CON Student
Упис на мастер програм
Међу студијским програмима Филозофског факултета за које можете конкурисати налази се и програм Образовање наставника предметне наставе, који реализује Центар за образовање наставника Филозофског факултета.
Ко може да конкурише за упис на МАСТС?
Програм могу уписати кандидати који имају претходно остварених најмање 240 ЕСПБ у току основних академских студија (или завршене студије у трајању од најмање осам семестара према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању из 2005. године), на неком од факултета који припадају групацији друштвено-хуманистичких наука, техничко-технолошких наука или медицинских наука, као и на факултетима из области уметности.
Диплома о завршеним основним академским студијама коју је кандидат стекао уз признавање дела студијског програма струковних студија првог степена сматра се ваљаним за упис само уколико обим признатих испита са студијског програма струковних студија не прелази 30% укупног обима студијског програма академских студија на ком је диплома стечена.
Која документација је потребна за упис на МАСТС?
Кандидати приликом пријаве на конкурс подносе на увид оригинална документа, а уз пријавни лист предају фотокопије, и то:
● диплому о завршеним студијама и уверење о положеним испитима;
● додатак дипломи;
● биографију;
● решење о признању јавне стране исправе или потврду Универзитета у Београду да је неопходна документација предата за признавање (важи за кандидате који су завршили претходне студије у иностранству);
● уплатницу за трошкове конкурса.
Како изгледа пријемни испит за МАСТС?
Пријемни испит за МАСТС се полаже писано и усмерен је на испитивање перспектива о наставнику, настави и образовању, на испитивање мотивације кандидата за професију наставник, као и на умеће разумевања текстова из области наука о образовању. Имајући то у виду, припремање за полагање пријемног испита не подразумева учење из унапред дефинисане литературе, већ промишљање о питањима релевантним за професију наставник.
Пријемни испит за МАСТС се полаже писано и усмерен је на испитивање перспектива о наставнику, настави и образовању, на испитивање мотивације кандидата за професију наставник, као и на умеће разумевања текстова из области наука о образовању. Имајући то у виду, припремање за полагање пријемног испита не подразумева учење из унапред дефинисане литературе, већ промишљање о питањима релевантним за професију наставник.
На пријемном испиту је могуће остварити највише 40 поена, при чему је потребно остварити најмање 10 поена да би кандидат био рангиран.
Упис на програм 36 ЕСПБ
Ко може да конкурише за упис на програм 36 ЕСПБ?Програм образовања током читавог живота „Образовање наставника предметне наставе“ намењен је оним полазницима који желе да развијају своје наставничке компетенције и стекну 36 ЕСПБ педагошко-психолошко-методичког образовања и школске праксе, што представља један од законских услова за запошљавање наставника у образовно-васпитним институцијама. Овај програм могу да упишу полазници који су претходно завршили основне академске студије и стекли најмање 240 ЕСПБ, или студије у трајању од најмање осам семестара према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању из 2005. године.
Студенти који имају стечено звање дипломираног психолога, а који нису стекли одговарајуће образвовање за рад на позицији стручног сарадника, имају могућност да пријаве за слушање и полагање предмете који су им потребни за испуњавање услова потребних за рад стручног сарадника.
Која документација је потребна за упис на програм 36 ЕСПБ?
Потребно је да кандидати приликом пријаве предају:
● фотокопију дипломе о завршеним студијама и уверење о положеним испитима;
● радну биографију;
● копије силабуса положених предмета из области психологије, педагогије, методике и/или школске праксе;
● копије уверења/сертификата о похађању програма стручног усавршавања из области педагогије, психологије и/или методикe;
● копију радне књижице или потврду о радном стажу у школи (за кандидате који раде или су радили ушколи);
● пријавни лист (можете га преузети са званичне интернет странице Факултета, испод текста Конкурса);
● уплатницу zа трошкове јавног позива.
