Правилници који регулишу основне студије

Правилнике који регулишу основне студије можете наћи на страници Правна акта у одељку 5.5.
Ценовник услуга за дату школску годину можете пронаћи на страници Корисне информације за студенте у одељку Одлуке о висини школарине и трошковима студија.

Упис на основне студије психологије – важни датуми

Универзитет у Београду расписује Конкурс за упис на све нивое студија. По правилу, Конкурс се објављује током априла месеца на сајту Универзитета у Београду. Факултет је у обавези да се придржава Општих услова Конкурса у којим су, по правилу, наведени рокови за пријаву, полагање и објављивање коначних резултата уписа. Прецизан календар активности везаних за пријемни испит се објављује на сајту Факултета крајем маја.

Препоручена литература за полагање пријемног испита, као и кратак текст о Тесту опште информисаности, са примерима теста налази се на сајту Факултета.

Литература се ажурира почетком нове школске године, а најкасније у децембру календарске године.

Информaције о догађајима за будуће студенте можете пратити на сајту факултета, Инстаграм и Фејсбук страници Филозофског факултета.

Пријављивање предмета за слушање и полагање

На почетку сваке школске године, студенти су у обавези да пријаве предмете које ће похађати током те школске године. Пријава предмета и датуми када се одвија објављују се на сајту факултета у општим и одељенским вестима. Пријава предмета за слушање и полагање одвија се преко електронског индекса. Студенти су у обавези да ураде ову приjaву и ако су им преостали само испити за полагање.

Како је листа одбрених предмета за слушање и полагање основа из које се повлаче сви подаци за спискове студената на предмету, испитне пријаве и одређивање висине школарине (за самофинаснирајуће студенте) битно је проверити коначну листу одобрених предмета. У одлуци о пријави предмета, важно је обратити пажњу на датуме објављивања ове листе у електронском индексу. Већина изборних предмета на четвртој години има одређене квоте, тако да неће свим студентима бити одобрено похађање. Том приликом се дешава да комбинација предмета буде одбачена делимично или у целини. Обавезни предмети немају квоте, ако се предмет којим случајем не нађе на листи, треба га поново пријавити у термину приговора и допуна код секретарке Одељења.

Детаљније о пријављивању предмета за слушање и полагање

Шта ако одабрани курсеви нису одобрени за слушање?
Одлуком о пријави слушања одређује се период за допуне и исправке код секретарке Одељења, најчешће 7-10 дана на почетку семестра, након објављивања одобрене листе у електронском индексу. Попуњен образац се може донети лично или послати путем мејла (у називу мејла нагласити да се ради о допуни слушања). Када су у питању изборни курсеви, у сарадњи са студентом/студенткињом тражи се курс на којем је преостало слободних места, а предвиђен је Програмом студија за похађање. Код обавезних предмета, уколико студент/студенткиња испуњава услове за похађање курса, уноси се на листу предмета.

Како да изаберем курс са листе изборних предмета?
Програмом студија предвиђено је да на 1, 3. и 4. години студија студенти остваре одређени број ЕСП бодова са предложене листе (изборне позиције). Студенти су у обавези да положе изборне курсеве са сваке од изборних позиција у вредности ЕСПБ како је дефинисано на тој години. Уколико на једној години има две изборне позиције, студенти морају одабрати минимум по један изборни предмет са обе позиције, а остало могу комбиновати до укупно потребног броја ЕСПБ предвиђених тим изборним позицијама и водећи рачуна да су сви премети наведени на овим листама. Недостатак ЕСПБ на једној изборној позицији се не може надокнађивати са курсевима на другим изборним позицијама ако нису на истој години студија.

Шта ако настава почиње на предмету, а административно још није решено питање похађања изборног курса?
Студент/студенткиња може присуствовати уводном часу, како не би пропустио/ла важне информације о курсу. Међутим, имајте на уму да вам мора бити уважена допуна пријаве слушања како бисте се и нашли на листи слушања код наставника.

Шта ако сам пријавио/ла предмет, имам испуњене услове за слушање, али нисам на списку код наставника?
Ако вам је предмет на листи одобрених слушања, могуће је да је наставник преузео списак пре него што је формиран коначни списак. У том случају потребно је само јавити се наставнику за допуну.
Ако се предмет не налази у листи одобрених слушања, најпре се треба јавити секретарки Одељења, а потом и наставнику.

Шта ако се налазим на списку одобрених слушања, али не испуњавам услове за слушање тог курса?
За сада, систем пријаве слушања не филтрира ваше пријаве на основу предуслова за слушање који су прописани силабусом курса. Неки наставници проверавају ове предуслове на почетку, а неки тек током семестра или приликом уписивања предиспитних обавеза. Уколико утврде да не испуњавате услове, имају право да вам ускрате излазак на испит. У том случају, ви сте на губитку, јер сте могли да уместо овог предмета пријавите неки други, где остварујете све услове за слушање и полагање. Зато је препорука да пажљиво проверите предуслове за сваки обавезни курс и распитате се код старијих колега и секретарке Одељења.

Шта ако желим да променим пријављени предмет?
У првих 7 до 10 дана семестра а након објавњене листе одобрених слушања, пријављени предмети се могу променити. По правилу, промена на почетку пролећног семестра је резервисана само за изборне курсеве у том семестру. Изузетно може бити извршена замена обавезних предмета у оправданим ситуацијама. Попуњен образац треба однети/послати мејлом секретарки одељења где ћете проверити услове за промену и обавити промену предмета.
Ако сте самофинансирајући студент и урадите промену слушања која се одражава на број кредита, у обавези сте да нову листу однесете у Студентску службу како би се променио износ школарине. Ово се односи на промене након новембра, када се одређује висина шкоалрине.

Шта ако желим да додам предмет на листу пријављених предмета?
У првих 7 до 10 дана семестра а након објавњене листе одобрених слушања , пријављени предмети се могу променити, у оквиру правила пријаве слушања и полагања. Попуњен образац треба однети секретарки одељења где ћете проверити услове за додавање и обавити додавање предмета.
Уколико желите да додате предмет који није у оквиру Програма студија, већ да га похађате као додатак дипломи, потребно је претходно добити сагласност предметног наставника.
Ако сте самофинансирајући студент и урадите промену слушања која се одражава на број кредита, у обавези сте да нову листу однесете у Студентску службу како би се променио износ школарине. Ово се односи на промене након новембра, када се одређује висина шкоалрине.

