Предавачи: др Предраг Драгојевић, редовни професор
др Јелена Ердељан, редовни професор
др Ненад Макуљевић, редовни професор

Број бодова: 4.00

Садржај курса: Главни методи историје уметности, настанак и развој сваког појединог метода, његове могућности и проблеми у примени, дефиниције метода које се из наведеног могу извести. Практичан рад на сакупљању података о уметнику и тумачењу његовог дела (методолошко артикулисање комуникације са ликовним делом која је започета предметом Писање о уметности).

Основно о курсу; формирање група, подела обавезне литературе, спискова допунске литературе, и спискова испитних питања. Дефинисање предиспитних обавеза.

Литература: M. Koen - E. Najgel, Uvod u logiku i naučni metod, Beograd 2004, 213-217 (логика и метод науке); 396-410 (шта је научни метод); 218-241 (хипотезе и научни метод); 242-261 (класификација, дефиниција).

Искуство и теорија као извори метода историје уметности. Примери комуникације са ликовним делом. Од доживљаја до интерпретације. Артикулисање интерпретације као метода. Примери из литературе о уметности.

Литература: П. Драгојевић, О развоју и елементима науке о уметности, Наука о уметности 2 (Семинар за науку о уметности 1997) 7-120.

Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Распрострањеност у примени; повезаност са свим другим методима. Научна вредност. Ограничења. Лош утицај на истраживача. Примери из текстова страних историчара уметности и из београдске школе историје уметности (В.Петковић, Ђ.Бошковић, и други).

Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Изворни облик метода и допуне или проширења поступка. Проблеми у практичној примени. Научна заснованост. Додир са другим наукама. Примери из текстова Морелија и Беренсона и из београдске школе историје уметности (З.Симић, М.Јовановић, Мано-Зиси, Кашанин и други).

Литература: Kunstkritische Studien über italienische Malerei. Die Galerien Borghese und Doria Panfili in Rom – von Ivan Lermolieff, Leipzig 1890.

Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Докази везе између текста као извора и ликовног дела. Дефиниције текста. Распони од иконографије времена до иконографије појединца. Примењивост у свим областима историје уметности. Егзактност. Научне могућности. Недоумице које овај метод ипак изазива у пракси. Примери из текстова београдске школе историје уметности (В.Петковић, Мирковић).

Литература: Иконографски метод у темељима београдске школе историје уметности. Зборник Језик музике. Музика и религија / Реч и слика. Иконографија и иконографски метод – теорија и примена, Крагујевац 2012,315-325

Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Дефиниције културе. Доказ везе између културног миљеа и уметничког дела. Проблем издвајања уметности из културе као целине. Примењивост у одређеним фазама проучавања уметности. Додирне тачке са другим методима. Недоумице везане за вредновање уметничког дела. Пријем и примедбе међу стручњацима. Примери из текстова Буркхарта, Тена, Дворжака и других, и из београдске школе историје уметности (Кашанин).

Литература: J. Burkhart, Kultura renesanse u Italiji, Beograd 1953; И. Тен, Филозофија уметности, Београд 1955.

Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Делови поступка. Случајеви у којима се примењује. Научне могућности и ограничења у пракси. Примедбе које изазива међу стручњацима. Примери из текстова Варбурга и Пановског и из београдске школе историје уметности (Радојчић).

Литература: E. Panovski, Umetnost i značenje. Ikonološke studije, Beograd 1975, Uvod.

Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Порекло и варијанте. Распрострањеност у примени. Неке недоумице које изазива у пракси. Примери из текстова страних историчара уметности.

Литература: M. Imdahl, „Ikonika ili strukturalna analiza“, u Max Imdahl. Izbor tekstova, Beograd: Muzej savremene umetnosti 1986, 83-101.

Одлике метода. Порекло из археологије и варијанте примене у историји уметности. Распрострањеност у примени. Научне могућности. Сличност и разлике у односу на блиске методе (упоредни; метод низова). Пријем и примедбе међу стручњацима. Примери из текстова Ренака и Мијеа.

Литература: S. Renak, Apolo. Opšta istorija likovnih umetnosti, Beograd 1960. (ili neko drugo izdanje).

Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Распони примене од светске до локалних уметности. Научне могућности, откривање извора, паралела, правилности. Разлике између поређења и упоредног метода. Недоумице које изазива у пракси (има ли везе са идеологијом). Пријем међу стручњацима, прилагођавање, варијанте. Примери из текстова Штриговског и из београдске школе историје уметности.

Литература: Јозеф Стшиговски и пријем његовог метода код српских историчара уметности. Идеолошко и методолошко у мишљењу о уметности, Зборник Матице српске за ликовне уметности 40 (Нови Сад 2012) 163-172.

Одлике метода. Карактеристични појмови по којима се препознаје. Употребљивост у пракси. Научне могућности. Ограничења. Везаност за одређену филозофску позицију (релативизам). Пријем међу стручњацима. Примери из Џенсонових текстова.

Репертоар метода који су коришћени у београдској школи историје уметности. Како су схваћени, примљени, примењени и везани за истакнуте појединце ове школе мишљења.

Разлика између школе мишљења о уметности и школе као институције за обуку историчара уметности. Преглед оних метода београдске школе историје уметности који су присутни у обуци и истраживачком раду на студијама историје уметности. Веза између методолошке оријентације разних наставника, избора истраживачких тема и наставних програма.

Литература: П. Драгојевић, "Одељење за историју уметности", зборник Филозофски факултет 1838-1998, Београд 1998, 361-393.

Рад на самосталној примени метода. Завршавање писаних радова.