Историја уметности
Не постоје подаци о траженом курсу.
План курса:
1. недеља предавање - Увод
Упознавање са кандидатима, разговор о обавезама и садржају наставе, подела писаних информација, подела обавезне литературе, спискова изборне литературе и списка питања. Упутства о начину спремања испита. Литература: П. Драгојевић, О научности београдске школе историје уметности, курс из Науке о уметности (2002), интерна семинарска публикација.
|
2. недеља предавање - Разматрања о циљу и смислу истраживања уметности
Шта је циљ и смисао научног истраживања. Научно и ненаучно.
Разлика између појмова: задатак, циљ, примена, употреба, смисао истраживања.
Како су разматрали питање циља и смисла у београдској школи историје уметности.
|
3. недеља предавање - Дефинисање предмета проучавања – дефинисање уметности?
Шта су уопште дефиниције у науци о уметности.
Дефинисање предмета проучавања као питање науке или питање естетике - примери из београдске школе историје уметности.
Литература: Lessing, Laokoon ili o granicama slikarstva i poezije, Beograd 1954, 66-209.
|
4. недеља предавање - Опис у науци о уметности
Дефиниције описа. Научни и ненаучни опис. Опис у науци о уметности.
Развој описа у историји уметности. Врсте описа обзиром на циљ, задатак и примену рада. Опис и остали елементи научно-истраживачког рада.
Примери описивања у београдској школи историје уметности.
|
5. недеља предавање - Анализа у науци о уметности
Дефиниције анализе. Развој анализе у историји уметности
Анализа у београдској школи историје уметности.
Литература: Gete, spisi o književnosti i umetnosti, Beograd 1959;
Diderot o umetnosti, Beograd 1954, 198-254 (Esej o slikarstvu);
H. Velflin, Osnovni pojmovi istorije umetnosti, Sarajevo 1965.
|
6. недеља предавање - Објашњење у науци о уметности
Дефиниције објашњења у општој методологији. Научно и ненаучно објашњење.
Објашњење у науци о уметности. Предмети објашњења. Основе.
Примери из београдске школе историје уметности.
Литература: fon Riht (Wright), Objašnjenje i razumevanje, Beograd 1975, 182-215 (објашњење у историји и друштвеним наукама).
|
7. недеља предавање - Препознавање правилности
Препознавање правилности, закономерности, понављања, принципа. Формулисање научних «закона». Питање предмета у ком се препознаје правилност. Може ли се препознати правилност у уметничком раду.
Примери из историје уметности уопште и из београдске школе.
Литература: Winckelmanns Werke in einem Band, Berlin und Weimar 1976;
A. Rigl, Historijska gramatika likovnih umjetnosti, Život umjetnosti 10 (Zagreb 1969) 132 i dalje.
|
8. недеља предавање - Уочавање проблема. Хипотеза
Шта је уопште проблем; како га препознати. Може ли се учити откривање проблема. Проблеми као покретачи развоја научног мишљења. Шта значи ако «нема проблема»?
Дефиниције хипотезе. Научне и ненаучне претпоставке. Провера хипотезе.
Проблем и хипотеза у науци о уметности.
Примери из београдске школе историје уметности.
|
9. недеља предавање - Теорија. Теорије уметности
Кратко подсећање на садржаје предмета Теорије у науци о уметности. Научне парадигме, концепти и промене у мишљењима, научне револуције. Веза са филозофским позицијама истраживача. Литература: T.Kun, Struktura naučnih revolucija, Bgd 1974. (научне парадигме);
A.N.Vajthed, Nauka i moderni svet, Bgd 1976, 33-56(извори науке); 81-103, 104-127, 156-179(17-19.в); 180-199(релативизам); 200-211; 236-257(апстраховање); 212-235 наука и филозофија
|
10. недеља предавање - Контрола над предметом проучавања
Дефиниције контроле над предметом проучавања. Врсте контроле. Контрола као смисао науке? Питање надзора над науком. Контрола у науци о уметности: над уметником (кроз ликовну критику), над условима у којима се чува или ствара и прима уметност (кроз културну политику), над самим уметничким предметом (кроз посао конзерваторске и сличних служби).
Предвиђање развоја као вид контроле над уметношћу. Научно и ненаучна предвиђања.
Предвиђање у науци о уметности. Примери из београдске школе. Литература: П. Фајерабенд, Наука као уметност, Нови Сад и Сремски Карловци 1994 (превела Бранка Рајлић), 109-123 (креативност у науци); 137-171 (социјална улога науке).
|
11. недеља предавање - Саопштавање
Циљ и смисао саопштавања. Видови саопштавања (усмено, писано, путем медија). Канали комуникације. Примаоци информације. Језик и терминологија.
Час за реферисање о семинарским радовима.
Литература: D. Kristal, Kembrička enciklopedija jezika, Beograd s.d.
|
12. недеља предавање - Употреба логике
Шта је логика, чиме се бави. Ненаучна тумачења логике.
Логичари о критичким судовима о уметности. Употреба логике у науци о уметности. Појмови, судови, закључци, логичке погрешке, класификације – примери из текстова београдске школе историје уметности.
Истраживање као примена логике. Логика као општа методологија. Од опште методологије до методологије историје уметности.
Литература: M. Koen - E. Najgel, Uvod u logiku i naučni metod, Beograd 1965, 1982, 2004, 213-217 (логика и метод науке); 396-410 (научни метод); 364-369 (логика критичких судова о уметности); 218-241(хипотезе); 242-261; 287-300; 388-395 (злоупотребе н. метода).
|
13. недеља предавање - Закључак: језичко-појмовни системи у науци о уметности
Преглед елемената научно-истраживачког рада, закључци о њиховом облику у науци о уметности, и развијености у београдској школи историје уметности. Литература: Ј. Цвијић, "О научном раду и о нашем Универзитету" у: Аутобиографија и други списи, Београд 1965, 294-313.
|
14. недеља - - ПРИПРЕМА ЗА ИСПИТ
|
15. недеља - - ИСПИТ
|