● оригинална документа на увид комисији за упис на програм
При упису на програм 36 ЕСПБ се не полаже пријемни испит. На основу приложене документације, стручна комисија ће процењивати број ЕСПБ који може бити признат кандидатима за психолошко-педагошко-методичке предмете и школску праксу. Кандидати ће имати могућност да у оквиру програма слушају и полажу само оне предмете који му/јој недостају до испуњења законског услова од 36 ЕСПБ.
Пријава испита
Студенти основних и академских мастер студија поред индекс књижице, на почетку студија добијају и приступ е-индексу. Филозофски факултет има шест званичних испитних рокова: јануар, фебруар, јун, јул, август и септембар. Испити се пријављују за полагање путем електронског индекса у редовним испитним роковима. Положени испити се уписују у електронски индекс и књижицу, потисује их предметни наставни, а оверавају се у Центру за образовање наставника.
Полазници програма образовања током читавог живота “Образовање наставника предметне наставе” (програм 36 ЕСПБ) при упису програма добијају образац за евидентирање положених испита. Поред редовних испитних рокова, додатне термине за полагање испита одређујете у договору са предметним наставником, а полагање испита пријављујете слањем имејла предметном наставнику. Остварени број поена и оцене се уписују у образац за евидентирање положених испита и оверавају у Центру за образовање наставника.
Израда и одбрана мастер рада
Више информација о изради и одбрани мастер рада на мастер академским студијама “Образовање наставника предметне наставе” можете пронаћи у следећем упутству: https://drive.google.com/file/d/1LqI66YybOWAoewd3Yww6tFuGiDw7UGH6/view?usp=sharing
Кутак за студентска искуства
Написао Стефан Веселиновић, студент мастер програма “Образовање наставника предметне наставе”:
Пре свега желим да кажем да сам дипломирао на основним академским студијама сестринство на Медицинском факултету у Београду. Током студирања јавила ми се жеља за бављењем просветним радом и како су се основне студије ближиле крају, жеља је постајала све већа.
Тек након пријемног испита сам се детаљније распитао о смеру, јер пре тога нисам стигао пошто сам последњи дан конкурисао. Читајући све оно што пише на сајту и гледајући називе предмета био сам сигуран да сам на правом путу, што се на крају и испоставило.
Мастер академске студије за образовање наставника предметне наставе трају једну годину, два семестра (60 ЕСПБ) и по завршетку стиче се академско звање и стручан назив мастер професор предметне наставе. Једна од ствари која ми се баш допада је та што ове мастер студије похађају студенти који су завршили различите основне студије и имају различита звања. На мојој години, поред ,,медицинара” имамо и дипломиране филозофе, историчаре уметности, социологе, архитекте... Већина колега ради у просвети, ја сам један од оних који не ради, а жељно ишчекује посао у некој школи. Свима нама је заједнички циљ усавршавање и стицање компетенција за рад у просвети, односно стицање пре свега педагошких, а потом психолошких и методичких компетенција. Да бисмо се бавили просветним радом поред знања и способности које смо стекли на основним студијама из одређеног предмета или групе предмета који ћемо предавати, морамо поседовати знање из предмета који су обухваћени управо овим мастер програмом.
На овом мастер програму постоји укупно 11 предмета плус мастер рад који се брани након положених свих испита. Морам признати да је у почетку било помало напорно. Некада сам чак мислио да професори траже превише од нас и да је немогуће све стићи до одређеног рока. Премда, нисмо толико били условљени роковима... Професори су били прилично флексибилни по том питању, али ми смо схватили да, уколико нам продуже рок, можемо врло лако испасти из колосека и сами себи направити проблем око организације. Управо је добра организација кључ успеха, свуда па и овде. Kао неко ко, надам се ускоро завршава ове мастер студије, покушаћу да наведем неке препоруке које могу бити од користи будућим студентима, полазницима овог програма.
● присуство и активно учествовање на настави из свих предмета (договарање са професорима, комбиновање смена на послу...). Ово је апсолутно изводљиво, само морате имати вољу и бити спремни да се посветите овим мастер студијама и ономе што ћете радити целога живота.
