Институт је тренутно носилац петогодишњег пројекта републичког Министарства за науку и технолошки развој Српска и византијска уметност у позном средњем веку. Пројекат је део дугорочног програмског оквира за разноврсну истраживачку делатност његових двадесетак сарадника.

Истраживање датог раздобља (13 – 18. век) има за предмет разгранату уметничку продукцију – монументалну уметност (архитектура, скулптура, зидно сликарство, иконопис, минијатурно сликарство и примењену уметност) и њен однос према византијској и западноевропској уметности. Хронолошки оквир истраживања обухвата раздобље од неколико векова и односи се на доба државне самосталности и период под Османским царством. Уметничко стваралаштво је делило судбину немањићке државе, њеног географског положаја, променљивих граница и идејних основа највећим делом прожетих византијским системом вредности. Непосредни византијски, такође и незаобилазни западњачки упливи, уз непрестано присуство аутохтоних подстицаја и облика, резултирали су стварањем особене уметничке делатности код Срба.

Руководилац пројекта је др Смиљка Габелић.