Шта ако желим да додам предмет на листу пријављених предмета?
У првих 7 до 10 дана семестра а након објавњене листе одобрених слушања , пријављени предмети се могу променити, у оквиру правила пријаве слушања и полагања. Попуњен образац треба однети секретарки одељења где ћете проверити услове за додавање и обавити додавање предмета.
Уколико желите да додате предмет који није у оквиру Програма студија, већ да га похађате као додатак дипломи, потребно је претходно добити сагласност предметног наставника.
Ако сте самофинансирајући студент и урадите промену слушања која се одражава на број кредита, у обавези сте да нову листу однесете у Студентску службу како би се променио износ школарине. Ово се односи на промене након новембра, када се одређује висина шкоалрине.

Шта ако желим да обришем пријављени предмет?
Ово је могуће само на почетку јесењег семестра, у периоду који је предвиђен за приговоре и допуне (7–10 дана након објављивања листе одобрених слушања). На почетку пролећног семестра, може се радити само замена у оправданим случајевима.

Шта ако хоћу да пријавим више од 72 ЕСПБ?
Према правилима Универзитета, пријава више од 72 ЕСПБ није могућа, осим у случајевима убрзаног студирања, што је регулисано посебним, додатним правилима. Изузетно, студенти на завршној години студија могу након јануарско-фебруарског рока, поднети молбу Продекану за наставу да се одобри пријава додатних бодова. У том случају, гледа се колико је бодова студент/студенткиња положио/положила у овоим роковима и по правилу, не одобрава се више од 1–2 предмета (око 12 ЕСПБ).

Шта ако хоћу да пријавим више од 63 ЕСПБ за слушање и полагање?
Дешава се да студенти треба да пријаве још неки предмет за слушање и полагање из претходне године, а да не желе да пропусте да одслушају целу наредну годину. Ово није могуће учинити електронским путем. Добро је најпре промислити да ли сте у могућности да слушате предмет више у тој години, размислити о својим капацитетима у реалном времену. Уколико процењујете да је то могуће, а предмет носи више од 3 кредита, онда га можете пријавити код Секретарке Одељења у време предвиђено за приговоре и допуне. У случејевима где је то оправдано, може се унети и овај предмет за слушање. Обично се ради о предметима који носе 4-5 кредита.

Шта ако је истекао рок за пријаву предмета за слушање и полагање?
Пре свега, потрудите се да испоштујете време предвиђено за пријаву слушања. Ако сте пропустили електронску приjaву, то можете урадити у време предвиђено за жалбе и допуне (7–10 дана након објављивања листе одобрених слушања на почетку јесењег семестра) код Секретарке Одељења. У том случају имајте на уму да ћете моћи да будете распоређени само на изборне курсеве где је преостало места.
Уколико сте пропустили период жалбе, пријава слушања је могућа само за предмете где настава није почела или уз сагласност наставника у ситуацији где је настава одмакла. Према правилима студија, студенти који имају више изостанака од 15 посто укупног фонда часова на том предмету, могу наставити да слушају курс само уколико се наставник сагласи да се одреди начин надокнаде пропуштених часова.
Уколико сте пропустили да пријавите испите које само треба да полажете, можете то урадити. Али имајте на уму да овај посао није више приоритет за секретарку Одељења и да реализација накнадне приjaве зависи од обима осталих, текућих послова.

Пријава испита

Електронска пријава испита одвија се преко електронског индекса. За сваки испитни рок, на вестима одељења објављује се Одлука о испитном року. Одлука садржи информације о: трајању пријаве испита за дати испитни рок; датуму до кога се најкасније треба уплатити надокнада за пријављивање испита; датуму за приговоре на пријаве; датумима испитног рока; и проценту школарине који мора бити уплаћен како би се испити могли пријавити. Сви ови кључни датуми наведени су и на почетку распореда испита. Датуми испитних рокова доступни су током целе школске године на страници План извођења наставе и испитних рокова Начелно, пријава испита се одвија 2-4 недеље пре испитног рока. Пријава за августовски рок обично се одвија одмах након јулског рока, пре почетка колективног годишњег одмора.

Механизам одобравања испита одвија се у неколико фаза:
а) електонска пријава испита
б) провера услова за прихватање испитних пријава (ради се тек након завршетка пријаве испита
в) објављивање одобрених испита и разлог за одбијање испитне пријаве
г) дан за приговоре (обично је истог дана када се објави и списак прихваћених испита у е-индкесу)
д) коначна провера након приговора и формирање испитних спискова

Најчешће забуне настају јер студенти приликом електронске пријаве добијају поруку да је пријава успешно регистрована, што тумаче као да је прихваћена. Ово није тачно, јер се провера услова ради тек након што се затвори ситем за електонску пријаву. Други разлог је претпоставка да нема потребе да се провери листа одобрених испита у случајевима када немате обавезу плаћања или када сте уплатили све на време. Пракса је показала да се повремено дешава да неки испит не буде регистрован иако су сви услови испуњени.

Уплата и позив на број – који позив на број уписати?
На задњој страници папирног индекса, на сребрној налепници налази се ваш лични позив на број за уплате.
Први број је за уплату школарине, а други, краћи број је за уплату испита. На тај начин можете пратити ваше уплате у е-индексу. По правилу, до три радна дана је потребно да се ваша уплата регистује у каси за школарину или каси за испите. Уколико се након овог времена уплата не региструје, потребно је да донесете доказ о уплати: Студентској служби (шалтери) ако је у питању школарина или секретарки Одељења ако је у питању каса за испите. Уплате можете извршити било када, а најкасније до дана наведеног за уплате, како би биле регистроване на време.
Позив на број за касу за испите је исти током целог вашег школовања, тако да можете сами управљати контролом потребног новца за полагање испита.