● благовремено испуњавање предиспитних и испитних обавеза прописаних планом и програмом сваког предмета
● размењивање искустава са колегама о томе како се ради у школи у којој су запослени, како најчешће држе наставу, упоређивање са вашим стајалиштима; сарадња са осталим полазницима мастер програма. Ја сам са својим колегама сарађивао невезано за предиспитне и испитне обавезе и много тога сам од њих научио, с обзиром на то да још не радим у школи. Трудите се да уважите савете које ћете добити и од професора и од колега. На овим мастер студијама ћете научити да радите тимски и функионисаћете као тим.
● немојте журити приликом одабира изборних предмета. То траје неколико дана и таман имате довољно времена да размислите и добро се распитате о сваком предмету. Изборни предмети су важни и зато је битно да одаберете нешто што је најближе вама и што ће вам највише користити у раду.
● комуницирајте са колегама, професорима... Сви професори који су ангажовани на овом мастеру су увек ту да вам помогну, да одговоре на ваша питања, разјасне нејасноће... У данашње време постоји безброј начина комуникације, тако да, користите то. Ја чак са мојим колегама имам неколико вибер група и веома смо активни и једни другима помажемо
На овом мастер програму неће бити само оних класичних предавања где професор прича, а остали учесници ,,слушају”, већ ће током наставе бити коришћене разне методе и технике. За неке од њих први пут сам чуо и са задовољством ћу их користити када почнем да радим у школи.
Саветујем свакоме ко жели да ради као наставник и бави се најлепшим послом на свету, да упише ове мастер студије. Похађањем овог мастер програма, образовање у Србији добија нове димензије, отварају се нови погледи на организацију наставе и наставу уопште. Схвата се важност активног учествовања ученика у процесу одвијања наставе, коришћење нових метода и техника, значај евалуације и самоевалуације наставе...
Држава је јака онолико колико је јако образовање у њој.
Написала Марија Петровић, мастер професор предметне наставе:
Дуги низ година радим у медицинској школи “Др Миша Пантић” у Ваљеву, предајем стручни предмет и одувек се трудим да проширим своје знање о различитим наставним методама и техникама. Љубав према професији наставника ме је подстакла да упишем програм за професора предметне наставе на Филозофском факултету у Београду. Прегледом програма стекла сам утисак да своје знање и способности из области наставе свакако могу надоградити кроз овај мастер програм.
Протекла година била је за мене пуна изазова у позитивном смислу. Не могу а да не поменем дивне професорке из ЦОН-а, Лидију и Ољу, које су за нас увек имале разумевања, биле нам доступне и отворене за сваку сарадњу. Њихово огромно знање и искуство несебично су делиле са нама и на томе сам им неизмерно захвална. Оно што овај програм чини посебним јесте учење кроз искуство и писање радова и рефлексија на одређене теме. Све што смо учили било је поткрепљено примерима из праске а и сами смо имали много прилика да се опробамо у новим наставним методама. Kад већ помињем наставне методе, предмет интерактивна настава, дао ми је један потпуно нови поглед и приступ настави.
Научила сам како да своју наставу подигнем на виши ниво, било ми је задовољство учити јер ипак учила сам од најбољих. Такође смо се бавили наставничким истраживањима и кроз предмет наставник као истраживач стекли смо много знања које нам је драгоцено приликом писања мастер рада. Тим предметом стекла сам компетенције да спроводим наставничка истраживања и научила да увек треба преиспитивати своју праксу и тежити континуираном учењу.
Професија наставника подразумева одговорност за сопствену наставу и учење ученика. Током свог образовања углавном сам се сусретала са традиционалном наставом што се донекле рефлектовало и на моју наставну праксу. Одувек сам желела да уведем новине у своју наставу а похађањем програма сам стекла и знање и самопоуздање да то и учиним. Од професорке Лидије Радуловић сам научила да ученик увек треба да буде активни субјекат наставног процеса и да своје ученике треба да храбримо да партиципирају у животу школе.
