Etnologija i antropologija

Не постоје подаци о траженом курсу.
План курса:

1. недеља
предавање - Упознавање са програмом предмета и начином рада
Подела тема за аналитичке приказе и семинарске радове, подела улога у радионицама; разговор о представама о Балкану са којима су се студенти већ сусретали и о томе шта за њих значи израз “бити Балканац”.

2. недеља
предавање - Увод у имаголошки приступ проучавању Југоисточне Европе / Балкана
Венди Брејсвел, Алекс Дрејс-Франсис и Дејвид Норис. Слике, представе и митови. Есенцијализација и стереотипизација као поступци симболичке изградње “Нас” и “Њих”. Нарцизам малих разлика и регионални идентитет.

3. недеља
предавање - Оријентализам, византинизам и окцидентализам
Ален Гроришар, Едвард Саид, Лери Волф, Џон Керијер, Д. Ангелов. Моћ, доминација и империјалне, односно колонијалне претензије као полазна одредишта. Употреба "цивилизације" и “имагинативне географије” у изумевању корените “другости” унутар и изван Европе од доба просветитељства до НАТО интервенције на Косову. Изокретање перспективе - шта када Други виде Нас као Друге.

4. недеља
предавање - Балкан као текст. Наративно конструисање Балкана.
Д. Норис, Л. Волф и Весна Голдсворти. Конструисање Балкана у западној књижевној, протонаучној и филмској продукцији. Анализа филма "Грк Зорба".

5. недеља
предавање - Како Балканци виде и разумеју себе и друге Балканце.
Мајкл Херцфелд. Културна интимност и логика саморазумевања и самопредстављања.

6. недеља
предавање - Како Балканци виде и разумеју себе и друге Балканце 2.
Марија Тодорова, Марко Живковић, Стеф Јансен. Симболичка географија Балкана, балкански балканизми и балкански оријентализми.

7. недеља
- - Радионица 1. "Ми смо људи Цигани, судбином проклети".
О метафоричкој употреби слика Рома (Цигана) и ромске (циганске) културе у самопредстављању и самопоимању на Балкану. Самостална студентска презентација резултата упоредне анализе филмова "Скупљачи перја" и "Дом за вешање".

8. недеља
- - Радионица 2. Ни животиње, ни људи - вампир или претећа Другост Балкана.
Мотив вампиризма и представљање радикалне и претеће другости Балкана на филму. Самостална студентска презентација резултата упоредне анализе филмова “Дракула” и “Влад”.

9. недеља
- - Радионица 3. Насиље и стереотипизација Балкана у филмовима локалних аутора.
Есенцијализација, оријентализација и балканизација Балкана уз помоћ слика насиља у филмовима "Буре барута", "Пре кише" и "Прашина". Самостална студентска презентација резултата упоредне анализе наведених филмова.

10. недеља
предавање - Од замишљања ка разумевању и објашњавању Балкана.
Ограничења "имагологије". Други пут: фактори, актери, процеси. Регионалне студије. Географија, историја, културе, цивилизације, империјална наслеђа, традиције - разматрање приступа и појмова уз помоћ којих је Балкан описиван и објашњаван у научној продукцији. Јован Цвијић, Трајан Стојановић, Марија Тодорова, Џон Олкок.

11. недеља
предавање - Теорије сељаштва.
Обухватни модели сељаштва и објашњења заснована на једном фактору. Стојан Новаковић, Роберт Редфилд, Ерик Волф, Анри Мендра, Џејмс Скот, Џоел Халперн. "Аморални фамилијализам" и "представа о ограниченом добру".

12. недеља
предавање - Балканско и српско село у историјској перспективи.
Новаковић, Тарановски, Острогорски, Цвијић, Стојановић, Ставријанос, Широ. Дуго трајање и културни континуитет: “променљиви оквири” и “стални основи” села и народне културе на Балкану. Социјална и правна диференцијација народа у балканским феудалним државама. Милети, спахије и раја – последице отоманског система управе. Фактори културне и институционалне промене.