Погрешно је наведен позив на број на уплатници за школарину/испите
Уколико је број рачуна тачан, а није наведен позив на број или је погрешно написана нека цифра, потребно је донети уплатницу на увид - Студентској служби за школарину, секретарки за уплату испита. На основу увида у уплату, могуће је урадити корекцију уплате.
Уколико сте пермутовали позив на број, нпр: навели позив на број за испите, а уплаћивали сте школарину, најпре са јавите секретарки са доказом о уплати а након што се уради негативна корекција касе за испите, јављате се Студентској служби за позитивну корекцију школарине (и обрнуто).

Истекао је рок за пријаву испита
Накнадну пријаву могуће је извршити најкасније на дан жалби, до 14:30 часoва. Потребно је да донесете папирну пријаву испита (жуту пријаву ако пријављујете први или други пут испит, розе ако пријављујете трећи и сваки следећи пут) или је убаците у сандуче поред врата Секретаријата за психологију и педагогију (улаз за студенте из великог ходника).
Пријаве се купују у књижари „Деск” поред службеног улаза на Факултет. Уколико сте уплатили у банци или пошти, пошаљите доказ о уплати на адресу psi@f.bg.ac.rs на дан жалби на пријаве испита заједно са списком испита које сте желели да пријавите и бројем индекса.
Дан за жалбу је последња прилика да накнадно пријавите испит. Уколико нисте у могућности лично да дођете, можете се обратити мејлом Секретарки Одељења или телефоном, најкасније до 14:30 час (након тог времена ради се финална провера испита и формирају се испитни спискови). Све пријаве које стигну након овог времена неће бити уважене.

Пријавио/ла сам испит и уплатио/ла новац, али пријава није прихваћена
У сваком испитном року постоји могућност приговора уколико пријава није прихваћена (дан приговора се објављује у оквиру одлуке о испитном року). Ово се најчешће догађа уколико уплата није прокњижена до рока за уплату надокнаде за пријаву испита. На дан жалби на пријаве испита, обратите се секретарки Одељења (путем мејла или уживо) са информацијама о томе која пријава није прихваћена, као и са доказом о уплати уколико се уплаћен новац није појавио у каси у електронском индексу. Уколико је пријава одбијена због неуплћене школарине, жалба се улаже Студентској служби, на шалтерима у приземљу. Како ово може исправити само Студентска служба, неопходно је да лично дођете у време предвиђено за приговоре (од 12 до 14 час). У том случају непотребно је обраћати се мејлом секретарки Одељења, јер она нема приступ овом делу базе.

Истекао је рок за уплату надокнаде за пријављивање испита
Уколико сте уплатили у банци или пошти, пошаљите доказ о уплати на адресу на дан жалби на пријаве испита заједно са списком испита које сте желели да пријавите. Уколико доносите на дан жалби, можете донети и розе пријаву испита.

Није уплаћен довољан проценат школарине до датог испитног рока
Потребно је отићи на шалтер Студентске службе са индексом и уплатницом како би уплата била накнадно прокњижена. Након тога, секретарки се можете обратити путем мејла са списком испита које желите да пријавите или да дођете у кабинет. Најкасније на дан приговора, до 14:30.

Прошао је датум за приговоре на пријаве
Накнадне пријаве и приговори се не уважавају.

Није прихваћена пријава испита за изборни предмет који је са другог одељења
Све жалбе на испите се НА ДАН ПРИГОВОРА улажу код секретарке Одељења. Накнадни приговори нису могући, јер се након коначне провере испитни спискови испоручују предметним наставницима и секретари одељења имају приступ само испитним списковима предмета који се држе на матичном одељењу.

Нисам добио/ла резултате испита а истиче рок за пријаву у наредном испитном року
Студенти најчешће имају увид у то како су урадили писмени испит. Уколико ипак нисте сигурни да ли ћете га положити, слободно поново пријавите испит. Уколико положите испит у претходном року, ваша оцена ће бити уписана у записнику из одговарајућег рока. Оног тренутка када записник буде оверен, оцена неће моћи да буде поништена накнадним уносом записника из следећег рока (ознаком да нисте полагали испит).

Како да знам да ли треба да плаћем испит?
Сви студенти, без обзира да ли су на буџету или су самофинасирајући имају право на ДВЕ БЕСПЛАТНЕ ПРИЈАВЕ испита, трећа се плаћа. Пријављивање полагања испита се броји у систему без обзира да ли тај испит полажете исте или неке од наредних година. Дакле, систем пријаве испита се не ресетује након истека текуће школске године, све ваше пријаве током студија се региструју. Било би пожељно да сами водите рачуна о броју пријава, јер овај податак још увек немате у е-индексу. Док се ово не промени, морате водити сами своју евиденцију. Изнимно, можете се обратити секретарки Одељења за овај податак.

Положио/ла сам испит али оцене нема у записнику
Ако сте сигурни да вам је пријава испита одобрена, најпре проверите са осталим колгама који су полагали у том року да ли је њихова оцена регистрована. Уобичајено је да наставници недељу-две после испита унесу оцене и затворе записнике. Студентима ће бити видљива оцена тек након затварања записника. Уколико закључите да само ваша оцена недостаје, јавите се предметном наставнику. Ако којим случајем нисте сигурни да вам испит није одобрен, можете прво проверити са секретарком да ли сте у записнику.
Грешке се дешавају, али има доста и до понашања студената – неки не дођу на уписивање оцена и професори неће да затворе записник док се сви не појаве. Иако је договор да се сматра да је студент прихватио оцену уколико се не појави на упису оцена, један број наставника сматра да је долазак на упис оцене, потврда да сте сагласни са добијеном оценом.

Не желим да упишем добијену оцену, већ хоћу поново да полажем испит за већу
Већина наставника пристаје да не упише оцену уколико се јавите одмах по добијању резултата или при уписивању оцене. Постоји и процедура званичног поништавања оцене у текућој школској години, најкасније 10 дана пре пријаве испита за септембарски рок. Информације о овој процедури можете наћи у Правилнику о оцењивању

Уписана ми је погрешна оцена у е-индекс
Јавите се предметном наставнику или секретарки Одељења

Остало ми је новца у каси за испите након дипломирања
Најпре проверите у Студентској служби да ли тај новац може бити искоришћен за издавање уверења о дипломирању. Ако не, потребно је да напишете молбу Продекану за финансије за повраћај новца. На молби ће вам у Рачунарском центру (6. спрат) написати колико је новца остало у каси, и онда ту молбу предајете у Деканат. На молби се наводи и број рачуна и банка за уплату новца.

