Историја уметности

Курс:
Методологија историје уметности (осн.)
Предавачи: др Предраг Драгојевићредовни професор
др Јелена Ердељанредовни професор
др Ненад Макуљевићредовни професор
обавезни курс
Број бодова: 4.00
Садржај курса: Главни методи историје уметности, настанак и развој сваког појединог метода, његове могућности и проблеми у примени, дефиниције метода које се из наведеног могу извести. Практичан рад на сакупљању података о уметнику и тумачењу његовог дела (методолошко артикулисање комуникације са ликовним делом која је започета предметом Писање о уметности).
Циљ изучавања курса: Практични приказ примене метода историје уметности. Укључивање студента у стручни рад на изради савремених "методолошких алата" за тумачење ликовних дела.
Предуслови за полагање: Завршене предиспитне обавезе из предмета Писање о уметности.
Облици наставе: Предавања са пројекцијама и дискусије праћене примерима из праксе. Консултације које прате самостални рад студента.
План курса:

1. недеља
предавање - Увод
Основно о курсу; формирање група, подела обавезне литературе, спискова допунске литературе, и спискова испитних питања. Дефинисање предиспитних обавеза.
Литература: M. Koen - E. Najgel, Uvod u logiku i naučni metod, Beograd 2004, 213-217 (логика и метод науке); 396-410 (шта је научни метод); 218-241 (хипотезе и научни метод); 242-261 (класификација, дефиниција).

2. недеља
предавање - Основно о методима историје уметности
Искуство и теорија као извори метода историје уметности. Примери комуникације са ликовним делом. Од доживљаја до интерпретације. Артикулисање интерпретације као метода. Примери из литературе о уметности.
Литература: П. Драгојевић, О развоју и елементима науке о уметности, Наука о уметности 2 (Семинар за науку о уметности 1997) 7-120.
H. Zedlmajr, Problem interpretacije, Život umjetnosti 11-12 (Zagreb 1970) 107 i dalje.

3. недеља
предавање - Фактографски метод
Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Распрострањеност у примени; повезаност са свим другим методима. Научна вредност. Ограничења. Лош утицај на истраживача. Примери из текстова страних историчара уметности и из београдске школе историје уметности (В.Петковић, Ђ.Бошковић, и други).

4. недеља
предавање - Атрибуциони метод
Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Изворни облик метода и допуне или проширења поступка. Проблеми у практичној примени. Научна заснованост. Додир са другим наукама. Примери из текстова Морелија и Беренсона и из београдске школе историје уметности (З.Симић, М.Јовановић, Мано-Зиси, Кашанин и други).
Литература: Kunstkritische Studien über italienische Malerei. Die Galerien Borghese und Doria Panfili in Rom – von Ivan Lermolieff, Leipzig 1890.

5. недеља
предавање - Иконографски метод
Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Докази везе између текста као извора и ликовног дела. Дефиниције текста. Распони од иконографије времена до иконографије појединца. Примењивост у свим областима историје уметности. Егзактност. Научне могућности. Недоумице које овај метод ипак изазива у пракси. Примери из текстова београдске школе историје уметности (В.Петковић, Мирковић).
Литература: Иконографски метод у темељима београдске школе историје уметности. Зборник Језик музике. Музика и религија / Реч и слика. Иконографија и иконографски метод – теорија и примена, Крагујевац 2012,315-325

6. недеља
предавање - Културолошки метод
Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Дефиниције културе. Доказ везе између културног миљеа и уметничког дела. Проблем издвајања уметности из културе као целине. Примењивост у одређеним фазама проучавања уметности. Додирне тачке са другим методима. Недоумице везане за вредновање уметничког дела. Пријем и примедбе међу стручњацима. Примери из текстова Буркхарта, Тена, Дворжака и других, и из београдске школе историје уметности (Кашанин).
Литература: J. Burkhart, Kultura renesanse u Italiji, Beograd 1953; И. Тен, Филозофија уметности, Београд 1955.

7. недеља
предавање - Иконолошки метод
Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Делови поступка. Случајеви у којима се примењује. Научне могућности и ограничења у пракси. Примедбе које изазива међу стручњацима. Примери из текстова Варбурга и Пановског и из београдске школе историје уметности (Радојчић).
Литература: E. Panovski, Umetnost i značenje. Ikonološke studije, Beograd 1975, Uvod.

8. недеља
предавање - Иконика - метод у настајању
Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Порекло и варијанте. Распрострањеност у примени. Неке недоумице које изазива у пракси. Примери из текстова страних историчара уметности.
Литература: M. Imdahl, „Ikonika ili strukturalna analiza“, u Max Imdahl. Izbor tekstova, Beograd: Muzej savremene umetnosti 1986, 83-101.

9. недеља
предавање - Метод група
Одлике метода. Порекло из археологије и варијанте примене у историји уметности. Распрострањеност у примени. Научне могућности. Сличност и разлике у односу на блиске методе (упоредни; метод низова). Пријем и примедбе међу стручњацима. Примери из текстова Ренака и Мијеа.
Литература: S. Renak, Apolo. Opšta istorija likovnih umetnosti, Beograd 1960. (ili neko drugo izdanje).

10. недеља
предавање - Упоредни метод
Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Распони примене од светске до локалних уметности. Научне могућности, откривање извора, паралела, правилности. Разлике између поређења и упоредног метода. Недоумице које изазива у пракси (има ли везе са идеологијом). Пријем међу стручњацима, прилагођавање, варијанте. Примери из текстова Штриговског и из београдске школе историје уметности.
Литература: Јозеф Стшиговски и пријем његовог метода код српских историчара уметности. Идеолошко и методолошко у мишљењу о уметности, Зборник Матице српске за ликовне уметности 40 (Нови Сад 2012) 163-172.

11. недеља
предавање - Метод низова
Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Употребљивост у пракси. Научне могућности. Ограничења. Везаност за одређену филозофску позицију (релативизам). Пријем међу стручњацима. Примери из Џенсонових текстова.

12. недеља
предавање - Методолошка оријентација
Репертоар метода који су коришћени у београдској школи историје уметности. Како су схваћени, примљени, примењени и везани за истакнуте појединце ове школе мишљења.

13. недеља
предавање - Методологија и обука историчара уметности
Разлика између школе мишљења о уметности и школе као институције за обуку историчара уметности. Преглед оних метода београдске школе историје уметности који су присутни у обуци и истраживачком раду на студијама историје уметности. Веза између методолошке оријентације разних наставника, избора истраживачких тема и наставних програма.
Литература: П. Драгојевић, "Одељење за историју уметности", зборник Филозофски факултет 1838-1998, Београд 1998, 361-393.

14. недеља
пројекат - Припрема за испит
Рад на самосталној примени метода. Завршавање писаних радова.

15. недеља
- - Припрема за испит. Испит
↑↑↑