13. недеља
предавање - Сеоске заједнице.
Новаковић, Ђорђевић, Драгојловић, Вукановић, Влајинац, Павковић. Врсте сеоских заједница. Сеоско земљиште и међе, сеоске установе и службеници, сеоска имовина и начини руковођења. Колективна кривична одговорност. Колективни сеоски радови, сеоски вашари – механизми изградње и очувања сеоских заједница.

14. недеља
предавање - Балканско село као обредно-религијска заједница кроз историју.
Од С. Новаковића, преко Т. Ђорђевића и Д. Драгојловића до Н. Павковића и Д. Бандића. Историјске, економске, правне и друштвене основе функционисања села као обредно-религијске заједнице. Дијалектика ритуала: условљени условљивачи.

15. недеља
предавање - Темељи успостављања културног поретка “балканског патријархата”.
Ј. Ердељановић, Ј. Цвијић, Н. Павковић, Т. Стојановић, К. Казер. “Културни регрес”, “етнографско освежавање”, “лажни архаизам” или "дуго трајање". Ограничења културалистичких приступа – ка историјској антропологији Балкана.

16. недеља
предавање - Катуни и динарска племена. Динамика балканског хиперпатријархализма.
Ђурђев против Ердељановића, Кулишић против Ердељановића. Историјски процеси и политички интереси у позадини научних полемика. Етничка, сродничка и друштвена структура катуна. Територијализација и улога катуна у стварању племенске организације. Појам племена и братства; методи проучавања. Организација племена и братстава. Теорије о постанку динарских племена и настанак појединих племена. Чојство и јунаштво, част и срамота: моралне основе патријархализма.

17. недеља
предавање - Појам обичајног права, методи проучавања и примери.
Богишић, Костренчић, Вукосављевић, Павковић - правна етнологија у настајању. Обичајно право и писано право – од кодификације до правног дуализма. Пример 1: институција крвне освете: обичајно право као регулатор друштвених односа и истовремени извор сталне нестабилности у заједници. Пример 2: етнолошка концепција наслеђивања или шта припада коме и зашто.

18. недеља
предавање - Сродство – културна употреба биолошких и друштвених датости.
Сроднички системи, сродничке терминологије и односи сродства на Балкану. Инструменталне димензије сродства. Врсте духовног сродства. Кумство као духовни и друштвени однос.

19. недеља
предавање - Врсте балканских породица.
Од В. Богишића до М. Митерауера и М. Тодорове. Брак – стандардни и нестандардни облици и начини склапања, резиденцијална правила. Породица – појам, врсте и основни теоријски приступи. Задругe/балканске проширене породице – приступи, теорије о пореклу. Критике постојећих модела, место балканских типова породице у европском контексту.

20. недеља
предавање - Пол, род, моћ и сексуалност на Балкану.
А. Симић, Б. Денић, Џ. Реинек, Д. Рихтман-Аугуштин, М. Малешевић, П. Шарчевић. Мачо мушкарци, потчињене жене, и криптоматријархат. Ритуализација социјалног развоја жене и преокретање родног идентитета.

21. недеља
предавање - Детињство, одрастање и представе о детету на Балкану.
Т. Ђорђевић, Ж. Требјешанин, Ф. Аријес, С. Томановић. Одређење детињства. Историчност детињства. Скраћено и продужено детињство. Представе о детету и народна педагогија. Одрастање у времену кризе, рата и транзиције.

22. недеља
предавање - Дар, уздарје и реципроцитет: економија и политика друштвених односа.
Б. Малиновски, М. Мос, К. Грегори, М. Филиповић, З. Карановић. Дар и уздарје - темељи друштвености. Храна и пиће: кључни елементи друштвене размене на Балкану. Патрони и клијенти: хијерархија, узајамност, мреже и друштвени поредак. Пример 1: свадба. Пример 2: званица или узов.

