Arheologija
Не постоје подаци о траженом курсу.
План курса:
1. недеља предавање - Прича о две дисциплине
Међусобни односи археологије и социо-културне антропологије. Антропологија у ширем смислу према физичкој, културној и лингвистичкој антропологији, као и према археологији, етноархеологији, етнографији и етнологији. |
2. недеља предавање - Садашњост и прошлост
Тумачење прошлости садашњошћу и обрнуто, могућности и опасности оваквог метода. Појам културе и појам друштва. Шта је то људска природа? Расправа nature vs. nurture, односно да ли је људска култура урођена или научена.
|
3. недеља предавање - Нивои културе
Процес социјализације и културна разноликост. На ком нивоу делује култура: да ли је надорганска, интегративна или индивидуална и где су границе између култура? Шта је то културни релативизам? Етноцентризам и наметање вредности наше културе. Етички проблеми културног релативизма. |
4. недеља предавање - Заједничке предисторије
Заједнички почеци археологије и антропологије. “Други” као свет чудовишта. Средњовековна скученост и свођење идеје људскости на Европу. Колонијализам и сусрет с “дивљаком”. Идеја прогреса и веровање да су и и Европљани некада били дивљи: “у почетку је цео свет био Америка”. Корени идеје унилинеарне еволуције у просветитељству, а културног партикуларизма у романтизму.
|
5. недеља предавање - Еволуција на делу
Идеја прогреса и унилинеарне еволуције. Дело Херберта Спенсера и почеци социјал-дарвинизма. Идеја о биолошкој инфериорности “дивљака” прелива се и у археологију. Високе ваневропске цивилизације као дела ишчезлих белаца. Социокултурна еволуција институција. Дело Едварда Тајлора и културна стратификација. Анимизам и примитивни човек. Фрејзерова “Златна грана” као пример еволуционистичке систематизације и компаративизма.
|
6. недеља предавање - Културна историја против еволуције
Реакције у Немачкој на еволуционистичке идеје. Берлинска антрополошка школа и њена критика универзалних закона историје. Дело Фридриха Рацела и његово учење о културним подручјима и дифузији културних открића, као и његов далекосежни утицај у антропологији и археологији. Боасово дело и културни партикуларизам. Боасова школа: Лоуи, Кребер, Рут Бенедикт, Маргарет Мид. |
7. недеља предавање - Деца сунца и хипердифузионизам
Дифузионизам “Бечке школе. Британски дифузионисти и хипердифузионисти: В. Риверс, Графтон Елиот Смит. Дифузионизам и миграционизам у археологији: Чајлд, Косина, Солас. Алфред Кидер и Боасов утицај на америчку археологију. |
8. недеља предавање - Како избаждарити антрополога?
Сакупљачки и теренски рад у археолгији и антропологији и формирање засебних дисцилина. Проблеми субјективности, објективности и интерпретације. Салонски антрополози. Проблем објективности у антропологији и археологији. Археолошко откривање “материјала” и археолошка везаност за терен, насупрот хијерархизованом ситстему у антропологији. |
9. недеља предавање - Диркем и функционалисти
Корени функционализма: кембричка школа и Емил Диркем.Функционализам.
Различито схватање појмова функција и функционализам. Теорија потреба. Примарне и изведене потребе и начин њиховог задовољавања. Култура као секундарна околина. Структурални Функционализам Редклиф-Брауна. Талкот Парсон и равнотежа система. Функционализам у археологији: нова археологија и системска теорија.
|
10. недеља предавање - Неоеволуционизам
Поново еволуционизам. Морганови наследници. Лесли Вајт и култура као термодинамички систем. Џулијан Стјуард и критика Боасове школе. Утицај Леслија Вајта и Џулијана Стјуарда на Луиса Бинфорда и процесну археологију. Етноархеологија, домети, ограничења и перспективе. Елман Сервис и Маршал Салинс. |
11. недеља предавање - Интеракционисти и структуралисти
Диркемов утицај. Марсел Мос и “Оглед о дару”. Супстантивистичка и формалистичка школа економске антропологије. Значај идеје размене у археологији. Општи појмови структурализма. Структурализам у лингвистици и антропологији. Структурализам у археологији. |
12. недеља предавање - Марксизам на истоку и марксизам на западу у антропологији и археологији
Структурални марксизам и његов утицај на археологију. Постмодернизам у антропологији и археологији. Поново проблем објективности. Постоји ли објективно спознајан свет? Постоје ли колективне свести? Критика “беле мушке европске ароганције”. Све теорије имају политичку тежину. |
13. недеља предавање - Заједничке постмодерне теме археологије и социјалне антропологије
Херменаутика као превазилажење субјективности и објективности. Заједничке постмодерне теме археологије и антропологије: тело, пол и род, пејзаж, материјална култура, глобализам, постколонијализам и етнички идентитет.
|
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Entoni Gidens, Sociologija, (drugo izdanje), “CID”, “Romanov”, Podgorica - Banja Luka, 2001. (Str 15-33)
Žan Poarije, Istorija Etnologije, “Plato”, “XX vek”, Beograd, 1999.
Ted Luelen, Uvod u političku Antropologiju, “Gradac”, Čačak – Beograd, 2001. (Str. 11-60; 104-135)
Elvin Hač, Antropološke teorije, “XX vek”, Beograd, 1979. (Knj. 1: str.1-100; 153-218; knj.2: str. 143-200)
Edmund Lič, Klod Levi-Stros, “XX vek”, Beograd, 1972, 1982. (5-65).
Ugo Fabijeti, Roberto Maligeti, Vinčenco Matera, Uvod u Antropologiju. Od lokalnog do globalnog. “Clio”, Beograd, 2002. (Str.11-52; 109-178, 193-211)
K. Grin, Uvod u arheologiju, Beograd, 2003. (poglavlja 1. i 6.)
B. Olsen, Od predmeta do teksta, Beograd, 2002, str: 1-23; 29-51; 54-64; 79-100; 113-152; 156-165; 174-190; 221-238.
Општа допунска литература
John Monaghan & Peter Just, Socijalna i kulturna antropologija, Šahinpašić, Sarajevo 2003.
Jerry D. Moore, Uvod u antropologiju, Jasenski i Turk, Zagreb, 2002.
