1. недеља предавање - Шта је методологија, а шта метод? Основни појмови методологије антрополошких истраживања. Основни методи и технике истраживања у етнологији и антропологији. Да ли су теорија и метод раздвојени у антропологији?

1. недеља вежбе - Координација Договор о обавезама и роковима. Уводно тестирање о претходним историјским, теоријским и методолошким знањима о антропологији (не оцењује се, служи калибрацији курса).

2. недеља предавање - Традиционална истраживања друштва/културе Научно обавештење, посматрање, дескрипција – традиционални прерогативи истраживања друштва/културе. Регулативни карактер традиционалне методологије. Ортодоксна концепција теренског рада. Објективност науке. Метафизичка/онтолошка подразумевања. Јасна граница између обавештења и објашњења, посматрања и интерпретације, етнографије и теорије, чињеница и анализе? Традиционална концепција теренског рада: да ли су само емпиријска истраживања "права"? Да ли постоји чисто емпиријско истраживање? Литература: Fabijeti, Ugo, Roberto Maligeti i Vinčenco Matera. 2002. Uvod u antropologiju: od lokalnog do globalnog. Beograd: CLIO (Etnografski rad, 113-124 i 138-147)

2. недеља вежбе - Да ли је антропологија наука (или хуманистика, уметност, политика...)? Шта подразумевамо под »науком«? Да ли су друштвене науке »стварно науке«? Да ли је антропологија (друштвена) наука? Различите традиције решавања овог проблема. Шта очекујемо од науке, који су јој циљеви, каква јој је (друштвена) функција? Утицај расправа у филозофији науке на методологију. Наука као ауто-корективна, систематична, објективна, вредносно и политички неутрална или наука као део културне продукције. Антропологија: Хуманистичка дисциплина, друштвена наука, уметност, примењена етика, социјална теорија...? Литература: Jarvie, I.C. 1967. On Theories of Fieldwork and the Scientific Character of Anthropology. Philosophy of Science 34(3): 223-242.

3. недеља предавање - Функционални методи Функционална анализа у социјалној антропологији. Две традиције антрополошког функционализма. Фокус на индивидуе. Фокус на друштвени систем. Примена функционалне анализе у антропологији. Манифестне и латентне функције. Ревизије, критике и употребе функционалне анализе изван парадигматског контекста. Функционална анализа – методолошки корак или циљ по себи? Функционлизам, компаративни метод и културни релативизам.

3. недеља вежбе - Функционални методи - Семинарска дискусија Литература: Malinovski, Bronislav. 1971. Magija, nauka, religija. Beograd: Prosveta (Naučna teorija kulture, 271-273, 311-316 i 373-376)

4. недеља предавање - Структурални методи Структурална антропологија. Структурална анализа. Структурални метод. Антропологија у интердисциплинарном структурализму. Теорија је/и метод. Пример: структурална анализа мита. Ревизије структурализма. Прилагођавање структуралне анализе антрополошком теренском раду. Од објашњења ка обавештењу. Структурализам као антрополошка феноменологија. Пример: обреди прелаза. Београдска структурално-семиолошка школа («Ковачевићева школа»). Верзије структурализма. Фолклористика или антропологија? Метод или анализа? Корак или циљ? Могућност примене методолошких модела изван тематског/теоријског контекста за који су дизајнирани.

4. недеља вежбе - Структурални методи - семинарска дискусија Литература: Lič, Edmund. 1972. Klod Levi Stros. Beograd: XX vek, 67-101 (Struktura mita)

5. недеља предавање - Симболичка и когнитивна антропологија (етнонаука) Развој и методолошке импликације когнитивне антропологије. „Досезање“ научног статуса. Шта данас можемо да искористимо до формалних метода етнонауке?