Тиме им дајемо “ветар у леђа” и показујемо им да нам је стало до њиховог мишљења а само тако ће наши ученици сутра бити млади људи који неће имати проблем да изнесу свој став. Посебну захвалност дугујем свом ментору доц. др Ољи Јовановић која је за мене увек била као “звезда водиља”.
Она је особа која плени својом добротом а знање из области психологије преноси са таквом лакоћом да је просто немогуће да се не научи. Kада се сретнете са њом схватићете о чему говорим. Заиста носим лепе успомене и дивно искуство са предавања која су нажалост била прекинута епидемиолошком ситуацијом у држави али ни то моје професоре није дало прекинути у пружању знања, чак напротив, током онлајн наставе увек су били ту да нам олакшају, помогну и буду подршка, неизмерно им хвала на томе. Заиста бих свим колегама који имају жељу и вољу за учењем топло препоручила мастер програм ЦОН-а.
Написала Весна Ралић, студенткиња мастер програма “Образовање наставника предметне наставе”:
Kада ме питају која је моја основна мотивација за бављење послом наставника и како изгледа посао наставника следи одговор да је мотивација за бављење овим послом остварење младалачке жеље. А посао наставника бих описала као врло инспиративан и леп, али и одговоран.
Промене у друштву утичу и на промене у школи па се углавном у највећем делу односе на промену позиције наставника, његовог односа према ученицима, његов рад, као и цео наставни процес. Улоге наставника су многобројне. Да би наставник испунио своје улоге мора поседовати одређене компетенције. Ипак је наставник пример ученицима у разреду.
Од наставника се очекује да увек одржава високе стандарде личног и професионалног понашања.
За стицање нових компетенција неопходна су нова знања која будући наставници треба да стекну на наставничким факултетима. Зато сам и одлучила да упишем мастер студије на студијском програму образовање наставника предметне наставе, на Филозофском факултету у Београду. Веома ангажовани професори, стручни, инспиративни, а и сам програм мастера, су ми помогли да савладам и допуним неопходна педагошка знања; да упознам основе развојне и педагошке психологије; да стекнем потребна дидактичка знања укључујући и савремене дидактичке теорије; да још ефикасније овладам техником и организацијом вођења наставног процеса.
Кутак за студентске публикације
Истраживање Виолете Драшковић, професорке српског језика и књижевности, мастер професорке предметне наставе: Однос ученика петог разреда према читању домаће лектире
Истраживање сопствене праксе део је професионалне улоге сваког наставника којим се унапређује сопствени рад са ученицима.
Тема је одабрана на једном од предавања Центра за образовање наставника, када се говорило о актуелним проблемима у настави. С обзиром на то да годинама радим у основној школи, приметила сам да свака генерација чита све мање, а да им је та активност заморна и досадна. Kако је последњих година расла популарност дигиталних технологија међу децом, тако се јасно уочавала све већа одбојност према читању. С обзиром на то да ме је годинама интересовало како превазићи „кризу читања“ међу ученицима у основној школи, настао је овај рад. [2]
Главни циљ рада био је да унапредим своје разумевање читалачких навика, односно да сагледам ученички доживљај обраде домаће лектире и њихове предлоге како бих могла да унесем промене у начин на који организујем наставу домаће лектире и повећам ученичку заинтересованост за читање.
У теоријском оквиру рада разматрала сам питање одређења лектире и кључних чинилаца који мотивишу ученике на читање. Прикупљала сам информације о ставовима ученика кроз њихове одговоре, добијене анкетом. Истраживање сам обавила у Основној школи „Др Јован Цвијић“, а коначни узорак испитаника чинило је 129 ученика петог разреда.
Иако су резултати показали да петаци високо вреднују књиге и читање, јасно је да највећи број ученика чита отприлике једном месечно. Претпоставка је да је то домаћа лектира која је по плану обавезна сваког месеца.
