Историја уметности

Курс:
Визуелна култура Балкана у 19. веку (осн.)
Предавачи: др Ненад Макуљевићредовни професор
Ирена Ћировићасистент
изборни курс
Број бодова: 4.00
Предуслови за полагање: Услов за слушање курса је уписана трећа или четврта година основних студија.
Облици наставе: Настава се изводи током једног семестра на предавањима уз приказивање адекватног визуелног материјала.
План курса:

1. недеља
предавање - Уводна разматрања
У оквиру уводних разматрања проучава се конституисање и дефинисање појма Балкана.
Литература: М. Тодорова, Имагинарни Балкан,Београд 1999,15-44.

2. недеља
предавање - Државни, друштвени и верски оквири.
Циљ предавања представља упознавање са основним предусловима развоја визуелне културе Балкана у XИX веку. Тако да се указује присуство различитих културних модела , важност Отоманске империје као доминантне државне организације, најважнија верска одредјења балканске културе и процес формирања нових националних држава.
Литература: Ј.Цвијић,Балканско полуоство и јужнословенске земље, књ. II, Београд 1922,142-160

3. недеља
предавање - Простор манастира
У оквиру предавања истражује се значење манастира у изградњи верске културе. Најзначајнија заједница манастира «монашка република» на простору Балкана била је Света Гора Атонска. Она је имала великог утицаја на развој православне верске културе на целокупном Балкану. За словенски простор посебну важност имали су манастири Хиландар и Зограф који су представљали значајне ходочасничке центре.
Литература: Сава Хиландарац, Историја манастира Хиландара, Београд 1997,85-125.

4. недеља
предавање - Простор манастира II
Током XИX века долази до успона манастирског живота у Србији, Бугарској и Македонији.Тада се развија интензивни духовни живот и култ реликвија и долази до процеса обнављања и декорација манастирских целина. Примере развоја визуелне културе у манастирским комплексима показују Дечани, Рила, Студеница и Свети Јован Бигорски.
Литература: М. Шакота , Дечанска ризница,Београд 1984, 64-76.

5. недеља
предавање - Балкански град и његова топографија
Током XIX века у изградњи и развоју визуелне културе значајно место заузимају градови.Њихов изглед и просторно дефинисање изведено је према доминатним државним, религијским, друштвеним и економским односима.
Литература: В.Мацура, Чаршија и градски центар, Развој средишта вароши и града Србије XIX и прве половине XX века, Ниш-Крагујевац 1984, 7-58.

6. недеља
предавање - Православна катедрална црква на Балкану у XIX веку
Једна од карактеристике визуелне културе балканских градова било је подизање монументалних катедралних цркава. Њихова изградња започиње интензивно после 1830. а једна од најзначајнијих градитељских радионица била је тајфа Дамјанових из Велеса који подижу храмове у Скопљу, Кратову, Врању, Нишу, Смедереву, Сарајеву, Мостару и др.
Литература: Ј. Хаџиева Алексиевска-Е.Касапова, Архитект Андреја Дамјанов, Скопје 2001.

7. недеља
предавање - Унутрашња декорација катедралних храмова
У оквиру успона градске културе православних хришћана значајно место заузима декорисање катедралних храмова.Њиховом унутрашњости доминира репрезентативан иконостас као и сложени програм зидног сликарства. Основна литература:М.Ф.Јовановић ,Православна саборна црква Свете Богородице у Скопљу, у: Споменица православног храма Св. Богородице у Скопљу 1835-1935,Скопље 1935, 359-423.
Литература: М.Ф.Јовановић ,Православна саборна црква Свете Богородице у Скопљу, у: Споменица православног храма Св. Богородице у Скопљу 1835-1935,Скопље 1935, 359-423.

8. недеља
предавање - Приватна култура православног становништва
Значајно место у визуелној култури Балкана заузимао је приватни живот.Његово дефинисање било је условљено верским и етничким идендитетом као и економским могућностима.
Литература: П.Костић,Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку, Београд 1928.

9. недеља
предавање - Парохијски живот и визуелна култура на Балкану после 1830.
После 1830. долази до обнове парохијског живота на Балкану.Тада се подиже и украшава велики број храмова.Овде се проучава визуелна култура у парохијским храмовима који су са подручја Врања .Због активности зографа и неимара који су радили широм Балканског подручја, визуелна култура у парохијским црквама врањског краја представља илустративан пример балканске ситуације. Тако да могу да се утврде карактеристични облици храмова, решења и
Литература: Б.Вујовић. Уметност обновљене Србије 1791-1848,Београд 1986,219-265.; А.Василиев, Блгарски взрожденски маj стори, Sofiа 1965.

10. недеља
предавање - Изградња националних држава и нови културни идентитети
Током XIX века долази до процес изградње нових националних држава и до редефинисања постојећих културних модела.То је довело до промене визуелних идендитета држава и уобличавања одговарајућих ликовних програма и концепција. Једна од основних карактеристика изведениих из измењених политичких околности јесте уобличавање владарске идеологије у визуелној култури.
Литература: Н.Макуљевић, Прилог познавању сликаних програма владарских тронова у Србији (1804-1914),Саопштења XXVII-XXVIII, (Београд 1995-96), 229-235.

11. недеља
предавање - Изградња националних држава и нови културни идентитети II
Процес изградње нације на Балкану условио је бројне активности усмерене ка визуелизацији националне идеологије, ширењу одговарајуће политичке пропаганде путем визуелне културе и национализовању јавних простора на ослободјеним територијама.То је посебно било наглашено после 1870. у областима које су се налазила под турском влашћу и на којима су се одвијале медјунационалне борбе балканских држава као и процесу уобличавања државних идентитета после 1878.
Литература: Н.Макуљевић, Реформа црквене уметности у југоисточној Србији после 1878, Лесковачки зборник XXXВИИ,(Лесковац 1997),35-58.

12. недеља
предавање - Закључна разматрања
У оквиру закључних разматрања указује се на сложеност и визуелне културе Балкана и јасно идентификују механизми који су је изграђивали.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
М. Тодорова, Имагинарни Балкан,Београд 1999; Ј.Цвијић,Балканско полуоство и јужнословенске земље, књ. I, Београд 1922; Н.Макуљевић, Реформа црквене уметности у југоисточној Србији после 1878, Лесковачки зборник XXXVII,(Лесковац 1997),35-58.Сава Хиландарац, Историја манастира Хиландара, Београд 1997,85-125.
Општа допунска литература
В.Мацура, Чаршија и градски центар, Развој средишта вароши и града Србије XIX и прве половине XX века, Ниш-Крагујевац 1984, 7-58., Сава Хиландарац, Света Гора, Београд 1898.; 88-169;327-333. М.Ф.Јовановић ,Православна саборна црква Свете Богородице у Скопљу, у: Споменица православног храма Св. Богородице у Скопљу 1835-1935,Скопље 1935, 359-423.Б.Вујовић. Уметност обновљене Србије 1791-1848,Београд 1986,219-265.; А.Василиев, Блгарски взрожденски маj стори, Sofiа 1965.
↑↑↑