5. недеља вежбе - Симболичка и когнитивна антропологија (етнонаука) - семинарска дискусија Литература: Schmaus, Warren. 2007. „Categories and Classification in the Social Sciences“, u: Turner, Stephen P. and Mark W. Risjord. Philosophy of Sociology and Anthropology, 399-429. Amsterdam: Elsevier.

6. недеља предавање - Интерпретативна антропологија– анти-наука или алтернативна методологија? Трансформацију антрополошких теорија и метода после структурализма (посебно у 1960-им и 1970-им) обележио је «интерпретативни заокрет» - покушај заснивања алтернативне методологије дисциплине, фокусиран на контекстуализацију разумевања значења културних феномена, процеса и концепата «са тачке гледишта проучаваних» пред «културно превођење». Предавање и семинарска дискусија о овој теми имају за циљ да: а) дефинишу да ли је постојала специфична методологија «интерпретативне антропологије», б) укажу на њене основне одлике, посебно на обједињавање семантичких и емпатичких аспеката разумевања у антрополошкој интерпретацији, ц) разувере популарне представе о интерпретативној антропологији као критици научног карактера и статуса антропологије, д) објасне у ком смислу је интерпретативна антропологија антиципирала «постмодерну антропологију» и е) преиспитају да ли су неко специфично интерпретативно методско решење или техника корисни упркос чињеници да је «интерпретативна антропологија» као парадигма, правац, школа или смер напуштена у антрополошком методолошком мејнстриму.

6. недеља вежбе - Интерпретативна антропологија – семинарска дискусија Литература: Gerc, Kliford. 1998[1973]. Tumačenje kultura 1. Beograd: XX vek, 9-46. (Podroban opis: Ka interpretativnoj teoriji kulture); Tumačenje kultura 2, 221-281 (Duboka igra: Beleške o balinežanskoj borbi petlova)

7. недеља предавање - Колоквијум

7. недеља вежбе - Колоквијум

8. недеља предавање - "Субјективно/објективно" после проблемско-апликативног погледа на метод »Субјективност« и »објективност« - још увек релевантне методолошке категорије? Субјективност и објективност у антрополошким истраживањима. Два значења «субјективности» и «објективности» у антрополошкој методологији и шире, у методологији друштвених наука и хуманистичких дисциплина. Значај филозофије и историје науке за разумевање натурализације циљева науке, структуре науке, модела по којем су дизајнирана антрополошка истраживања, антрополошке научне заједнице и антрополошки текстови. Предавање и семинарска дискусија имају за циљ да Вам разјасне (или да Вас подсете) у ком смислу је и/релевантно говорити о «објективности» или «субјективности» у савременој антропологији. Ова тема у значајној мери допуњује тему о научном статусу/карактеру антропологије («Да ли је антропологија наука?»), па представља «скраћени пут» за проблематизацију постмодерне критике објективности и реалистичности антрополошких истраживања.

8. недеља вежбе - После проблемско-апликативног погледа на метод - семинарска дискусија Литература: Ortner, Sherry B. 1984 Theory in Anthropology since the Sixties. Comparative Studies in Society and History 26: 126-166.

9. недеља предавање - Постмодернизам у антропологији Да ли је постојала «постмодерна антропологија»? Сличности и разлике у односу на друге друштвене науке или хуманистичке дисциплине. Три постмодерне антропологије. Фокуси критике – конструкција позиција у методолошком дијалогу. Истина, стварност, објективност, метод, текст, писање, моћ, интерпретација, репрезентација – кључна места критике. «Писање Других». Три носеће критике постмодерн еантропологије: критика реализма традиционалне етнографије, критика мита о неутралној репрезентацији и критика колонијалног/националног ауторитета антрополога као истраживача. Афинитети према социјалној теорији и књижевној критици. Изостанак дијалога са филозофијом науке.