Међу омиљеним књигама петака нашле су се и оне које припадају лектири коју су имали у четвртом разреду. Изгледа да је већи део њих сагласан са списком предвиђених књига, а списак ванпрограмских дела која ученици наводе као омиљене је дугачак и обухвата различите жанрове. Ово можда најбоље показује колико се ученици разликују међу собом према читалачким интересовањима.
Без обзира на то што су ученици данас оптерећени различитим наставним предметима и обавезама, о домаћој лектири имају позитивно мишљење и у великом проценту им је занимљива и корисна. Такође, имају веома високу свест о важности и значају писане речи. Према приказаним резултатима чини се да им лектира уопште није напорна што показује да су књиге прилагођене њиховом узрасту и способностима. Томе у прилог иде и став да језик којим је лектира писана, по њиховом мишљењу, разумљив. У великом проценту су се сложили са тврдњом да читањем лектире уче како да боље пишу саставе, могу боље да се изражавају и допуне речник. Сагласни су да уз помоћ лектире уче о животу и људима, а поруке лектирних дела сматрају важним за живот.
Преко половине ученика изјаснило се да би променило списак књига предвиђених за лектиру, а у великој мери изражена је и жеља да се промени број лектира у школској години. Око трећине ученика би променило начин оцењивања лектире. То би могло имати везе са питањима провере прочитаности дела за која ученици, који нису запамтили детаље, добијају негативну оцену.
Резултати спроведеног истраживања показују и да је начин анализе књига заинтересовао ученике за наставу лектире. Задатак наставника је да разним методичким поступцима: дискусијама, разним играма, квизовима или упитницима препозна интересовања ученика, њихове психофизичке могућности како би исправно сугерисао, изабрао и реализовао читање лектире. Ученицима треба понудити бројне начине обраде лектире, а дати им могућност да то искажу на начин који је њима адекватан. Такође, избор и приступ настави лектире не би требало да буде коначан, већ би требало да се стално преиспитује како би најбоље одговарао новим генерацијама.
Такође, имајући у виду горе речено, обрада домаће лектире не би требало да буде ограничена на два часа, већ треба да се уваже захтеви ученика да се дело и његова значења дуже и потпуније анализирају и доживе.
Имајући у виду наведено, евидентно је да добијени резултати могу послужити као основа за наставак истраживања ставова ученика. Нека будућа истраживања, базирана на резултатима и искуствима овог, могу ићи у правцу укључивања у узорак старијих разреда основне школе како би се резултати могли поредити. Оно што би мене занимало да додатно истражим је како увођење дигиталних технологија у читање домаће лектире утиче на читалачке навике мојих ученика.
На основу овог истраживања, предлог би био да се конципирају програми који би мотивисали ученике на читање лектире, или да се остави могућност наставницима да одлуче о томе које ће лектире ученици читати на основу претходно спроведеног истраживања. Уколико се уваже све изнете напомене, можемо очекивати да уместо присиљених читача, имамо читаоце који ће у домаћој лектири заиста уживати.
Виолета Драшковић
професорка српског језика и књижевности, мастер професор предметне наставе
[1]Стаматовић, Ј. (2016) Примена акционих истраживања у процесу самовредновања рада наставника, ЗБОРНИK РАДОВА Учитељски факултет у Ужицу, Ужице.
[2] Драшковић, В. (2020) Мастер рад: Однос ученика петог разреда према читању домаће лектире, Филозофски факултет Универзитета у Београду – Центар за образовање наставника предметне наставе, Београд.
Преузето са: https://tempus.ac.rs/odnos-petaka-prema-citanju-domace-lektire/
Истраживање Ангелине Kљајић, наставнице здравствене неге у Медицинској школи „Надежда Петровић“: Самооцењивање ученика
Са ближим појмовним одређењем наставник-истраживач и значајем ових истраживања за наставну праксу упознала сам се се током похађања мастер студија Образовање наставника предметне наставе које се реализују у Центру за образовање наставника на Филозофском факултету у Београду.
