Историја уметности

Курс:
Црква Светог Никите код Скопља - историја, архитектура и живопис
Предавачи: др Драган Војводићредовни професор
изборни курс
Број бодова: 4.00
Садржај курса: Курс предвиђа свеобухватан преглед свих расположивих знања о цркви Светог Никите код Скопља као историјско-уметничком споменику. Манастир Светог Никите задужбина је српског краља Милутина. Основан је почетком 14. века, највероватније на старијем култном месту. Лако је могуће да је првобитни ктитор манастира био српски велики жупан Стефан Немања који је једно време, током 9. деценије 12. века, владао Скопљем и његовом околином. Краљ Милутин је своју задужбину крајем 1307. или почетком 1308. године доделио Хиландару, с тим да је метохом најпре управљао старешина хиландарског морског пирга, а од 1321. године Свети Никита је и формално и фактички био под управом игумана Хиландара. Постојећа црква Светог Никите, некадашњи манастирски католикон, саграђена је највероватније на самом почетку 14. века, а осликана је две деценије касније, око 1324. године. Живописао ју је солунски сликар Михаило Астрапа са својом радионицом. Црква је током векова претпрела неколико оштећења и обнова. Њен живопис је први пут значајније обнављан 1484. године. Тај посао су извели сликари из Касторије. У другој половини 16. века уз источни део јужног зида католикона саграђен је параклис Св. Јована Претече, који је вероватно у исто време живописан. На жалост, параклис је срушен 1928. године, тако да су од његових фресака преостали само фрагменти који су били насликани на јужном зиду католикона, тј. северном зиду параклиса. У време живописања поменутог параклиса изгледа да је живописана и цела јужна фасада цркве. Од тог живописа такође су сачувани само скромни фрагмнети. Последњи пут црква је обнављана средином 19. века. Том приликом дебарски зограф Дичо Крстевић обновио је фреске у већем делу куполе и насликао иконе за нови иконостас. Из свега што је наведено може се лако закључити да црква Светог Никите представља значајан споменик српске средњовековне уметности. Добро сачувана архитектура с почетка 14. века, и неколико вредних слојева живописа, посебно они из 14. и 15. века, чине га не само занимљивом темом за истраживање, него и погодним предметом изборног курса, намењеног првенствено студентима који су се определили за специјализацију у области историје средњовековне уметности.
Циљ изучавања курса: Циљ курса је двојак. С једне стране, студенти треба да се упознају са црквом Светог Никите као значајним спомеником српске средњовековне архитектуре и сликарства, а с друге стране, намера је да се паралелно са стицањем сазнања о споменику студенти упознају и с методологијом монографског истраживања споменика средњовековне уметности, од прикупљања релевантне литературе и истраживања историјских извора до детаљних програмских, иконографских и стилских анализа живописа.
Предуслови за полагање: За похађање курса не постоје обавезни предуслови, али је пожељно да су студенти претходно положили два обавезна испита на Одељењу за историју уметности, посвећена уметности српских земаља у средњем веку.
Облици наставе: Настава се одржава у виду предавања, једном недељно, током зимског семестра 2007/2008. године.
Обавезе студената: Студенти су обавезни да редовно похађају предавања.
Начин оцењивања рада и резултата: Рад студената оцењује се на основу броја поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту. Од предиспитних обавеза вредноваће се редовно похађање наставе и оно може донети до 20 поена. Испит се полаже писмено и усмено, а састоји се од писменог испита који се полажу на крају семестра, и завршног усменог испита. Писмени испит је у виду теста и састоје се од 24 питања. Укупно може донети до 40 поена. Усмени испит састоји се од 3 питања, а укључује проверу познавања визуелног материјала. Може донети до 40 поена.
План курса:

1. недеља
предавање - Уводно предавање
Упознавање студената са црквом Светог Никите код Скопља као историјско-уметничким спомеником, представљање значаја те цркве за проучавање српске средњовековне уметности, навођење релевантне литературе

2. недеља
предавање - Историја манастира Светог Никите код Скопља
Анализа извора за најстарију историју манастира, оснивање манастира, обнова манастира у доба краља Милутина, манастир Светог Никите као хиландарски метох, Свети Никита под турском влашћу, најновија историја манастира

3. недеља
предавање - Архитектура цркве Светог Никите
Анализа архитектонских особина цркве Светог Никите, хронологија изградње, анализа основе, сводова, начина зидања и архитектонског украса, најближе аналогије, порекло мајстора, накнадно дозидане грађевине и рeстаураторски радови

4. недеља
предавање - Најстарије фреске Светог Никите, уводно предавање
Избор и распоред фресака, основни подаци о времену настанка живописа и његовим мајсторима.

5. недеља
предавање - Фреске у куполи
Идентификација уништених или делимично оштећених фресака, програмска и иконографска анализа

6. недеља
предавање - Фреске у олтарском простору
Идентификација уништених и делимично оштећених фресака, програмска анализа

7. недеља
предавање - Фреске у олтарском простору
Иконографска анализа

8. недеља
предавање - Фреске у наосу. Циклус Великих празника и Страдања Христових
Идентификација уништених и оштећених фресака. Програмска и иконографска анализа

9. недеља
предавање - Фреске у наосу. Циклус Христових чуда и поука, појединачне фигуре светитеља
Идентификација уништених и оштећених фресака. Програмска и иконографска анализа

10. недеља
предавање - Најстарије фреске. Стил и датовање
Стилска анализа живописа, датовање фресака

11. недеља
предавање - Фреске Светог Никите као дело Михаила Астрапе
Питање мајстора живописа у цркви Светог Никите, сликарски потпис, ументичка делатност Михаила и Евтихија

12. недеља
предавање - Фреске с краја 15. века
Инвентар фресака из 1484. године, програмска, иконографска и стилска анализа, питање мајстора

13. недеља
предавање - Фреске из 16. и 19. века и закључне напомене
Инвентар фресака из 16. века. Реконструкција програма у параклису Светог Јована Претече, датовање живописа. Фреске Дича Крстевића у цркви Светог Никите. Иконографска и стилска анализа. Аналогије. Закључне напомене о Светом Никити као историјско-уметничком споменику
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
М. Марковић, Прилози за историју Светог Никите код Скопља. Оснивање манастира – Милутинова обнова – хиландарски метох, Хиландарски зборник 11 (2004), 63-131
В. Кораћ, Споменици монументалне српске архитектуре XIV века у Повардарју, Београд 2003, 15-26
Б. Тодић, Српско сликарство у доба краља Милутина, Београд 1998, 256-260, 343-346
М. Марковић, Уметничка делатност Михаила и Евтихија. Садашња знања, спорна питања и правци будућих истраживања, Зборник Народног музеја XVII/2 (2004), 96-112
Општа допунска литература
Ф. Месеснел, Живопис цркве Св. Никите у Скопској Црној Гори, Годишњак Скопског филозофског факултета I (Скопље 1930), 139-154
Ж. Татић, Св. Никита, Гласник Скопског научног друштва XII (1933), 127-134.
П. Миљковић-Пепек, Делото на зографите Михаило и Еутихиј, Скопје 1967, 54-56, sh. VII-VIII.
П. Миљковић-Пепек, Црквата Св. Никита во Скопска Црна Гора како историско-уметнички споменик, у: Споменици за средновековната и поновата историја на Македонија, т. I, Скопје 1975, 379-386.
С. Радојчић, Једна сликарска школа из друге половине XV века, ЗЛУ 1 (1965), 69-103.
↑↑↑