Уписивање оцена у папирни индекс
Папирни индекс је званични документ на Факултету и у обавези сте да имате све оцене уписане у оба индекса. Уписане оцене се оверавају код секретарке Одељења. Оверу можете извршити било када током школске године. У Студентској служби најчешће траже оверене испите код издавања Уверења о положеним испитима а обавезна је овера код издавања Уверења о дипломирању и подношења захтева за издавање дипломе.

Издавање Уверења о положеним испитима (транскрипт оцена)
Пре него што поднесете захтев Студентској служби за издавање Уверења о положеним испитима, проверите да ли су вам све оцене регистроване у е-индексу. Уколико нису, оне неће бити видљиве и на Уверењу.

Избор модула
На крају треће године основних студија, студенти бирају модуле које ће похађати на четвртој години. Постоје четири модула: истраживачки, клинички, образовање и рад. Студенти формирају листу жеља модула преко посебног Moodle курса, а затим се рангирају према просеку и броју остварених ЕСПБ. Рангирање студената врши се према следећој формули:

Укупан број поена = просечна оцена + број ЕСПБ / 180 * 5

Студенти са већим укупним бројем поена имају првенство у избору жељеног модула. Просечна оцена се креће од 6 до 10, а поени на основу ЕСПБ ОД 3.33 ДО 5 (ЈЕР ЈЕ МИНИМАЛАН БРОЈ ЕСПБ ЗА ИЗБОР МОДУЛА 120). У рачунање укупног броја поена улазе сви положени испити закључно са септембарским роком актуелне године. Број студената који се прима по модулима је: 20 студената на истраживачки модул, 25 на модул клиничка психологија, 25 на модул психологија образовања; 25 на модул психологија рада. Уколико је број пријављених кандидата већи од 95, онда се број места повећава пропорционално на свим модулима. Наведени бројеви односе се на студенте који студирају по Програму из 2014. Квоте за студенте уписане од 2022. године биће прилагођене у складу са бројем уписаних студената.

Признавање испита положених на другом факултету
Испити који су положени на другом Факултету могу бити признати уколико су еквивлентни са нашим Програмом. У том случају се подноси молба за признавање, која се заводи у Студентској служби, прилаже се Уверење о положеним испитима и односи се предметном наставнику или секретарки Одељења. Уколико се испит признаје, професор наводи називе предмета (...признаје се тај и тај предмет као тај и тај, са оценом и бројем бодова). Молба се носи у Студентску службу, они је региструју на почетним странама у индексу и у е-индексу.
Испит који је положен на нашем Факултету, на другом одељењу, и налази се и у Програму психологије се признаје преко Одељења – одлуку припрема секретарка Одељења на основу предате молбе и Уверења о положеним испитима.
Уколико се ради признавање испита у процедури преласка, признати испит су наведени у оквиру одлуке о преласку.

Пракса
У програму основних студија психологије, студенти су у обавези да на четвртој години студија ураде праксу. Циљ праксе је да студенти стекну увид у релевантне области примене гране психологије коју изучавају на свом модулу и различите домене рада психолога, као и да овладају вештинама неопходним за рад. Трајање праксе је 180 сати (6 ЕСПБ) и изводи се према смерницама сваког од модула. Стручна пракса је дефинисана Програмом студија, сви остали облици студентских пракси, уколико не испуњавају услове Програма не могу бити признати као стручна пракса. За сва додатна питања у вези са овим, најбоње је обратити се професорима који воде праксу на модулу. Више о томе како се пракса организује по модулима можете прочитати испод:

Истраживачки модул
Пракса на истраживачком модулу пракса подразумева активно учешће у истраживањима академског и/или примењеног типа или ангажовање у настави у оквиру курсева на Одељењу за психологију:

• При факултету
  • Kао студенти на пракси ангажовани у настави у оквиру извођења вежби на различитим курсевима или као асистенти докторандима у прикупљању/уносу/анализи података
  • Асистирање истраживачима на докторским студијама: потребно је обратити се наставнику чија вас област интересује и проверити да ли има докторанде којима би користила оваква врста помоћи. О природи и обиму даљих активности договара се са професором и докторандом.

• Пракса у одабраним институцијама које не морају нужно бити специјализоване за истраживања, али се у оквиру стандардних активности баве и истраживањима, или учешће у пројектима при факултету / сарадња са истраживачким јединицама при факултету.
  • Пре одласка у изабрану институцију неопходно је да изаберете ментора за праксу са Одељења за психологију (што може бити било који наставник са истраживачког смера) који треба да вам потпише упут за обављање праксе.
  • Списак институција у којима можете обавити праксу налази се на овом линку, али рачунајте да тај списак није коначан и да је свакако праксу могуће обавити и у некој од институција по вашем избору.

Извештај са праксе треба да има следећу структуру:

• Опис институције, информације о супервизору и његов/њен контакт
• Пројекат или послови на којима сте били ангажовани (проблем и циљеви)
• Опис задатака које сте извршавали на пракси
• Табела у којој се сумирају активности са праксе изражене преко радних сати (у збиру треба да буде 180)
• Ефекти праксе – шта сте на пракси научили
• Оцена корисности праксе и предлози за евентуална побољшања.

Обим извештаја: пет до осам хиљада карактера. Треба да буде писан Times New Roman фонтом, величине 12 јединица, са проредом 1.5. Извештај треба да буде написан у првом лицу једнине.

Извештај са праксе потписује најпре ментор из институције у којој је пракса обављена, а затим се он предаје ментору са факултета. Уколико је ментор сагласан да сте успешно обавили праксу, у индекс вам уписује „одбранио/ла праксу“. Пракса се уписује и у е-индекс, при чему теба водити рачуна о томе да се понекад дешава да студент у е-записнику буде распоређен код другог наставника са истраживачког смера.

Модул клиничка психологија
Предвиђени су различити начини обављања праксе, уз супервизију и менторство. О додатним информацијама контактирати доц. др Ивану Перуничић Младеновић (ivana.perunicic@imh.org.rs)

Модул психологија рада
Сваком студенту насумично се додељује ментор праксе. Ментор праксе је наставник са модула са којим се студенти могу консултовати око одабира праксе. Детаљније информације о процедурама праксе унутар модула дају се на уводном часу.

