Istorija umetnosti
Мастер академске студије историје уметности (2009/2010)
Ниво студија: Мастер
Број ЕСПБ бодова: 60
Трајање програма у годинама: 1
Академски назив: мастер историчар уметности
Услови уписа: завршене основне академске студије историје уметности (240 ЕСПБ) или завршене основне студије историје уметности у четворогодишњем трајању, у складу са условима утврђеним Статутом Универзитета и Факултета; студент који је завршио други студијски програм полаже диференцијални испит у складу са студијским програмом и Статутом Факултета.
Услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија: Студент може прећи са других програма мастер академских студија на овај програм уколико положи диференцијалне испите које утврђује Веће Одељења за историју уметности на основу увида у садржај студијског програма са којег прелази. Процедура преласка утврђена је Статутом Факултета.
Начин избора предмета из других студијских програма: У договору са ментором студент може изабрати предмете из других студијских програма, а у складу са Правилником о пријављивању предмета Факултета.
Циљ: Циљ програма је да студент усаврши и продуби вештине којима је овладао на основним студијама, при чему је сада усмерен на једну од жељених (понуђених) области усавршавања:
* историјско, теоријско и визуелно разумевањe одабраног уметничког или архитектонског тока и/или феномена историје уметности у распону од античке до модерне и савремене уметности;
* музеологије и заштите наслеђа;
* методологије историје уметности као науке и хуманистичке дисциплине;
* обучен је за самостални научноистраживачки рад и интерпретацију уметничког дела, широм контекстуализацијом одабране посебне области (културна историја, социологија, антропологија, археологија, педагогија, класичне науке итд.).
Мастер историчар уметности је оспособљен да стечена знања практично примени; способан је за креативан рад као и за оне академске и стручне вештине неопходне за професионално деловање.
Листа обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем:
Структура програма мастер академских студија историје уметности сачињена је тако да се надовеже на структуру основних студија историје уметности и студентима омогући даљу специјализацију у одабраној области, као и флексибилно повезивање са сродним областима истраживања, сходно појединачним потребама истраживања. Посебне области истраживања историје уметности заступљене на основним студијама [античка уметност, историја архитектуре, средњовековна уметност (са посебним нагласком на српској и византијској средњoвековној уметности), уметност новог века, модерна уметност, теорија и методологија, музеологија и заштита наслеђа] заступљене су и на овом нивоу образовања.
Обавезна студијска подручја: Историја ликовних уметности и архитектуре у временском распону од античког до савременог доба. Ово широко подручје обухвата а) западну уметност и архитектуру; б) уметност и архитектуру Византије и источног хришћанства; в) националну уметност, са посебним нагласком на српској средњовековној уметности и архитектури; г) музеологија и заштита наслеђа; д) Историја историје уметности, наука о уметности са методологијом.
Начин избора предмета из других студијских програма: у оквиру изборних позиција, са приложене листе (области политичке и културне историје, класичних наука, школске педагогије, социологије културе и уметности, филозофије уметности и естетике; етнологије и антроплогије, археологије. Начин избора предмета са других студијских група - сходно ужем усмерењу студената у току мастер академских студија.
Курикулум се састоји из:
• једног главног курса, који кандидат/киња бира с обзиром на планирану област специјализације (Методологија историје уметности средњег века, Методологија историје уметности и визуелне културе новог века, Методологија историје модерне уметности, Методологија историје архитектуре, Музеалност и документацијска мера)
• једног специјалног курса (Уметност средњег века I, Уметност и визуелна култура новог века I, Модерна уметност I, Историја архитектуре I, Генеза херитологије), који омогућава продубљивање и усавршавање увида у жељену област изучавања;
• изборних курсева који омогућавају пробудљивање знања у одређеним ширим и сродним областима;
• менторског рада у току наставе, као и у функцији израде завршног (мастер) рада;
• самосталног истраживачког рада кандидата/кандидаткиње.
Први семестар овог једногодишњег програма превасходно је посвећен настави, док се у другом семестру акценат ставља на менторски и самосталан рад и израду завршног рада.
Начин извођења студија и потребно време за извођење студија: Мастер академске студије историје уметности трају једну школску годину, односно два семестра и имају 60 ЕСПБ. Настава се одвија кроз предавања, вежбе, студијски истраживачки рад, семинаре, менторски и самосталан рад студената, што омогућава стицање теоријских и практичних знања предвиђених циљевима и исходима програма.
Бодовна вредност предмета: Главни предмет мастерa (једна од 5 опција – Методологија историје уметности средњег века, Методологија историје уметности и визуелне културе новог века, Методологија историје модерне уметности, Методологија историје архитектуре, Музеалност и документацијска мера) – 6 ЕСПБ; Специјални курс мастера (једна од 5 опција – Уметност средњег века I, Уметност и визуелна култура новог века I, Модерна уметност I, Историја архитектуре I, Генеза херитологије) – 6 ЕСПБ; Изборни 1. – 6 ЕСПБ; Изборни 2 – 6 ЕСПБ; Изборни 3. – 6 EСПБ (после назива сваке групе изборних предмета наведен је број ЕСПБ који студент треба да оствари полагањем предмета понуђених у оквиру одговарајуће групе); Истраживачки рад у функцији израде завршног рада - мастера (студијски истраживачки рад) – 10 ЕСПБ; Завршни рад – 20 ЕСПБ.
Бодовна вредност завршног рада исказана у ЕСПБ:
За студијски истраживачки рад предвиђено је 10 ЕСПБ и 20 ЕСПБ за завршни рад.
Предуслови за упис појединих предмета или групе пред
Компетенције: Стицањем мастер звања, студент је способан да покаже продубљено знање одабране (жељене) посебне области свог усмерења, у распону од античке до модерне и савремене уметности и архитектуре; да у пракси примени знања музеологије и заштите наслеђа; да своје знање самостално примени у научноистраживачком раду, интерпретацији и анализи уметничког дела или посебних уметничких појава и токова.
Студент стиче следеће опште способности:
* анализе, синтезе, закључивања;
* овладавања методама и поступцима истраживања;
* развоја критичког и самокритичког мишљења;
* примене знања у пракси;
* основа професионалне етике;
* развоја комуникационих способности.
Студент стиче следеће предметно-специфичне способности:
* познавања и разумевања дисциплине историје уметности, као историјске и хуманистичке науке;
* решавања конкретних задатака и проблема из домена струке;
* мултидисциплинарно повезивање и примена знања;
*праћења и примене нових резултата, идеја и достигнућа у струци.
