Istorija

Курс:
Српска властела позног средњег века (мастер)
Предавачи: др Марко Шуицаредовни професор
Број бодова: 6.00
изборни предмет
Садржај предмета: Теоријска настава: Структура српског друштва у позном средњем веку. Структура властеле у позном средњем веку. Улога властеле у дворској, државној, локалној управи и војсци. Економска подлога властеоског слоја. Титуле и функције властеле у српској држави позног феудализма. Учешће у значајним политичким и војним догађајима према историјским изворима. Историја великих династија српског племства од средине 14. до средине 15. века. Практична настава: историјски извори за историју властеле - типологија; историја српских властеоских породица са регалним прерогативима; српска властела у државној управи, војсци и на двору.
Циљ изучавања предмета: Стицање проширених знања о властеоском друштвеном слоју позног средњег века Разумевање положаја, друштвене и политичке улоге властеле у оквиру српске средњовековне државности Разумевање начина функционисања државне управе и војске Израда истражива
Предуслови за полагање: Нема посебних предуслова
Облици наставе: Менторски рад; индивидуални рад, дијалошка метода, анализа извора и литературе, подстицање аргументованог изношења историјских закључака
Литература и извори података: ***
Општа обавезна литература
М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд 1997.
Историја српског народа I-II, Београд 1981, 1982.
И. Ђорђевић, Зидно сликарство српске властеле, Београд 1995.
М. Благојевић, Д. Медаковић, Историја српске државности I, Нови Сад 2000.
А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Београд 2008.
К. Јиречек, Историја Срба I-II, Београд 1990.
С. Ћирковић , Срби у средњем веку, Београд 1995.
Р. Михаљчић, Крај Српског царства, Београд 1974.
М. Динић, О Николи Алтомановићу, Београд 1932.
Б. Ферјанчић, Деспоти у Византији и јужнословенским земљама, Београд 1960.
M.Шуица,Немирно доба српског средњег века, Властела српских обласних господара, Београд 2000, 200.
Лексикон српског средњег века, Београд 1999.
Општа допунска литература
С. Новаковић, Византијски чинови и титуле у српским земљама XI-XV века, Глас СКА LXXVIII (1908) 178-280.
М.Шуица, Властела кнеза Стефана Лазаревића (1389-1402), Годишњак за друштвену историју XI св. 1 (2004), изашло 2005, 7-31.
M. Шуица, Повеља кнеза Стефана Лазаревића којом се Хиландару прилаже црква Ваведења Богородичиног у Ибру, Стари српски архив 3 (2004) 107-124.
Б. Ферјанчић , Севастократори и кесари у Српском царству, ЗФФБ X-1 (1970) 255-269
М. Шуица, О кесару Гргуру, ЗРВИ 34 (1995) 163-172
Ј. Калић, Деспот Стефан и Никола Горјански, 95-102.
М. Динић, Хумско-требињска властела, Београд 1967.
Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој Србији I, Београд 1931.
С. Ћирковић, Поклад краља Вукашина, ЗФФБ XIV-1 (1979) 153-163.
М. Шуица, Повеља цара Уроша о замени поседа између кнеза Војислава и челника Мусе, Стари српски архив 2 (2003) 143-167.
Ђ.Сп. Радојичић , Влатко Хранотић-властелин Вука Бранковића, Гласник МКМ 1 (1956) 230.
Г. Острогорски, Серска област после Душанове смрти, Београд 1965.
Д. Спасић , А.Палавестра, Д.Мрђеновић, Родословне таблице и грбови, Београд 1991.
↑↑↑