Модул психологија образовања
Пракса се изводи у три различите васпитно-образовне институције. Обавезно је да она буде пет радних дана у основној школи, пет радних дана у средњој школи, а још пет радних дана студент обавља у васпитно-образовној институцији по избору (предшколска установа, специјална школа, Министарство, и слично). Упут за основну и средњу школу студенти добијају од професора са модула. Пракса се обично обавља у школама са којима факултет има дугогодишњу сарадњу.

Дипломирање

• Подразумева завршавање са свим испитним обавезама и прикупљањем 240 ЕСПБ бодова.
• Неопходно је проверити да ли су уписане све оцене у електронски и папирни индекс.
• Потребно је попунити студентски картон за дипломирање који се налази ОВДЕ
• Информације о подношењу захтева за потврдом о дипломирању можете пронаћи ОВДЕ.
• За подношење захтева за израду дипломе, неопходно је доставити референту за студентска питања и студије психологије следећа документа:
  • Индекс са овереним оценама
  • Потврду секретарке Одељења за психологију о регуларно положеним испитима и дипломирању
  • Потврду из библиотеке одељења да студент/киња не дугује књиге
  • Уплатницу – доказ о уплати накнаде за израду дипломе
  • Документа за додатак дипломи
  • Уверење о дипломирању и положеним испитима

Рад Одсека за студентске послове
Више информација о одсеку за студентске послове можете наћи на страници Одсека.

Ценовник трошкова студирања налази се у одељку Корисне информације за студенте (Одлуке о висини школарине и трошковима студија) и ажурира се сваке школске године.

Правилници који регулишу мастер студије

Правилнике који регулишу мастер студије можете наћи на страници Правна акта у одељку 5.5
Ценовник услуга за дату школску годину можете пронаћи на страници Корисне информације за студенте у одељку Одлуке о висини школарине и трошковима студија.

Статус мастер студента и дужина студирања

Мастер студије трају годину дана (60 ЕСПБ). Студенти морају да одбране рад најкасније на крају 3. године студирања, с тим што је за упис у 3. годину студирања потребно прибавити сагласност за продужење (питати у Студентској служби). У случају године мировања током студија (што се решава посебним процедурама), ова година се не рачуна у укупном броју година студирања. Буџетски студент мастер студија наредну годину студија уписује у статусу самофинасирајућег студента.
Студент који не упише годину студија у октобру, губи статус студента и мора поново полагати пријемни испит.
Студент који прекорачи рок од 3 године да заврши мастер студије мора поново да полаже пријемни испит како би уписао мастер студије. Код поновног уписа, подноси се захтев Одељењу за признавање положених испита.

Пријава предмета
Процедура је иста као за пријављивање предмета на основним студијама. Студенти треба да провере са предметним професорима да ли се предмети одржавају у датој академској години, као и у ком облику. По правилу, пријава слушања за мастер студије се одвија тек након што почне настава. Уколико није објављено обавештење о почетку наставе на неком изборном курсу, студенти би требало да се распитају на уводном часу на модулу или код секретарке Одељења.

Пријава испита
Исто као и на основним студијама. Пракса и СИР су испитне обавезе које се не оцењују, тако да се пријављују и уписују у редовним испитним роковима. Израда и одбрана мастер рада се за полагање не пријављује као остали испити и СИР. Како се одбрана мастер рада организује мимо редовних испитних рокова, постоји посебна процедура за пријаву одбране мастера.

Самостални истраживачки рад (СИР)

Истраживачки модул
СИР на истраживачком смеру осмишљен је као јавна одбрана нацрта мастер рада (уз приказ евентуалних прелиминарних тестирања, приказ инструмената, стимулуса, итд.). Рад се брани пред трочланом комисијом наставника са одељења. Чланови се сами пријављују за комисију спрам интересовања и експертизе. Ментор није члан комисије. Одбрани присуствују колеге са смера, а отворена је и за заинтересовану публику.
Пре одбране нацрта, студенти шаљу текст свог нацрта комисији на читање. За саму одбрану, студенти припремају десетоминутне презентације, а након тога одговарају на питања комисије. Одбрана се не оцењује нумерички, већ се констатује да је кандидат задовољио критеријуме.

Јавна одбрана нацрта се одвија крајем фебруара, а сваки од студената тада има унапред заказан термин у ком брани свој нацрт. Детаљније о одбрани нацрта и тачним датумима када се све активности везане за СИР на истраживачком смеру одвијају, студенти добијају на уводном састанку истраживачког смера, као и путем канала намењених специфично за СИР на истраживачком смеру.
Јавна одбрана нацрта је једина прилика када студенти истраживачког смера могу бранити свој нацрт.

Модул клиничка психологија
Структура и обим СИР-а разматра се у договору са ментором. СИР на модулу за клиничку психологију НИЈЕ само написан нацрт, већ је потребно да студенти испуне и друге обавезе како би остварили право на уписивање СИР-а. Детаљи о креирању нацрта мастер рада, у складу са предложеном темом, као и његовој потенцијалној одбрани разматрају се договору са ментором.

Модул психологија рада
СИР се на модулу психологија рада изводи у договору са ментором мастер рада. Детаљније информације о овој обавези добијају се на уводном часу и у сарадњи са ментором. Детаљи о креирању нацрта мастер рада, у складу са предложеном темом, као и његовој потенцијалној одбрани разматрају се договору са ментором.

Модул психологија образовања
На почетку семестра студенти добијају понуду тема за СИР, уз јасно назначене информације чиме би у оквиру сваке теме могли да се баве, као и ко би од наставника био супервизор за израду СИР-а. По правилу, реч је о темама које су везане за текуће или планиране истраживачке пројекте. У зависности од тога у којој се фази сваки од пројеката налази, студенти добијају прилику да се у оквиру СИР-а укључе у њихове различите фазе. Студент/киња се опредељује за тему у складу са својим интересовањима и даљим аспирацијама везаним за тему будућег мастер рада. Кроз одабир теме за СИР студенти/киње добијају прилику да јасније дефинишу у ком правцу ће ићи њихова интересовања за израду мастер рада.
Детаљи о креирању нацрта мастер рада, у складу са предложеном темом, као и његовој потенцијалној одбрани разматрају се договору са ментором.