23. недеља
предавање - Континуитет градског живота на Балкану - процеси и представе.
Т. Ђорђевић, К. Рот, И. Чоловић, М. Прошић-Дворнић, М. Детелић/А. Лома. Градови у усменој епици. Содома и Гомора или Рај на земљи: замишљање града на Балкану. Балкански градови између Истока и Запада. Урбанизација и рурбанизација.

24. недеља
предавање - Ослобађање од отоманског наслеђа, модернизација, европеизација.
П. Марковић, К. Рот, А. Митровић, Ж.-М. Чалић. Теорије модернизације и могућности њихове примене на балканска друштва. Друштвене основе и процеси изградње модерног поретка на Балкану. Европеизација и вестернизација. Балканска посебност - неуспела модернизација?

25. недеља
предавање - Интелектуалне елите, дилеме модернизације и борбе око културног идентитета.
В. Велмар-Јанковић, И. Чоловић, Д. Стојановић, С. Наумовић, Балканске транзиције: између Истока и Запада, села и града, комунизма и демократије. Балканске полемике: ко смо то ми - или о балканском блату и "Барбарогенију".

26. недеља
предавање - Свакодневне дискурсивне праксе у савременој Србији.
Г. Ђерић, М. ван де Порт, И. Спасић, С. Наумовић. Врсте наратива и конструкција различитих облика идентитета у свакодневној међуљудској комуникацији. Реторичка изградња "две Србије".

27. недеља
предавање - "Народњаци" против "рокера" - поткултуре у борби за друштвену доминацију.
И. Кроња, Е. Горди, М. Ђурковић. Диктат тржишта или Милошевићева завера - културолошке, идеолошке и политичке димензије ратова око популарне културе у савремненој Србији.

28. недеља
вежбе - Завршна радионица.
Социо-економске културе на Балкану и приближавање Европи – пример прилагођавања стратегије пољопривреде у Србији Заједничкој пољопривредној политици Европске уније (Common Agricultural Policy). Заједничка студентска радионица.

29. недеља
вежбе - Представљање студентских семинарских радова.

