Истовремено са оснивањем Семинара за византологију 1906. године, започето је и формирање библиотеке. Основана са идејом да прикупља византијске изворе и домаћу и инострану литературу везану за византијску и средњовековну историју уопште, библиотека Семинара за византологију данас поседује завидну колекцију критичких издања византијских извора, који представљају основу за проучавање византијске и историје балканских народа у целини.

Библиотека Семинара за византологију поседује 4.733 наслова од којих најпре треба издвојити издања византијских извора. Изузетну реткост представља целокупни такозвани Бонски корпус византијских писаца (Corpus scriptorum historiae byzantinae), који је излазио у Бону од 1828. па готово до краја 19. века. Поједини његови томови чак су и данас незаменљиви за проучавање византијске историје. Библиотека Семинара такође располаже новим критичким издањима византијских извора којима руководи Међународна асоцијација византолога (серија Corpus fontium historiae byzantinae), без којих се модерна византологија и медиевистика не могу ни замислити.

Посебно место имају комплети старих међународних часописа међу којима је и Byzantinische Zeitschrift, најстарији византолошки часопис.

Претраживање се врши помоћу лисног ауторског каталога.

Библиотека Семинара за византологију се налази у просторијама Семинара за византологију, у кабинету 552 на петом спрату Филозофског факултета.

понедељком од 11.00 до 13.00
средом од 10.00 до 12.00
петком од 13.00 до 15.00

О Библиотеци се старају чланови Катедре за византологију:

др Радивој Радић, редовни професор, Е-пошта:

др Влада Станковић, ванредни професор, Е-пошта:

мр Маја Николић, асистент, Е-пошта:

Телефон: 011 3281-095