Хумболтов клуб Србије - Опше информације
Хумболтов клуб Србије је основан 16. октобра 1990. године у Београду као академско удружење које окупља стипендисте немачке Фондације Александер фон Хумболт (Alexander von Humboldt-Stiftung, Bonn) са територије Републике Србије. Подршка удружењима стипендиста један је од програма Хумболтове фондације, који осим основног програма стипендирања научника укључују и додељивање награда и гостујућих професура, донације за истраживачку опрему и књиге, организовање научних скупова, учешће некадашњих стипендиста на научним конференцијама у Немачкој, гостовање немачких научника у земљама где раде некадашњи стипендисти, подстицање институционалног партнерства између Немачке и Србије.
Хумболтов клуб Србије је нестраначко и недобитно удружење чији су циљеви ширење научних сазнања, подстицање научног рада, брига о научницима, посебно научном подмлатку, развијање сарадње међу научницима у земљи, унапређивање сарадње са научницима и научним институцијама у иностранству, нарочито у Немачкој. Најважније средство у остваривању ових циљева је организовање предавања, расправа и научних скупова.
Der Humboldt–Club Serbien wurde am 16. Oktober 1990 in Belgrad als akademische Vereinigung gegründet, die die ehemaligen und aktuellen Stipendiaten der „Alexander von Humboldt-Stiftung“ (Bonn) aus der Republik Serbien einschließt. Die Unterstützung der Vereinigungen von Stipendiaten ist eines der Programme der Humboldt-Stiftung, die neben der Stipendien für Wissenschaftler in sich einbeziehen auch Forschungspreisverleihungen und Gastprofessuren, Vergaben von Forschungsausstattungen und Büchern, Organisation wissenschaftlicher Tagungen, Teilnahme ehemaliger Stipendiaten an wissenschaftlichen Konferenzen in Deutschland, Gastbesuche deutscher Wissenschaftler in Heimatländern ehemaliger Stipendiaten und Unterstützung institutioneller Partnerschaften zwischen Deutschland und Serbien.
Der Humboldt-Club ist ein unparteiischer und unprofitabler Verein, dessen Ziele sind: Verbreitung von Forschungserkenntnissen; Förderung der Forschungsarbeit; Sorge um die Wissenschaftler, besonders um den wissenschaftlichen Nachwuchs; Entwicklung der Zusammenarbeit unter Wissenschaftlern im Lande; Beförderung der Zusammenarbeit mit den Wissenschaftlern und wissenschaftlichen Institutionen im Ausland, vor allem in Deutschland. Das wichtigste Mittel zur Realisierung dieser Ziele ist die Organisierung von Vorträgen, Diskussionen und wissenschaftlichen Versammlungen.
