Етнологија и антропологија

Курс:
Историографија и антропологија археологије (докт.)
Предавачи: др Александар Палавестраредовни професор
др Сташа Бабићредовни професор
изборни курс
Број бодова: 10.00
Садржај курса: Курс је намењен студентима докторских студија археологије, етнологије и антропoлогије и историје уметности и обухвата теоријско-методолошко проучавање антропологије и историографије археолошке дисциплине, односно социо-културну проблематизацију планирања, продукције и рецепције знања у археологији. Курс је замишљен као преглед актуелних поља социо-културне контекстуализације археологије и састоји се од три веће целине: (I) шире теоријске и методолошке обуке, (II) проблемски оријентисаних студија случаја релевантних на међународној сцени и (III) увида у специфичности археологије у Србији и на Балкану.
Циљ изучавања курса: Циљ курса је детаљније упознавање студената с историјом идеја, филозофије, социологије и антропологије науке, а посебно је усмерен на контекстуализацију историје идеја у археологији и изградњу критичког односа према њима.
Предуслови за полагање: Радно знање енглеског језика
Облици наставе: Менторска настава, предавања, дискусија и припрема презентација, завршни писани рад.
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Babić, Staša. 2011. Čemu još istorija arheologije? Етноантрополошки проблеми 6 (3): 565–577.
Murray, Tim and Christopher Evans. 2008. Histories of Archaeology: A Reader in the History of Archaeology. Oxford: Oxford University Press.
Палавестра, Александар. 2011. Културни контексти археологије. Београд: Филозофски факултет.
Palavestra, Aleksandar, Vasić pre Vinče (1900-1908), Етноантрополошки проблеми 7/3, Београд , 2012. 649-679.
Palavestra, Aleksandar, Čitanja Miloja M. Vasića u srpskoj arheologiji. Етноантрополошки проблеми 8/3, Београд , 2013, 679-713.
Babić Staša. "Still innocent after all these years? – Sketches for a social history of archaeology in Serbia“.Archäologien Europas Archäologische Taschenbücher 3. Münster: Waxmann. 2002.
Babić, Staša, Kakva nam arheologija treba? Етноантрополошки проблеми 8/3, Београд , 2013, 619-629.
Novaković, P. „Archaeology in the New Countries of Southeastern Europe: A Historical Perspective”. Comparative Archaeologies: A Sociological View of the Science of the Past, 339–461. New York 2011.
Trigger, Bruce G. 2006. A History of Archaeological Thought. Cambridge: Cambridge University Press.
Olsen, Bjørnar. 2002. Od predmeta do teksta. Teorijske perspektive arheoloških istraživanja. Beograd: Geopoetika
Wylie, Alison. 2002. Thinking from things. Essays in Philosophy of Archaeology. Berkeley: University of California Press.
Manhajm, Karl. 2009. Eseji o sociologiji znanja. Novi Sad: Mediterran publishing.
Stoczkowski, Wiktor. 2002. Explaining Human Originis-Myth, Imagination and Conjecture, Cambridge: Cambridge University Press.
Babić, Staša i Miodrag Tomović. 1996. Milutin Garašanin. Razgovori o arheologiji. Beograd: 3T.
Општа допунска литература
Berlin, Isaija. 2006. Koreni romantizma. Beograd: Službeni glasnik.
Lucas, Gavin. 2001. Critical Approaches to Fieldwork. Contemporary and Historical Archaeological Practice. London and New York: Routledge
Trigger, Bruce G. 1994. The Coming of Age of the History of Archaeology. Journal of Archaeological Research, Vol. 2, No. 1: 113–136.
Kun, Tomas. 1974. Struktura naučnih revolucija. Beograd: Nolit.
Heking, Ijan. 2012. Društvena konstrukcija, ali čega? Novi Sad: Mediterran publishing.
Schlanger, Nathan and Jord Nordbladh. 2008. Archives, Ancestors, Practices. Archaeology in the Light of Its History. New York: Berghahn Books.
Härke, Heinrich. 2002. Archaeology, Ideology and Society. The German Experience (Second edition). Frankfurt am Main: Peter Lang.
Срејовић, Драгослав. 2001. Искуства прошлости. Београд: Ars libri.
Monika Milosavljević, Niko Županić i konstrukcija jugoslovenske etnogeneze. Етноантрополошки проблеми 8/3, Београд , 2013, 715-744.
Monika Milosavljević, Niko Županić i istorijska antropologija balkanskih naroda, Етноантрополошки проблеми 7/3, Београд , 2012. 681-708.
Marko A. Janković, Koncept romanizacije Teodora Momzena i njegova uloga u konstituisanju rimskih arheologija Zapadnog Balkana. Етноантрополошки проблеми 8/3, Београд , 2013. 745-760
Zorica Kuzmanović, Repozicioniranje uloge antičkih pisanih izvora u arheologiji, Етноантрополошки проблеми 8/3, Београд , 2013. 761-776.
Zorica Kuzmanović, Uticaj lingvistike na formiranje kulturno-istorijskog pristupa u arheologiji, Етноантрополошки проблеми 7/3, Београд , 2012. 615-628.
Vladimir D. Mihajlović, Genius loci Balkani: recepcija prošlosti i konstruisanje akademskog narativa o balkanskom nasleđu, Етноантрополошки проблеми 8/3, Београд , 2013. 777-801.
Vladimir D. Mihajlović, Koncept romanizacije u arheologiji: uspon i pad paradigme Етноантрополошки проблеми 7/3, Београд , 2012. 709-729
Vladimir V. Mihajlović, Preko Ilirije do Evrope. Етноантрополошки проблеми 8/3, Београд , 2013. 803-821.
Aleksandar Bandović, Gustaf Kosina i koncept kulture u arheologiji, Етноантрополошки проблеми 7/3, Београд , 2012. 629-648.
Mihailo Милинковић, Филозофски факултет у Београду – Одељење за археологију, Енциклопедија српске историографије (ур. С. Ћирковић и Р. Михаљчић), Београд, 1997. Стране: 134-137
↑↑↑