9. недеља вежбе - Постмодерна антропологија - семинарска дискусија Литература: Geertz, Clifford 1983 Local Knowledge: Further Essays in Interpretive Anthropology. New York: Basic Books (Blurred Genres: The Refiguration of Social Thought, 19-35)

10. недеља предавање - После постмодернизма Одговори постмодерној антропологији. Критичка евалуација постмодерних метода, концепција науке и друштвене улоге антропологије. Проблем дефинисања »постмодерне антропологије« као процеса, тренда, школе, правца, приступа или историјског периода у историји антрополошке методологије. Да ли је постојала «постмодерна антропологија»? Да ли су за њу (били) карактеристични неки нови или алтернативни методи, технике, дизајн истраживања, изградње концепата или комуникације резултата истраживања? Поуке.

10. недеља вежбе - После постмодернизма - семинарска дискусија Литература: Sangren P. Stiven 1992 Retorika i autoritet etnografije: Postmodernizam i društvena reprodukcija tekstova. Dometi 25, ¾: 151-180

11. недеља предавање - Актуелни методи истраживања Предавање и дискусија о томе како се снаћи у теоријској, методолошкој, интердисциплинарној, културној, етичкој, епистемичкој и другим трансформацијама и пролиферацијама друштвеног статуса, улоге и циљева антрополошких истраживања. Антропологија око Миленијума значајно се разликује од класичне антропологије Малиновског или Боаса. Промене антрополошких истраживања у дисциплини нису биле резултат искључиво нових теоријских-методолошких решења, већ и прилагођавања културној стварности која се непрекидно мења. Наука, хумана репродукција, дешифровање људског генома, Интернет, медији и информационе технологије, глобализација политике, економије, етике и образовања, као и непрекидна трансформација посткултурних идентитета, данас су легитимна поља антрополошких истраживања у смислу у ком су то некада били сродство или религија.

11. недеља вежбе - Како осмислити и пријавити дипломски рад Избор теме и ментора/менторке. Структура пријаве. Теоријскоистраживање. Теренско истраживање. Најчешће недоумице и омашке. Како се пише апстракт. Како се пише пријава рада?

12. недеља предавање - Етика антрополошких истраживања Да ли је антрополог друштвено одговорно занимање? Ако јесте, коме треба да будемо одговорни – личним преференцијама, кодексу неког етнолошког-антрополошког друштва, «јавном моралу», «званичној идеологији», међународном и националном законодавству, нечему десетом? Циљ предавања и семинарске дискусије јесте да артикулише међусобне утицаје методологије и етике антрополошких истраживања у контекстима избора теме, дизајна истраживања, суочавања са «морално спорним» теренским ситуацијама, јавним праксама или идеологијама. Како морални дискурси утичу на дизајн и ток истраживања, комуникацију резултата истраживања и друштвени статус дисциплине. Да ли критика захтева објективност? Да ли да наставите истраживање ако се суочите с нечим што не сматрате моралним? Да ли да интервенишете? Да ли су неутралност и интервенција једине расположиве опције?

12. недеља вежбе - Етика антрополошких истраживања - семинарска дискусија Литература: D’Andrade, Roy (1995) Moral Models in Anthropology и Scheper-Hughes, Nancy (1995) The Primacy of the Ethical: Propositions for a militant antrhopology. Current Anthropology 36: 399-420 (преводи у хрестоматији за овај предмет, у библиотеци Одељења)

13. недеља предавање - Политике антрополошких истраживања Осим епистемолошко-логичке и институционално-историјске анализе истраживачких пракси једне дисциплине пред методолшко нормирање, методологија данас обухвата и етичка и политичка питања, међу којима су интереси и лојалности она далеко најважнија.

13. недеља вежбе - Политике антрополшких истраживања - семинарска дискусија Литература: Risjord, Mark W. 2000. The Politics of Explanation and the Origins of Ethnography. Perspectives of Science 8(1): 29-52.

14. недеља предавање - Рекапитулација

14. недеља вежбе - Колективне консултације

15. недеља предавање - Испит

15. недеља вежбе - Испит