Одобрење теме и израде од Одељења и избор комисије за одбрану и оцену мастер рада

Комисија за одбрану МАСТЕР РАДА предлаже се приликом предаје нацрта. Комисију морају чинити бар два наставника са Одељења за психологију, а преко тога у комисији могу учествовати и истраживачи или спољни чланови комисије (са других одељења или институција).
По правилу, ментор мора бити са модула на којем је мастер студент. Уколико се ради о темама које спадају у области два модула, студент може добити сагласност да му ментор буде са другог модула/смера. Ментор је члан комисије за одобрење теме и оцену и одбрану мастер рада. Ментор не може бити наставник са допунским радом на Филозофском факултету.
Одобрење теме се по правилу подноси до краја јесењег семестра (фебруарска/мартовска седница). Студенти могу пријављивати мастер тему током целе школске године, али тиме могу доћи у ситуацију да не стигну да одбране рад у истој школској години.
Студент који намерава да мастерира до краја текуће школске године треба да има у виду да мастер рад мора бити готов до почетка септембра.

Одобрење комисије за етичност истраживања у оквиру мастер рада
Свако истраживање у оквиру мастер рада мора да има одобрење https://www.komocetis.f.bg.ac.rs/index.php Одељења за психологију. Уз материјале који се предају за одобрење теме и израде мастер рада, потребно је предати и један од два документа: попуњен формулар о ниској ризичности истраживања, или одобрење комисије, уколико истраживање не испуњава услове високе ризичности. Детаљније о процедури можете се обавестити на релевантним каналима за мастер студије.

Пракса на мастер студијама

Истраживачки модул
За студенте истраживачког смера важе иста правила као на основним студијама. Списак институција у којима можете обавити праксу налази се на овом линку.

Модул клиничка психологија
Према програму, обавезна пракса на мастер академским студијама траје четири (4) недеље. Предвиђени су алтернативни начини обављања праксе, уз супервизију и менторство. За додатне информације контактирати проф. др Тамара Џамоња Игњатовић (tamara.dzamonja@f.bg.ac.rs)

Модул психологија образовања
На мастер студијама пракса траје четири седмице и обавља се у једној васпитно-образовној институцији по избору студента/киње. На праксу се креће са листом потенцијалних „тема” или задатака на које ће пракса највише бити усмерена. Студентима се оставља могућност да сами одаберу институцију. Онима који су већ запослени у некој васпитно-образовној установи се запослење рачуна као пракса, с тим да предвиђени период активности обављају уз менторску подршку старијег колеге/колегинице из праксе и раде на изради задатих тема/задатака. Све потребне информације студенти добијају на уводном часу. За евентуалне додатне информације контактирати проф. др Зорана Јолић Марјановић (zjolic@f.bg.ac.rs)

Модул психологија рада
На мастер студијама ментор мастер рада уједно је и ментор праксе. Ментор праксе је наставник са модула са којим се студенти могу консултовати око одабира праксе. Детаљније информације о процедурама праксе унутар модула дају се на уводном часу.

Пријава и предаја завршних мастер радова

Пријава завшеног мастер рада се обавља код секретарке Одељења, најкасније седам дана пре одржавања седнице Већа Одељења. Веће Одељења на седници усваја Извештај комисије и одобрава усмену одбрану рада. Седнице Већа Одељења одржавају се две радне недеље пре седница наставно-научног већа чији распоред можете погледати ОВДЕ.

Студент/студенткиња која пријављује одбрану мастер рада предаје:

• жуту, папирну испитну пријаву (купује се у књижари „Деск”, поред службеног улаза)
• примерке мастер радова (за ментора, остале чланове комисије + примерак за библиотеку штампан једнострано)*
• индекс на увид.

*напомена: неки чланови комисије не захтевају папирну верзију рада, тако да студенти могу проверити са својим ментором и члановима комисије да ли су сагласни да им се посаље електронска верзија рада, уместо папирне. Приликом предаје, обавештавају о томе секретара Одељења.

Студенти пре пријаве и предаје мастер рада морају имати испуњене и уписане све предиспитне обавезе на Програму. Израда и одбрана рада се оцењују и уписују након усмене одбране рада.

Рокови за пријаву и предају мастер рада у текућој школској години
Студенти који намеравају да одбране мастер рад у текућој школској години треба да имају на уму календар активности на Факултету. Да би се приступило одбрани мастер рада, неопходно је да рад буде одобрен на седници Одељења. Редовна септембарска седница Одељења се одржава почетком септембра, што значи да мастер рад треба да буде одобрен за предају од стране метнора најкасније око 1. септембра. Пракса је да се током септембра одржава још једна ванредна седница Већа Одељења само за мастер радове. Рок за предају мастер радова за ову седницу је обично до средине септембра.
Важна сугестија: договарајте се са својим менторима о ритму рада, нарочито у последњој фази допуна и кориговања мастер рада и поштујте ове договоре. Ментори имају у просеку десетак мастер студената и многе друге обавезе. Рокови су исти за све студенте, слање радова ментору у последњи час може вас довести у ситуацију да не стигнете да пријавите рад за одбрану. У случају непредвиђених околности, увек се можете обратити секретарки Одељења за додатне информације о календару активности Одељења и евентуалним, додатним роковима. Добро је имати радну верзију рада коју је прегледао ментор пре годишњих одмора, како бисте могли на време да урадите све исправке и допуне.

Захтев за израду дипломе мастер студија

За подношење захтева за израду дипломе, неопходно је доставити стручном сараднику за постипломске студије (Студентска служба, канцеларија 1 поред шалтера) следећа документа:

• индекс са овереним оценама
• потврду секретарке Одељења за психологију о регуларно положеним испитима и одбрањеном мастер раду
• потврду из библиотеке одељења да студент/киња не дугује књиге
• Уплатницу – доказ о уплати накнаде за израду дипломе

Правилници који регулишу докторске студије

Правилнике који регулишу докторске студије можете наћи на страници Правна акта у одељку 5.5
Ценовник услуга за дату школску годину можете пронаћи на страници Корисне информације за студенте у одељку Одлуке о висини школарине и трошковима студија.