У том моменту за мене је он био сувише апстрактан и непознат. Временом сам схватила да је мој свакодневни рад ризница могућих тема и повода за спровођење наставничких истраживања и мењање моје праксе. Истраживање које је представљено у наставку спроведено је за потребе израде мастер рада у Медицинској школи „Надежда Петровић“ у Београду у којој радим као наставник на предмет у Здравствена нега.
Рефлектујући своју праксу, осетила сам потребу да покушам да променим положај ученика из пасивног објекта оцењивања у активног учесника процеса вредновања, да покушам да их укључим у процес оцењивања како би преузели одговорност за сопствени процес учења и стекли увид у сопствени напредак у овладавању практичним вештинама које су одређене исходима предмета који предајем.
У фокусу истраживања био је покушај осавремењивања процеса оцењивања ученика кроз њихово оспособљавање за самооцењивање и вршњачко оцењивање. Истраживање сам спровела у два одељења у којима радим и у њему је учествовало 28 ученика/ца трећег и четвртог разреда, образовног профила медицинска сестра-васпитач. У програму обуке ученика за самооцењивање и вршњачко оцењивање водиља ми је била Ролхеисерова „шема раста“, према којој процес оспособљавања пролази кроз четири фазе: на почетку наставник заједно са ученицима креира критеријуме самопроцене, затим демонстрира ученицима примену критеријума, даје им повратну информацију о њиховој примени критеријума и на крају процеса се идентификују будући циљеви учења и стратегије за њихово постизање – у почетку то ради наставник, али би на крају ту обавезу и одговорност требало да пренесе на ученике.
Листе праћења, које су конструисане за потребе овог истраживања на основу заједнички договорених критеријума, коришћене су као инструмент самооцењивања и вршњачког оцењивања. Kао инстурменте истраживања користила сам два анкетна упитника којима сам покушала да испитам искуства ученика, односно како они разумеју оцењивање пре и након уведене промене и како опажају спроведени процес оспособљавања за самооцењивање и вршњачко оцењивање.
Резултати указују да ученици самооцењивање виде као прилику да науче нешто ново и да у већој мери овладају практичним вештинама; на основу искуства које су стекли и сами се осећају способним да могу да процењују своје знање и вештине; оцењивање им представља мање школску обавезу, а више забавну активност. Иако повратну информацију добијену од наставника препознају као активност која им највише помаже у усмеравању учења, препознају и значај повратне информације коју су добили од другог ученика, самопроцене знања, познавања критеријума оцењивања и листе праћења. Велики број ученика се изјаснио да им оцењивање представља стресно искуство.
Истраживање ми је помогло да боље разумем као ученици доживљавају оцењивање уопште, а посебно самооцењивање и вршњачко оцењивање. То ме је подстакло да промишљам о сопственој пракси оцењивања: Зашто је оцењивање у тој мери стресно за ученике? Зашто су повратне информације наставника доживљене као корисније од повратних информација вршњака? Kако даље подржати ученике у развоју праксе самооцењивања?
Ослањајући се на искуство истраживања, планирам да даље развијам сопствену праксу оцењивања тако да:
са ученицима више разговарам о начинима, критеријумима, сврси оцењивања и самооцењивања,
уведем самооцењивање у свакодневну наставну праксу као једну од евалуативних активности
да ученике што раније оспособим за самооцењивање и укључим у сам процес оцењивања.
Такође, покушаћу да ученицима пружим подршку у формулисању повратне информације при самооцењивању и вршњачком оцењивању, али и да их оснажим да у већој мери уважавају повратну информацију коју добијају од других ученика.
Преузето са: https://tempus.ac.rs/istrazivanje-samoocenjivanje-ucenika/
Како се може стећи наставничко образовање?
