Етнологија и антропологија

Курс:
Етнолошке и антрополошке теорије - општи курс
Предавачи: др Александар Бошковићредовни професор
др Ивана Гачановићдоцент
обавезни курс
Број бодова: 9.00
Садржај курса: Одређења етнолошких и антрополошких парадигми, перспектива, теорија и школа Приступи тумачењу историје етнологије и антропологије Оријентације, школе, парадигме Научне биографије водећих представника главних праваца у историји етнолошких и антрополошких теорија и метода на општем плану.
Циљ изучавања курса: Основни циљеви предмета су: да студент стекне потребна знања о историји антропологије и етнологије; да овлада формалним језиком и појмовним апаратом дисциплине и њених парадигми; да развија способност читања и тумачења изворне литературе; да савлада вештину писања мањих радова (семинарски рад на одабрану тему); да развија вештину вербалне комуникације, презентације сопствених и туђих ставова, као и аргументоване дискусије.
Предуслови за полагање: Нема предуслова за похађање наставе на овом предмету.
Облици наставе: Настава се одржава у виду предавања, семинара и вежби. Она траје два семестра, односно једну школску годину. Има недељно 3 часа предавања и 1 час вежби.
Обавезе студената: Студент је обавезан да у току школске године уради један приказ или мањи семинарски рад, што је и услов да би изашао на испит. Овај рад се излаже, по правилу, на вежбама усмено и предаје наставнику или асистенту у штампаној форми.
Начин оцењивања рада и резултата: Испит из предмета се полаже по завршетку наставе у летњем семестру. Обавља се усменим или писменим путем. Приказ, односно семинарски рад је услов да би се изашло на испит.
План курса:

1. недеља
предавање - Упознавање студената са садржајем курса, начином рада и испитним питањима

1. недеља
вежбе - Избор тема за приказе и семинарске радове
Подела приказа и семинарских радова и договор о динамици њихове израде и презентације. Најава штива које треба прочитати за наредни час: ''Socijalna antropologija: prošlost i sadašnjost'', у књизи Е. Е. Evans-Pričard, Socijalna antropologija, 41-65; H. Bauzinger, Etnologija: od proučavanja starine do kulturologije (3. Romantizam, 4. Mitologizam i pozitivizam, 5. Etnologija kao konzervativna društvena nauka, 6. Dosledna krajnost: nacionalna nauka), 29-78.

2. недеља
предавање - Терминологија и појмовна одређења
Називи дисциплине у различитим историјским и националним контекстима, померање и промена значења. Теорија и етнографија. Типолошке класификације теорија, парадигми и перспектива у социјалној и културној антропологији.

2. недеља
вежбе - Дискусија о прочитаним текстовима

3. недеља
предавање - Приступи историји дисциплине, њених теоријских парадигми и школа
Визије историје антропологије. Одакле започети? Могући и уобичајени начини писања интегралне историје етнологије и антропологије. Коришћени "модели" и илустративни примери: Е. Хач, Џ. Мур, Кардинер и Пребл, С. Силверман, Х. Еплбаум, А. Барнард, Ериксен и Нилсен.

4. недеља
предавање - Велика географска открића и претече антропологије на Западу
Последице Открића у интелектуалној историји Западне Европе. Просветитељство и Романтизам. Омиљене теме филозофске рефлексије у 18. веку: природно стање и природни човек/друштвено стање, друштвени уговор, дивља "вучја" деца, племенити дивљак. Романтичарски покрет и културни национализам у Немачкој (концепти народа,geist, културе и цивилизације). Хердеровски релативизам и волтеровски универзализам.
Литература: L. Dimon, Ogledi o individualizmu (3. Narod i nacija kod Herdera i Fihtea), 131-149.