30. недеља
- - Кратка рекапитулација пређених тема и проблема. Евалуација.
Рекапитулација пређених тема и проблема и студентска евалуација предмета и рада наставника.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
D. Noris, “Konstruisanje Balkana”, и “Tekstualne reprezentacije”, у: Balkanski mit, Beograd: Geopoetika, 2002, 13-29, 31-68.
K.E. Fleming: “Orijentalizam, Balkan i balkanska istoriografija”, Filozofija i društvo XVIII, Beograd, 2001, 11-32.
M. Todorova, “Uvod. Balkanizam i orijentalizam: različite kategorije?”, Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek, 1999, 15-44.
M. Todorova, “‘Balkan kao samoodređenje”, Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek, 1999, 73-112.
M. Hercfeld, “Šta je kulturna intimnost”, Kulturna intimnost, Beograd: Biblioteka XX vek, 2004, 17-67.
M. Živković: “Nešto između: simbolička geografija Srbije”, Filozofija i društvo XVIII, 2001, 73-110.
S. Jansen: “Svakodnevni orijentalizam: doživljaj Balkana/Evrope u Beogradu i Zagrebu”, Filozofija i društvo XVIII, 2001, 33-71.
M. Todorova: “Balkan: Realia- Qu’est-ce qu’il y a hors de texte?”, у: Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek, 1999, 277-315.
H. Mendras: Seljačka društva, Zagreb, 1986, 27-35, 107-127.
E.Wolf: Peasants, New Jersey, 1966, 1-17.
С. Новаковић: Село, Београд, 1943, 7-83.
Н. Павковић: Друштвена организација у Срба, Гласник Етнографског музеја 44, Београд, 1980, 147-162.
Н. Павковић: “Село као обредно-религијска заједница”, Етнолошке свеске I, Београд, 1978, 51-65.
K. Kazer: “Balkanski patrijarhat – istorijat i rasprostranjenost jednog kulturnog obrasca”, у: исти, Porodica i srodstvo na Balkanu, Beograd, 2002, 65-172.
N. Pavković: “Pleme u istoriji jugoslovenskih naroda”, Sociološki leksikon, Beograd, 1982, 448-451.
Н. Павковић: “Теоријски оквири проучавања обичајног права у југословенској правној етнологији”, Етнолошки Преглед 17, Београд, 1982, 123-141.
Н. Павковић: “Правни обичај”, Зборник Етнографског музеја 1901-2001, Београд, 2001, 351-358.
A. Milić: “Srodstvo”, у: иста, Sociologija porodice. Kritika i izazovi, Čigoja, Beograd, 2001, 100-112.
Р. Ракић: Терминологија сродства у Срба, Београд, 1991.
З. Ивановић: “На кога личе деца: сродство код Срба и принципи перцепције сличности међу сродницима”, Етнографски институт САНУ, Посебна издања 48, 375-408.
Р. Ракић: “Кумство у православних Југословена као социјално-структурни облик”, Етнолошки преглед 10, Цетиње, 1972.
Н. Павковић: “Брак”, у: Лексикон српског средњег века, Knowledge, Београд, 1999, 60.
A. Milić: “Brak”, у: Sociologija porodice. Kritika i izazovi, Čigoja, Beograd, 2001, 113-130.
В. Богишић: “О облику званом инокоштина”, у: Правни чланци и расправе, Београд, 1927.
М. Филиповић: “Кућна задруга”, у: Човек међу људима, Београд, 1991, 3-17.
B. S. Denitch: “Spol i moć na Balkanu”, Etnološki pregled 22, 1986, 85-98.
P. Šarčević: “Tobelija: Female-to-Male Cross-Gender Role in the 19th and 20th Century Balkans”, у: K. Kaser, M. Jovanović and S. Naumović, eds., Between the Archives and the Field. A Dialogue on Historical Anthropologyof the Balkans, Belgrade-Graz, 1999, 135-146.
Ж. Требјешанин: Представа о детету у српској култури, Српска књижевна задруга, Београд, 1991 (поглавље по избору).
З. Карановић: “Свадба и дар, или дијалог који траје”, у: Домети, пролеће-лето 1992, тематски двоброј 68-69 (Поетика дара и даривања у југословенским књижевностима), Сомбор, 116-149.
