестру. Изостанци ће се морати надокнадити израдом семинарског рада, али ће ти семинарски радови бити само надокнада пропуштене наставе и неће се узимати у обзир приликом бодовања. С друге стране, радови који се буду представљали на часовиме посебно ће се бодовати и улазиће у предиспитну квоту бодова.
Начин оцењивања рада и резултата: Предиспитна активност студената доносиће максимално 40 бодова и моћи ће да се постигне на неколико начина: - семинарски рад: 15 бодова - колоквијум, тест, писмени рад, есеј: 15 бодова - учешће у дискусији: 5 поена. - учешће у тимском раду (заједничке реализације различитих активности) превођење и припрема стручне литературе: 10-15 бодова. Усмени испит се вреднује са 60 бодова, што значи да је за највише оцене неопходно комбиновање предиспитних обавеза.
План курса:

1. недеља
предавање - Упознавање са садржајем и циљевима курса и обавезама студената.
Објашњење методологије и терминологије која ће бити неопходна за даље похађање курса. Подела плана курса.

2. недеља
предавање - Последице Четвртог крсташког рата и пада Византијског царства 1204. године.
Образовање нових земаља, латинских и грчких, на тлу срушене Византије и њихови међусобни односи у првим годинама после 1204.

3. недеља
предавање - Супарништво Никејског царства и Епирске државе.
Слом државе епирских Анђела на Клокотници 1230. године.

4. недеља
предавање - Процват Никејског царства.
Време Јована III Ватаца и Теодора II Ласкариса. Никеја – интелектуални и духовни центар раздробљеног византијског света.

5. недеља
предавање - Обнова Византијског царства 1261. године.
Проблеми у претварању здраве локалне државе у државу коју оптерећује славна прошлост.

6. недеља
предавање - Антивизантијски планови на Западу.
Карло Анжујски и Михаило VIII Палеолог. Проблем црквене уније. Лионска унија.

7. недеља
предавање - Владавина Андроника II Палеолога и раскид са Западом.
Осиромашело царство. “Ренесанса Палеолога”. Односи са суседним државама.

8. недеља
предавање - Грађански рат Андроника II и Андроника III Палеолога (1321- 1328).
Подела Царства и “почетак краја” Византије.

9. недеља
предавање - Владавина Андроника III Палеолога.
Реформа судства и унутраашња политика. Искушења спољне политике. Битке код Велбужда и Филокрене. Опасност са Истока.

10. недеља
предавање - Спорови око исихазма и седам црквених сабора у Цариграду.
Византија и латински свет у предвечерје појаве хуманизма у Италији. Враћање коренима или одбацивање нових идеја које ничу на Западу.

11. недеља
предавање - Грађански рат 1341-1347.
Грађански рат 1341-1347 и победа Јована VI Кантакузина. Српска и османлијска претња.

12. недеља
предавање - Византија и Запад.
Селидба рукописа. Исихасти и лаички научници. Отрежњујући “сусрет” са Западом.

13. недеља
предавање - Путовања Јована V Палеолога
Путовања Јована V Палеолога у Угарску (1365-1366) и Италију (1369-1371). Преговори о унији. Притисак италијанских поморских република Внеције и Ђенове.

14. недеља
предавање - Резиме првог дела курса.
Додатна објашњења и разговор о Византији 14. столећа.

15. недеља
предавање - Представљање студентских радова
Представљање студентских радова и разговори о њима.

16. недеља
предавање - Маричка битка (1371) и њене последице.
Маричка битка (1371) и њене последице. Византија – вазал османског султана.

17. недеља
предавање - Грађански рат седамдесетих година 14. столећа.
Династички сукоби: Јован V, Андроник IV и Манојло II Палеолози.

18. недеља
предавање - Грађански рат 1390. и турска опсада Цариграда (1394-1402).
Пад Солуна и Сера. “Царство кога нема”. Пад Филаделфије – последњег византијског упоришта у Малој Азији.

19. недеља
предавање - Црква као заштитник државе.
Пропаст средњовековне бугарске државе. Путовање Манојла II Палеолога на Запад: Италија, Француска, Енглеска.

20. недеља
предавање - Византијски интелектуалци на Западу.
Интеракција двеју култура. Византија – посредник између антике и мислилаца ренесансе.

21. недеља
предавање - Битка код Ангоре 1402. и њене последице.
Византија према међусобицама синова Бајазита I. Прекид вазалства.

22. недеља
предавање - Успон Пелопонеза
Мореја – последњи бастион хеленизма. “Последња” византијска ренесанса.

23. недеља
предавање - Манојло II Палеолог и Јован VIII Палеолог.
Међусобни сукоби последњих Палеолога.

24. недеља
предавање - Византија и Мурат II.
Царство поново постаје турски вазал.

25. недеља
предавање - Неуспели покушаји обнове крсташке идеје на Западу.
Неуспели покушаји обнове крсташке идеје на Западу. Нови успеси Османлија.

26. недеља
предавање - Претпоследњи византијски цар – Јован VIII Палеолог.
Западна политика. Путовање у Италију. Фирентинска унија 1439. године.

27. недеља
предавање - Последњи византијски цар
Константин XI Драгаш Палеолог. Агонија некадашње светске империје.

28. недеља
предавање - Пропаст последњих оаза византијског света
Пелопонез (1460) и Трапезунтско царство (1461). “Византија после Византије”.

29. недеља
предавање - Завршна разматрања
Завршна разматрања и разговори о курсу. Припреме за испит.

30. недеља
предавање - Испит
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959.
Oksfordska istorija Vizantije, prir. S. Mango, Beograd 2004.
Општа допунска литература
Византијски извори за историју народа Југославије, I-IV, VI, Београд
Г. Острогорски, Сабрана дела, I-VI, Београд 1969-1970.
Посебна издања Византолошког института САНУ 1-38
Д. Оболенски, Византијски комонвелт, Београд 1991.
С. Пириватрић, Самулова држава: Обим и карактер, Београд 1997.
Љ. Максимовић, Византијска провинцијска управа у доба Палеолога, Београд 1972.
Б. Крсмановић, Успон војног племства у Византији XI века, Београд 2001
В. Станковић, Цариградски патријарси и цареви македонске династије, Београд 2003.
Чланци у Зборницима радова Византолошког института 1 (1952) - (2005)
Б. Ферјанчић, Деспоти у Византији и јужнословенским земљама, Београд 1960.
И. Ђурић, Сумрак Византије. Време Јована VIII Палеолога (1392-1448), Београд 1984.
Р. Радић, Време Јована V Палеолога (1332-1391), Београд 1991.
↑↑↑