Актуелни Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа као један од обавезних услова у образовању наставника предметне наставе образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина и то «најмање 30 бодова, од којих најмање по шест бодова из психолошких, педагошких и методичких дисциплина и шест бодова праксе». Овај услов будући наставник може да стекне у току основних и мастер студија из области која је одговарајућа за предмет или групу предмета које ће предавати, или завршавајући основне студије из области која је одговарајућа за предмет и мастер студије из области педагошких наука или интердисциплинарни програм који комбинује знања из области стручне области и области педагошких наука. Студент који завршава основне и мастер студије које су одговарајуће за предмет мора положити предмете из области педагогије, психологије, методике и школске праксе. Ови предмети се у програмима многих факултета нуде као изборни, а на неким смеровима и као обавезни. Друга могућност, за студенте који не изаберу ове предмете или немају могућност да их бирају, је да заврше мастер програм намењен образовању наставника предметне наставе или програм образовања током читавог живота намењен наставничком образовању. Филозофски факултет Универзитета у Београду нуди обе ове врсте програма. У наставку ћемо представити основне информације о мастер програму за образовање наставника на овом факултету, као и изводе из интервјуа са студентима и дипломираним студентима овог програма.
Kо може уписати мастер програм “Образовање наставника предметне наставе” (МАСТС)?
Мастер програм "Образовање наставника предметне наставе" намењен је студентима који су завршили факултете друштвено-хуманистичке, техничко-технолошке или медицинске групе предмета.
Kада се расписује Kонкурс за упис на мастер програм “Образовање наставника предметне наставе (МАСТС)”?
Kонкурс за мастер програм расписује се крајем септембра - почетком октобра.
Kако изгледа пријемни испит за мастер програм “Образовање наставника предметне наставе” (МАСТС)?
Пријемни испит за МАСТС се полаже писано и усмерен је на испитивање перспектива о наставнику, настави и образовању, на испитивање мотивације кандидата за професију наставник, као и на умеће разумевања текстова из области наука о образовању. Имајући то у виду, припремање за полагање пријемног испита не подразумева учење из унапред дефинисане литературе, већ промишљање о питањима релевантним за професију наставник. На пријемном испиту је могуће остварити највише 40 поена, при чему је потребно остварити најмање 10 поена да би кандидат био рангиран.
Kолика је школарина за мастер програм “Образовање наставника предметне наставе”?
Износ школарине за актуелну школску годину дефнише се у тексту Kонкурса. Kроз мастер програм имате статус студента и прилику да, уколико сте држављанин Републике Србије, конкуришете за буџетска места на програму. Рангирање пријављених кандидата врши се на основу оствареног резултата на пријемном испиту, просечне оцене током основних студија и дужине студирања.
Где се могу запослити по завршетку МАСТС програма?
Студенти који су завршили овај мастер програм запошљавају се у школама, али и у другим образовним институцијама и у невладином сектору.
На који начин се могу информисати о расписаним конкурсима и јавним позивима за програме Центра за образовање наставника?
Информације о конкурсима и јавним позивима за програме Центра за образовање наставника објављују се на сајту Филозофског факултета Универзитета у Београду.
http://www.f.bg.ac.rs/vesti i http://www.f.bg.ac.rs/con/vesti.
Поред тога, пријавом на мејлинг листу Центра за образовање наставника можете добијати ове информације. На листу се пријављујете кликом на следећи линк: http://www.us4.list-manage1.com/subscribe?u=e3c130f6bc4d675708b2ec4c8&id=cbc69af120
Информације о расписаним програмима можете добити и слањем упита на cppmo@f.bg.ac.rs
На који начин се одвија настава на мастер програму и на програму образовања током читавог живота “Образовање наставника предметне наставе”?
Kако међу полазницима програма има и запослених, од којих неки немају пребивалиште у Београду, наставници и сарадници настоје да ову чињеницу узму у обзир приликом организовања наставе. То значи да се настава из неких предмета одвија у "блоковима" у терминима за које се изјасни већина полазника да им одговара, што може укључивати вечерње часове и викенде. Такође, постоји могућност договора око организовања онлајн наставе на одређеним предметима.