М. Филиповић: “Званица или узов, установа узајамног гошћења”, у: Човек међу људима, Београд, 1991, 154-190.
K. Rot: “Buržoaska kultura i građansko društvo u jugoistočnoj Evropi. Prilog debati o modernizaciji”, у: исти, Slike u glavama. Ogledi o narodnoj kulturi u jugoistočnoj Evropi, XX vek, Beograd, 2000, 214-238.
I. Čolović: “Selo i grad u delu Tihomira Đorđevića”, у: исти, Politika simbola, Radio B92, Beograd, 1997, 109-118 (или исти текст из другог издања књиге у едицији Biblioteka XX vek).
K. Rot: “Kako izaći na kraj s prošlošću? Otomansko nasleđe u jugoistočnoj Evropi”, у: исти, Slike u glavama. Ogledi o narodnoj kulturi u jugoistočnoj Evropi, XX vek, Beograd, 2000, 189-213.
П. Марковић: “Теорија модернизације и њена критичка примена на међуратну Југославију и друге источноевропске земље, Годишњак за друштвену историју, Година I, Свеска 1, Београд, 1994, 11-34.
С. Наумовић: “Устај сељо, устај роде: Симболика сељаштва и политичка комуникација у новијој историји Србије”, Годишњак за друштвену историју, Година II, Св. 1, Београд, 1995, 39-63.
Г. Ђерић: “Свакодневне дискурсивне праксе о особинама народа и важности националног идентитета”, у: Пр(а)во лице множине. Колективно самопоимање и представљање: митови, карактери менталне мапе и стереотипи, ИНСТИФДТ и Филип Вишњић, Београд, 2005, 89-148.
I. Kronja, “Definicija turbo-folka kao muzičkog pravca”, “Uslovi za nastanak i održanje turbo-folka”, “Obeležja i značenja turbo-folk stila”, Smrtonosni sjaj. Masovna psihologija i estetika turbo-folka 1990-2000, Tehnokratia, Beograd, 2001, 10-14, 24-40, 70-83.
M. Đurković: “Razmatranja o ‘turbo-folku’”, у: исти, Diktatura, nacija, globalizacija, Institut za evropske studije, Beograd, 2002, 205-227.
Н. Павковић: “Етнолошка концепција наслеђивања”, Етнолошке свеске IV, Београд, 1982.
М. Влајинац: Моба и позајмица, Српски етнографски зборник 44, Београд, 1924, 19-47, 106-135 и 233-236.
Г. Острогорски: “Византијска сеоска општина”, Глас САН, књ. CCL, 1941-1961, 141-158.
S. Naumović, “The Social Origins and Political Uses of Popular Naratives on Serbian Disunity”, Filozofija i društvo XVI, 2005, pp. 65-104.
S. Jansen, „Kultura protiv primitivizma“, Antinacionalizam, Beograd: Biblioteka XX Vek, 2005, 109-167.
Општа допунска литература
Т. Тарановски: Историја српског права у немањићкој држави, Београд, 2002, 5-115.
L.S. Stavrianos: “Zemlja i ljudi”,“Osmanske institucije”, “Balkansko poluostrvo pod osmanskom vladavinom” у: исти, Balkan posle 1453. godine, Equilibrium, Beograd, 2005, 3-17, 81-93, 94-111.
D. Chirot: “The Romanian Communal Village: An Alternative to the Zadruga”, у: R.F. Byrnes (ed.), Communal Families in the Balkans: The Zadruga, University of Notre Dame Press, Notre Dame-London, 1976, 139-159.
Т. Ђорђевић: “Село као друштвена заједница за време прве владе кнеза Милоша”, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, II, Београд 1922, 129-138.
T.P. Vukanović: Selo kao društvena zajednica kod Srba s naročitim osvrtom na Sretečku župu u APKM, Poseban otisak iz Glasnika Muzeja Kosova i Metohije, Priština, 1965.
Н. Павковић: “Друштвени значај традиционалних годишњих сајмова”, Етнолошки Преглед 10, Цетиње, 1972.
Д. Драгојловић: “Институција колективне одговорности код балканских Словена у средњем веку”, Обичајно право и самоуправе на Балкану и у суседним земљама, Београд, 1974.
С. Бојанин: “Представе о празнику и празнично понашање у средњовековној Србији”, Годишњак за друштвену историју, Година , Свеска 3, 2001, 179-204.
