Социологија
Не постоје подаци о траженом курсу.
План курса:
1. недеља предавање - Социолошко одређење појмова “културе” и “цивилизације”
Историјски развој појмова; друштвено-историјски разлози за појаву појма “цивилизације”. Проблеми језичког и семантичког одређења појма “културе”, односно “цивилизације” данас. Цивилизацијски процес и културно кретање. Инструменталне и експресивне вредности; стварносна и вредносна култура; национални и транснационални карактер културе. Универзалне културне вредности: космополитска димензија културе. Лажна или стварна дилема: универзализам цивилизације или културни партикуларизам. |
2. недеља предавање - Социологија културе
Издвајање социологија културе. Увод у социолошки, као и антрополошко-филозофски проблем теоријског одређивања појма култура. Култура и природа. Да ли култура представља социјална правила живота заједнице – начин и стил живота? Да ли је култура изоловано подручје социјалног живота, лоцирано у формама тзв. “духовне културе”, или се под културом мисли на укупан фонд творевина које је човек животом у друштву остварио, што подразумева и сектор тзв. “материјалне културе”, институционалну организацију. Литература: Antonjina Kloskovska, Sociologija kulture, Čigoja štampa, Beograd, 2001.
|
3. недеља предавање - Теорије: Еволуционистичка и метафизичка теорија
Еволуционистичка теорија,развијена у 19. веку на претпоставкама француског позитивизма и енглеског емпиризма (Тајлор,Фрејзер) имала је бројне следбенике у антропологији, етнологији и социологији. Боасов антиинтелектуализам, истовремено и антиеволуционизам, формиран на претпоставкама немачке метафизичке концепције културе широко је био примењиван у социолошким и антрополошким истраживањима током 20. века, не само у САД већ и у Европи. Следбеници и критичари ових праваца. Литература: Sreten Petrović, Kultura i umetnost, Prosveta, Niš, 1993.
|
4. недеља предавање - Теорије: Функционалистичка теорија културе
Малиновски је творац функционализма у друштвеној теорији,односно теорији културе. Заснован на интелектуалистичкој претпоставци, функционализам је близак и интеграционистичкој теорији, која респектује појам целине једне културе чији су елементи међусобно повезани, али и утилитаристичком поимању културе, који поред важности целине културе, наглашава улогу корисности сваког од датих елемената те целине. Апорије функционализам/дисфункционализам. Како објаснити перзистенцију неких феномена, елемената Литература: Miloš Ilić, Sociologija kulture i umetnosti, Naučna knjiga, Beograd, 1991.
|
5. недеља предавање - Теорије: Циклусна и дифузионистичка теорија културе
Ова два правца припадају групи теорија које прилазе култури и културном систему синхронијски, наглашавајући улогу форме, структуре,система, односно у мањој или већој мери пренебрегавајући улогу дијахронијских фактора, принципа историјског и друштвеног кретања. Критика тезе о културама као потпуно затвореним организмима (Шпенглер, Данилевски, Клод Леви Строс). Литература: Miloš Ilić, Sociologija kulture i umetnosti, Naučna knjiga, Beograd, 1991.
|
6. недеља предавање - Теорије: Симболичка теорија
Култура као систем симболичких форми. Симбол и алегорија. Култура и језик; култура као систем укрштања трансцендентализма и историзма. Теоријска схватања Касирера, Блоха и Фраја. Социо-психолошка теорија културе у делу Јунга и Маркузеа. Литература: Edvar Sapir, Ogledi iz kulturne antropologije, XX vek, Beograd, 1974.
|
7. недеља предавање - Структура “примитивних култура”: магија, религија, мит
Појам “примитивног менталитета”.Теоријске контроверзе овог менталитета:опажајно или рационално мишљење. Културни систем раних култура. Магија и религија, рани облици рационалности. Теорије мита: алегоријска, симболичка, психоаналитичка, социолошко-ритуалистичка. Социолошки приступ миту и митологији; друштвени основи настанка мита и разлози превладавања митског мишљења; романтизам и повратак митског мишљења. Демитологизација и ремитологизација. Литература: Sreten Petrović, Kultura i umetnost, Prosveta, Niš, 1993.
|
8. недеља предавање - Културне промене
Акултурација и енкултурација као процеси културне динамике. Типологија културних контаката. Традиција и прогрес: међуоднос. Литература: Eduard Kale, Uvod o znanost o kulturi, Školska knjiga, Zagreb, 1977.
|
9. недеља предавање - Културни обрасци. Поткултура и противкуктура
Универзални карактер културе. Поткултуре као специфичан вид културне егзистенције посебних друштвених заједница. Испољавају се као релативно кохеренте културне целине. Противкултуре као девијантан, деструктиван став према постојећем културном стандарду. Начин и стил живота. Литература: Е. В. Соколов, Културологија, Просвета, Београд, 2001.
|
10. недеља предавање - Модерна и традиција
Културни идентитет и развој. Идеја националне културе и културни идентитет. Култура и прогрес/регрес. Модерна: идеја слободе. Модерна као идентитет. Традиција: идеја националног романтизма. Национализам у култури. Литература: Đokica Jovanović, Moderna i antimoderna u našem iskustvu, u: Savremeni Balkan u kon-tekstu geokulture razvoja kulture mira i evrointegracijskih procesa, In-stitut za sociologiju, Filozofski fakultet, Niš, 2005.
|
11. недеља предавање - Социологија уметности
Јединство предметног света. Како је могућа социологија уметности. Социјално и уметјничко. Социологија уметности као критичка теорија. Да ли је могућ одговор на питање: Шта је уметност? Литература: Viktorija D. Aleksander, Sociologija umetnosti, Clio, Beograd, 2007.
|
12. недеља предавање - Постмодерна
Модерни свет и култура. Постмодерни код. Постиндустријско, посткапиталистичко друштво; постмодерно стање; деконструкција метанарице. Литература: Entoni Gidens, Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.
|
13. недеља предавање - Култура и политика
Култура и политичка значења. Културне основе политичког. Литература: Đokica Jovanović, Jasmina Petrović, Saša Madić, Parodija tragičnog. Kič kao konstituens političke i kulturne ideologije u Srbiji, Filozofski fakultet, K.Mitrovica; IFDT, Beograd i IAC, Niš, 2002.
|
14. недеља предавање - Култура и прогрес/регрес
"Стварање и разарање културних светова" као начин културне егзистенције. Последица културне промене је конзервација одређеног културног типа, који бива, такође, напуштен ("срушен") насупањем нових културних вредности. Литература: Antonjina Kloskovska, Sociologija kulture, Čigoja štampa, Beograd, 2001.
|
15. недеља предавање - Друштвене структуре и култура
Међуоднос између културних творевина, са једне, и делова друштвене структуре, са друге стране. Литература: Antonjina Kloskovska, Sociologija kulture, Čigoja štampa, Beograd, 2001.
|
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Sreten Petrović, Kulturologija, Lela, Beograd, 2000.