На појединим предметима настава се похађа са осталим студентима Филозофског факултета. Уводном предавању присуствује један број предавача и то је једна од прилика да се упознате са програмом и прикупите информације које Вас интересују.
Још један од начина да се изађе у сусрет полазницима и студентима јесте комбиновање наставе "уживо" са подршком преко електронских медија и неким договорима о надокнади за сусрете којима студенти не присуствују.
При аплцицирању за програм образовања током читавог живота “Образовање наставника предметне наставе”, да ли је потребно предати оверене копије докумената?
При јављању на Јавни позив довољно је да нам предате фотокопије докумената и нема потребе да их оверавате код нотара, а оригинална документа је потребно донети на увид.
Kолико траје похађање програма образовање током читавог живота “Образовање наставника предметне наставе”?
Поједини предмети на пограму целоживотног образовања похађају се током јесењег семестра, док се један број предмета похађа током пролећног семестра. Поред тога, на трајање програма утиче и Ваша динамика и број предмета које похађате.
Могуће је завршити програм за мање од два пуна семестра.
У ком року се може завршити програм образовање током читавог живота “Образовање наставника предметне наставе”?
Предмети на програму се одвијају у два семестра, те је уобичајено време за завршавање Програма једна школска година (закључно са 30.09.). Међутим, зависно од одабраних изборних предмета и броја предмета које полазник похађа, Програм је могуће завршити и у краћем року.
Уколико полазник не положи све предмете предвиђене Програмом у току једне школске године, потребно је да најкасније до 05.10. наредне школске године упути допис Центру за образовање наставника у коме информише Центар да има намеру да продужи похађање програма у наредној школској години.
Уколико полазник не заврши Програм у року од две школске године, неопходно је да се поново упише на Програм. Комисија за упис на Програм ће, при одређивању броја ЕСПБ које полазник треба стећи поновним похађањем Програма, узети у обзир до тада остварене предиспитне и испитне обавезе полазника на Програму.
Kада се расписује Јавни позив за упис на програм образовања током читавог живота “Образовање наставника предметне наставе”?
За овај програм расписују се два Јавна позива за предстојећу школску годину. Први јавни позив расписује се крајем маја-почетком јуна, док се други јавни позив расписује почетком октобра.
У чему је разлика између МАСТС програма и програма образовања током читавог живота “Образовање наставника предметне наставе”?
По завршетку мастер програма стичете академски назив: Мастер професор предметне наставе, при чему се у додатку дипломи, уз звање, спецификује и област у складу са завршеним основним студијама и методиком наставе која је похађана током мастер програма; поред тога, стичете и 300ЕСПБ неопходних за рад у школама у Републици Србији.
Са друге стране, програм образовања током читавог живота намењен је стицању једног од законских услова за запошљавање наставника у васпитно-образовним установама и по завршетку програма добијате уверење о завршеном програму и стеченим ЕСПБ из педагошко-психолошко-методичке групе предмета. У прилогу уверења дат је списак положених предмета, са бројем ЕСПБ и оствареном оценом.
Садржински, разлика између ова два програма је у два изборна предмета и мастер раду који израђујете на МАСТС програму.
Постоје ли буџетска места на програму образовања током читавог живота “Образовање наставника предметне наставе”?
На програму 36 ЕСПБ нема буџетских места, али постоји могућност слушања и плаћања само оних предмета који кандидатима недостају до законског услова од 36 ЕСПБ.
Пријављују ли се испити на програму образовања током читавог живота “Образовање наставника предметне наставе”?
Полазници програма образовања током читавог живота “Образовање наставника предметне наставе” (програм 36 ЕСПБ) при упису програма добијају образац за евидентирање положених испита. Поред редовних испитних рокова, додатне термине за полагање испита одређујете у договору са предметним наставником, а полагање испита пријављујете слањем имејла предметном наставнику. Остварени број поена и оцене се уписују у образац за евидентирање положених испита и оверавају у Центру за образовање наставника.