М. Прошић-Дворнић: “Покладни ритуал на примеру шумадијске варијанте покладних игара”, у: Фолклорни театар у балканским и подунавским земљама, САНУ/Балканолошки институт, Посебна издања књ. 21, Београд, 1984, 143-158.
Н. Павковић, С. Наумовић: “Faşancu la Grebenaţ: Фолклоризам, симболичке стратегије и етнички идентитет румунске националне мањине у Банату, у: Положај мањина у Савезној Републици Југославији, САНУ, Научни скупови LXXXIV, Одељење друштвених наука књ. 19, Београд, 697-708.
Ј. Ердељановић: “Неке црте у формирању племенског друштва код динарских Срба”, Гласник Српског географског друштва књ. V, Београд, 1921.
B Đurđev: “Postanak brdskih, crnogorskih i hercegovačkih plemena”, Zgodovinski časopis XIX-XX, Ljubljana, 1965-1966.
N. Pavković: “On the problem of secondary archaism among the South Slavs”, у: K. Kaser, M. Jovanović and S. Naumović, (Eds.), Between the Archives and the Field. A Dialogue on Historical Anthropologyof the Balkans, Belgrade-Graz, 1999, 133-140.
И. Јелић: Крвна освета и умир у Црној Гори и Северној Албанији, Београд, 1926.
K. Bem (C. Boehm): Krvna osveta u Crnoj Gori, CID, Podgorica, 1998.
M. Todorova: “Situating the family of Ottoman Bulgaria within the European pattern”, History of the Family, Vol. 1 Issue 4, 1996, 443-460.
E. A. Hammel: “Uticaj društvene i geografske pokretljivosti na stabilnost srodničkih sistema, primer iz Srbije”, Etnološki pregled 22, 1986, 73-84.
М. Митерауер: Породични контекст: Балкан у поређењу са Европом, у: Кад је Адам копао, а Ева прела: Историјско-антрополошки огледи из прошлости европске породице, Београд, УДИ, 2001, 129-155.
А. Вулетић: “Сеоска породица”, у: Породица у Србији средином 19. века, Историјски институт/ ЈП Службени гласник, Београд, 2002, 29-102.
В. Поповић: “Задруге (теорије и литература)”, Гласник Земаљског Музеја, Сарајево, 1921-1922.
D. Rihtman-Auguštin: Struktura tradicijskog mišljenja, Zagreb, 1984, 7-21, 26-29, 165-189.
В. Станимировић: “Развој мираза у српској традицијској култури XIX и XX века”, “Раширеност мираза на Балкану у и почетком века”, “Однос мираза и сродних института обичајног права”, “Функције мираза”, у: Установа мираза у нашој традицијској култури, Београд, 1998, 37-103.
С. Златановић: “Савремена свадба”, у: Свадба – прича о идентитету, ЕИ САНУ, Посебна издања књ. 47, Београд, 2003, 101-159.
Ж. Требјешанин: “Мушко-женски односи у српској традицијској култури”, у: Б. Јовановић, ур., Мушкарац и жена, Гутенбергова галаксија, Београд, 2001, 187-199.
M. Jovanović, S. Naumović, (Eds.): Gender Relations in South Eastern Europe: Historical Perspectives on Womanhood and Manhood in the 19th and 20th Century, Zur Kunde Südosteuropas - Band II/33, Udruženje za društvenu istoriju - Posebna izdanja / Ideje 4, Graz-Belgrade, 2002.
З. Карановић: “Свадбени ритуал као механизам санкционисања и потчињавања моћи жене”, ГЕИ САНУ, књ. XLII, Београд, 1993, 15-26.
S. Naumović, M. Jovanović, (Eds.): Childhood in South Eastern Europe: Historical Perspectives on Growing Up in the 19th and 20th Century, Zur Kunde Südosteuropas - Band II/28, Udruženje za društvenu istoriju - Posebna izdanja / Ideje 2, Graz-Belgrade, 2001.
P. Berk: “Reciprocitet” и “Patronat i korupcija”, у: исти, Istorija i društvena teorija, Equilibrium, Beograd, 2002, 76-78, 78-82.
C. A. Gregory: “Exchange and Reciprocity”, u: T. Ingold, ed., Companion Encyclopedia of Anthropology, London and New York, 1994, 911-939.