Пријава предмета
Процедура је иста као за пријављивање предмета на основним студијама. Студенти треба да провере са предметним професорима да ли се предмети одржавају у датој академској години, као и у ком облику. По правилу, пријава слушања за докторске студије се одвија тек након што почне настава. Студенти докторских студија треба да припреме листу предмета које намеравају да похађају пре уводног часа/сусрета који се одржава за сваку нову генерацију доктораната. Ову листу је потребно послати секретарки када добију позив за уводни сусрет.

Пријава испита
Исто као и на основним студијама

Mентор студија
По упису на докторске студије, студент пише молбу за одређење ментора студија, а одељење додељује ментора студенту. Молба за ментора студија подноси се секретарки Одељења (електороснким путем или лично) до датума предвиђеног за одржавање седнице Већа Одељења. По правилу, подноси се почетком децембра, како би била усвојена на децембарској седници, а најкасније до почетка фебруара (крај 1. семестра). Студенти се консултују са ментором студија око одабира предмета, ментор их усмерава и упућује у научне садржаје и помаже при избору ментора докторске дисертације. Ментор студија и ментор докторске дисертације може, али не мора бити исти наставник. Детаљније о овоме можете наћи у Правилнику докторских студија у одељку 5.5.3 Ментор докторске дисертације се бира на седници на којој се бира комисија за одбрану нацрта. Ментор докторских студија мора бити запослен на факултету, било у наставном звању (доцент, ванредни професор, редовни професор), или еквивалентним научним звањима (научни сарадник, виши научни сарадник и научни саветник). Ментор није члан Kомисије за одбрану нацрта, одобрење теме и оцену и добрану докторске дисертације.

Промена ментора
Уколико се мења ментор студија, довољно је само обавестити Одељење преко секретарке. Уколико се мења ментор докторске дисертације, Одељењу се подноси званична молба за промену ментора која се усваја на седници Већа Одељења и даље се шаље на усвајање Наставно научном већу и Универзитету. По правилу, за промену менторства треба да постоји сагласност и бившег и будућег ментора, осим ако не постоји објективни разлог за ову промену (одлазак у пензију и сл).

Израда пријаве дисертације

У току првог и другог семестра, студент/киња ради на припремама за предлог теме дисертације. Услови за уписивањe израде пријаве дисертације, дефинисани су у Препорученом оквиру очекиваних исхода за испитне обавезе на докторским студијама психологије.
Ова активност се мора комплетирати и уписати у индекс пре него што се пријави тема дисертације, најкасније један испитни рок пре онога у ком се уписује одбрана предлога дисертације.

Самостални истраживачки рад (СИР)

На докторским студијама у сваком семестру студент/киња је у обавези да изведе један СИР. Садржај СИР-а одређује се у договору са ментором и према Препорученом оквиру очекиваних исхода за испитне обавезе на докторским студијама психологије. Распоред СИР-ева је следећи:

• СИР 1 и СИР 2 уписују се у првој години
• СИР 3 и СИР 4 уписују се у другој години
• СИР 5 и СИР 6 уписују се у трећој години

Предлог теме докторске дисертације

Садржај и форма предлога теме
Обим рада не сме да пређе 36000 карактера. Садржај предлога теме треба да буду: предмет и циљ истраживања, основне хипотезе (препоручљиво је да буду таксативно наведене као H1, H2, итд.), метод студија које се спроводе у оквиру дисертације, предложена структура дисертације – радни наслови поглавља и њихов кратак опис и списак коришћене литературе.

Предаја предлога теме за одбрану
За седницу одељења, предаје се нацрт најкасније седам дана раније. Седнице одељења одржавају се четвртком, две недеље пре научно-наставног већа факултета (ННВ). Распоред ННВ се налази на страни План извођења наставе, испитних рокова и других активности на Филозофском факултету у датој школској години. Нацрт се предаје електронски и уз њега се предаје ОБРАЗАЦ 2, ко је предложени ментор дисертације и ко предлог комисије за одбрану предлога теме. Kомисију сачињавању 3 до 5 наставника/истраживача са факултета, од којих један треба да буде „спољни” члан, који није запослен на Филозофском факултету. Један од чланова комисије се бира да буде председавајући, који треба да пише реферат квалификованости кандидата и подобности предложене теме за докторску дисертацију.
Након седнице одељења, избор комисије за одбрану предлога теме аутоматски иде на ННВ. Након што ННВ одобри комисију, одбрана се може одмах организовати у договору са комисијом. Одбрана се мора одржати у 30 дана након одобрења комисије на ННВ. Одбрана нацрта се не пријављује електронским путем и може се одвијати ван редовних испитних рокова. Секретарка Одељења припрема посебан Записник за одбрану, тако да је добро јавити јој се након што се закаже термин одбране нацрта ради техничких договора. Одбрана и реферат о одобрењу теме треба да носе датум који је у 30 дана од одобрења ННВ.

Након одбране предлога теме
Реферат се може се предати на било коју седницу одељења након одбране предлога теме, након што комисија одобри предлог теме измењен према својим сугестијама. Заједно са одобрењем реферата одобрава се и предлог ментора дисертације. Након седнице одељења, материјали даље иду на наставно-научно веће i веће научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета. Након тога, добија се одобрење за израду дисертације.
Материјали за седницу одељења предају се електронски и у папиру, осим ако није другачије назначено у даљем тексту. Материјал треба да садржи: измењен нацрт у складу са сугестијама комисије; записник са одбране (добија се пре одбране предлога теме, само у папиру); реферат квалификованости кандидата и подобности предложене теме за докторску дисертацију (пише председник комисије); попуњен Oбразац 2 попуњен Oбразац 3 изјава да тему нисте пријавили на другој високошколској установи пример изјаве; биографија (CV или наративна); библиографија; етичка дозвола Kомисије за оцену етичности истраживања (опционо у овој фази). Реферат, записник и извештај потписују сви чланови комисије, али не и ментор.
Одбрана предлога теме уписује се у папирни индекс одмах по одбрани и потписује комисија, али не ментор. У електронски индекс оцена се уноси на шалтеру 1.

