Etnologija i antropologija

11
 
Мар
 
2019
Није Филозофски ћутати , 6. трибина ЕКОЛОШКИ ПРОТЕСТИ И ЕКОЛОШКА СВЕСТ У СРБИЈИ, 14.3.2019. у 18:30 часова, Амфитеатар Филозофског факултета

Шеста трибина у оквиру циклуса Није Филозофски ћутати одржаће се на Филозофском факултету Универзитета у Београду 14.3.2019. године од 18:30 часова. Трибина ЕКОЛОШКИ ПРОТЕСТИ И ЕКОЛОШКА СВЕСТ У СРБИЈИ посвећена је све масовнијим протестима грађана широм Србије изазваним вишегодишњим и свакодневним еколошким проблемима са којима се суочавају, и то у условима манипулације информацијама пласираних путем званичних медија. Учесници трибине ће говорити о истинитим информацијама, о лавини локалних побуна против деривационих Мини хидро-електрана (МХЕ), против нелегалне градње која угрожава једино београдско водоизвориште и систем за одбрану од поплава Новог Београда, о борби против угрожавања права на коришћење јавних простора и за одбрану јавних добара, као и за заустављање уништавања природних добара и ресурса Србије, које се одвија под притиском домаћих и страних “инвеститора“.

Учесници трибине су: проф. др Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду и активиста у покрету „Стоп МХЕ“, Оливер Илић – активиста и представник неформалног удружења грађана „Савски насип“ и Драган Симић, орнитолог, еко-активиста и покретач петиције „Спасимо Бељарицу – београдску Амазонију“. Модератор трибине је проф. др Јелена Мргић, историјски географ, Одељење за историју Филозофског факултета.

Одржавањем циклуса трибина Није Филозофски ћутати - на којима ће наставници и сарадници Факултета са својим гостима из других високошколских установа, уметницима, научницима и јавним личностима расправљати о најактуелнијим друштвеним, културним и политичким темама - Филозофски пружа отворену подршку слободи говора у Србији и придружује се грађанским настојањима за успостављањем демократског друштва.

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарија високообразовна установа у Србији. Као средиште слободне мисли и покретач демократских процеса у друштву, са својих девет одељења и бројним научним институтима и центрима, Филозофски има посебну обавезу и одговорност да својим студентима, али и укупној јавности, понуди знања која могу помоћи у разумевању проблема данашњице. Управо оне науке које се изучавају на Филозофском, од друштвено-хуманистичких до историјских, могу својим теоријским, емпиријским и методолошким приступима да додатно осветле савремене феномене и да укажу на могућа решења проблема који притискају српско друштво. Овај факултет негује традицију критичке и демократске мисли, а његови наставници и сарадници данас имају и посебну моралну обавезу да ту традицију подрже, на тај начин доприносећи изградњи грађанског друштва у Србији.




↑↑↑