M. Prošić-Dvornić: “At the Crossroads of Europe and the Orient: The Change of Internal City Structure in the XIX Century Belgrade”, Etnološki pregled 26, Beograd, 1990.
A. Kiossev: Plovdiv: The Text of the City vs. the Texts of Literature, NEXUS Research Project, Sofia, 2003.
B. Penchev: Tsarigrad/Istanbul as a Symbolical Heterotopy of Intersecting Identification Strategies (1870-1913), NEXUS Research Project, Sofia, 2003.
Gradovi u hrišćanskoj i muslimanskoj usmenoj epici. CD-rom u izdanju Balkanološkog instituta SANU.
А. Митровић: “Европеизација и/или модернизација (десет теза)”, Годишњак за друштвену историју, Година I, Свеска 2, 1994, 143-145.
M. Bogdanović: “Modernizacijski procesi u Srbiji u XX veku”, u: Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Beograd, 1994, 35-58.
D. Stojanović: “Recepcija ideala slobode, jednakosti i bratstva kod srpske elite početkom 20. veka”, у: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, 3 Uloga elita, Beograd, 2003, 73-103.
В. Велмар-Јанковић: Поглед с Калемегдана. Оглед о београдском човеку, Београд, 1992.
I. Čolović: “Skerlić, ‘Sveslavija’ i ‘truli zapad’”, у: исти, Politika simbola. Ogledi o političkoj antropologiji, Beograd: Radio B92, 1997, 87-95 (или исти текст из другог издања књиге у едицији Biblioteka XX vek).
M. van de Port: “Fini ljudi: a Balkan Bourgeoisie”, у: Gypsies, Wars, and Other Instances of the Wild. Civilisation and Its Discontents in a Serbian Town, Amsterdam, AUP, 1998, 37-66.
E. Gordy: “The Destruction of Musical Alternatives”, у: The Culture of Power in Serbia. Nationalism and the Destruction of Alternatives, University Park, 1999, 103-164.
M. Kolin: This is Serbia Calling. Rokenrol radio i beogradski pokret otpora, Beograd, 2001.
W. Bracewell and A. Drace-Francis: “South-Eastern Europe: History, Concepts, Boundaries”, Balkanologie 3 (2), 1999, 48-66.
E. Said: Orientalism, London, 1995 (1978), 1-110, 201-354.
J.G. Carrier: “Occidentalism: the world turned upside-down”, American Ethnologist, 1991, 195-212.
D. Angelov: “The Making of Byzantinism”, 1-10.
L. Wolff: Inventing Eastern Europe. The Map of Civilisation on the Mind of the Enlightenment, Stanford, 1994, 1-194, 284-374.
M. van de Port: “‘It Takes a Serb to Know a Serb’.Uncovering the roots of obstinate otherness in Serbia”, Critique of Anthropology, Vol. 19 (1), 7-30.
M. Bakić-Hayden: “Nesting Orientalisms”, Slavic Review, Vol. 54 No. 4 (Winter 1995), 917-931.
M. van de Port: “On Mud and Gypsies, or On People and the World as they Simply Are”, in: Gypsies, Wars and Other Instances of the Wild. Civilisation and its Discontents in a Serbian Town, Amsterdam, 1998, 133-175.
D. Rihtman-Auguštin: “Zašto i otkad se grozimo Balkana”, у: Ulice moga grada, Beograd: Biblioteka XX vek, 211-236.
Ј. Цвијић: “Географски утицаји и интервенција друштвених елемената” (Прва књига, Трећи део), у: исти, Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основи антропогеографије, Завод за издавање уџбеника СРС, Београд, 1966, 90-190 (или исти одељак у неком другом издању).
T. Stojanović: Društvo, у: исти, Balkanski svetovi. Prva i poslednja Evropa, Equilibrium, Beograd, 1997, 151-222.
J.B. Allcock: “Introduction”, “Balkan Societies in the Modern World”, у: исти, Explaining Yugoslavia, Hurst & Company, London, 2000, 13-26.
G. M. Foster: “Peasant Society and the Image of Limited Good”, American Anthropologist 67, 1963, 293-315.
J. M. Halpern, B. Kerewski Halpern: A Serbian Village in Historical Perspective, New York, 1972.
↑↑↑