Израда дисертације

Након одбране предлога теме, студент/киња почиње да ради на својој докторској дисертацији. У 4, 5. и 6. семестру студенти имају предвиђене бодове за израду дисертације. Редослед комплетирања делова израда дисертације је следећи:

• Израда (4. семестар) уписује се најраније у првом испитном року након онога у ком је уписана одбрана предлог теме
• Израда (5. семестар) уписује се најраније jедан испитни рок након израде (4. семестар)
• Израда (6. семестар) уписује се када је дисертација при крају, најраније један испитни рок након уписивања Израде (5. семестар)

Предаја и одбрана докторске дисертације

Након завршетка писања докторске дисертације (тј. када се ментор сложи са тим да је постојећа верзија тезе добра), на седници Одељења се бира формира предлог комисије за писање реферата и одбрану рада, који се затим упућује Наставно-научном већу. После тога следи званична предаја дисертације у Одсеку за кадровске послове (код Светлане Соколовић); потребно је донети два укоричена примерка и један компакт-диск (cd) са пдф верзијом. Важно је да дисертација буде написана у складу са Упутством о садржају и обликовању докторске дисертације. На истој страници можете пронаћи изјаве о ауторству, o истоветности штампане и електронске верзије докторског рада и о коришћењу које су обавезни део дисертације.
Текст дисертације затим пролази електронску проверу, у којој се утврђују преклапања са већ одбрањеним дисертацијама, како би се утврдило да ли је било плагирања. Након добијања извештаја о оригиналности тезе, који је заснован на резултату анализе компјутерског програма (исказује се у процентима преклапања са другим изворима), ментор пише и потписује Потврду о оригиналности тезе.
Поред званичне предаје рада у администрацији, потребно је да кандидат достави по један примерак за сваког члана комисије. Након што Наставно-научно веће потврди састав комисије, чланови, на челу са ментором, пишу Реферат о оцени докторске дисертације, који се затим ставља на увид јавности у трајању од 30 дана. Након тога, реферат се упућује на наредно Наставно-научно веће, као и на Веће научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду, да би се проценило да ли испуњава прописане услове. После усвајања Реферата о оцени докторске дисертације на Већу научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета, следи последња фаза, тј. организовање одбране. Термин одбране договарају чланови комисије на челу са ментором у комуникацији са администрацијом Факултета (због тражења слободног термина за коришћење свечане сале и других теничких аспеката). О термину одбране се затим обавештава јавност преко табле Одељења и сајта Факултета. Пред саму одбрану кандидат треба од секретарке одељења да преузме формулар за записник за одбрану. Кандидат на одбрани са собом треба да има индекс.
На почетку одбране дисертације читају се подаци из биографије кандидата, након чега кадидат презентује (држи експозе) своју дисертацију у трајању од око 40 минута. После тога, чланови комисије коментаришу дисертацију и постављају питања, а пружа се прилика и публици да посавља питања и коментарише дисертацију. На крају, чланови комисије се изолују и доносе одлуку о томе да ли је кандидат успешно одбранио дисертацију, коју затим јавно саопштавају и уписују у индекс.
Када се закаже одбрана, кандидат треба да достави индекс и жуту испитну пријаву секретарки Одељења. Пријава се купује у књижари „Деск” поред службеног улаза на Факултет.

Захтев за израду дипломе докторских студија
За подношење захтева за израду дипломе, неопходно је доставити стручном сараднику за постипломске студије (Студентска служба, канцеларија 1 поред шалтера) следећа документа:

• индекс са овереним оценама
• потврду секретарке Одељења за психологију о регуларно положеним испитима и докторирању
• потврду из библиотеке одељења да студент не дугује књиге
• Уплатницу – доказ о уплати накнаде за израду дипломе

ПОЛАГАЊЕ ДИФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ИСПИТА

Конкурисање на мастер и докторске студије психологије могуће је и за кандитате који нису завршили одговарајући ниво академских студија психологије, а испуњавају остале услове Конкурса (одговарајући број ЕСПБ бодова и просек за докторске студије) уз полaгање диференцијалног испита. Линк ка обавештењу и литератури.

Кандидати који положе диференцијални испит, стичу право да конкуришу на мастер и докторске студије психологије под истим условима као и психолози.

Важна напомена: заинтересовани кандидати за докторске студије који нису завршили психологију би требало да обаве консултације са потенцијалним менторима - професорима који покривају области интересовања кандидата. Путем ових консултација кандидати могу проценити да ли Програм докторских студија психологије може испунити њихова очекивања. Препорука је да се консутлације обаве пре почетка припремања диференцијалног испита.

ПРЕЛАЗАК НА СТУДИЈЕ ПСИХОЛОГИЈЕ - УСЛОВИ И ПРОЦЕДУРЕ

Преласци са других студијских група/програма.
Студенти основних студија који су стекли 60 ЕСПБ у првој години студија на било којој студијској групи имају право да поднесу молбу за прелазак на основне студије психологије. Пријављени кандидати се рангирају на основу оствареног просека на матичној групи и најбоље рангираним кандидатима се одобрава прелазак на прву годину психологије у статусу самофинансирајућег студента. Број кандидата којима се одобрава прелазак условљен је просторним и кадровским капацитетима и најчешће је у питању само неколико слободних места.

Преласци са основних студија психологије са другог универзитета.
Студенти основних студија који су стекли 60 ЕСПБ у првој години студија имају право да поднесу молбу за прелазак Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду. Након процеса утврђивања еквиваленције студијских програма, утврђује се број ЕСПБ признатих испита и на основу тога, кандидати се рангирају према оствареном просеку на матичном факултету. Кандидати којима је признато више од 30 ЕСПБ могу се рангирати на упис у 2. годину студија психологије, остали се рангирају за упис у прву годину студија, заједно са свим осталим кандидатима.
Кандидати који су 1. годину студија психологије завршили у иностранству, пре подношења молбе за прелазак покрећу процедуру нострификације ради наставка студирања у Ректорату Универзитета у Београду.

Молбе за прелазак се подносе задње недеље августа, а најкасније до 10. септембра .
Потребна документација: молба за прелазак (потребно је оверити на шалтеру Студентске службе), уверење о положеним испитима и силабуси предмета за које се тражи признавање испита.