5. недеља
предавање - Стање у 19. веку: једнолинијске теорије о еволуцији друштва и културе
Социолошке и етнолошке теорије. Заокупљеност "пореклом" и "почецима" установа (породице, брака, сродства, права и закона, магије и религије). Методе у реконструкцији стадијалне историје; поређења и генерализације. Појмовне дистинкције главних представника.

5. недеља
семинар - Теорије о првобитном матријархату и критика
Материнско право,матрилинеарност, матријархат, гинекократија (Бахофен, Морган, Енгелс). Енгелсова феминистичка перспектива.Критика научног мита и културних идеологија матријархата у антропологији 1970-тих.

6. недеља
предавање - Еволуционизам и историјски материјализам
Теорија Л. Моргана - заснивање антропологије сродства; Енгелсова рецепција и допуна.Годелијеове интерпретације "живих" и "мртвих" делова у Моргановој и Марксовој мисли о првобитним и примитивним друштвима.

7. недеља
предавање - Стање поткрај 19. века: теренска антропологија, етнографија и дифузионизам
Истраживачки стилови експедиције Торес (група научника са Кембриџа) и Џесапове севернопацифичке експедиције(Боас и руски етнографи). Школе у немачком дифузионизму. Допринос А. Бастијана.

7. недеља
предавање - Историјски контекст настанка модерне антропологије
Утемељивачи модерне антропологије и заснивање водећих националних традиција дисциплине - британске, америчке, француске. Ф. Боас - пројектант антропологије као глобалне (four-field) науке у САД-у.

7. недеља
семинар - Ф. Боас и заснивање модерне америчке антропологије

8. недеља
предавање - Психоаналитичка интерпретација настанка друштва и културе
С. Фројд - теорија о Едиповом комплексу и психоаналитички мит о првобитном злочину у "патријархалној" хорди и његовим последицама у историји. Утицај фројдијанске психоанализе на покретање питања о односу културе и личности, социјализацији и енкултурацији у антропологији.

8. недеља
вежбе - Стратегије културно-психолошких истраживања и психоанализа у антропологији
Литература: James Weiner, Psychoanalysis and Anthropology: On the Temporality of Analysis, in: H. L. Moore, (Ed.), Anthropological Theory Today, 235-261.
J. And B. Whiting, A Strategy for Psychocultural Research, u: H. Applebaum, Perspectives in Cultural Anthropology, 181-198.

9. недеља
предавање - "Нова социологија» и њен утицај
Осврт на идеје и појмовне дистинкције Ф. Тениеса, Г. Зимела, Е. Диркема и М. Вебера.

9. недеља
вежбе - Допринос Е. Диркема
Е. Диркем, Елементарни облици религијског живота, (књ. 1: гл. 4; књ. 2: гл. 1, 2, 3, 4, 7): 81-89, 93-117, 118-130, 131-145,146-155,191-221. Диркемов Увод ''Предмет истраживања'', 3-20.

10. недеља
предавање - Чикашка школа социологије и антропологије
Чикашка школа социологије и антропологије: Р. Парк, Ф. Знањецки и В. Томас; Р. Редфилд; В. Лојд Ворнер; микросоциологија и симболички интеракционизам. Редклиф-Браунов утицај. Поређење са истраживачким концепцијама Роудз Ливингстон института и касније Манчестерске школе (Г. Вилсон и М. Х. Вилсон, М. Глукман и др.).

10. недеља
предавање - Боасовско наслеђе: правац Култура и личност
Култура и личност; психолошка антропологија. Преглед главних радова и идеја (Бенедикт, Мид, Бејтсон, Кардинер и Линтон, Џ. и Б. Витинг).

11. недеља
предавање - Боасовско наслеђе: културна историја и етнолингвистика
Креберов културализам. Етнолингвистичка истраживања Е. Сапира и Б. Ли Ворфа.

11. недеља
семинар - Доприноси Р. Бенедикт и М. Мид

12. недеља
предавање - Функционализам и структуро-функционализам у британској социјалној антропологији
Може ли се говорити о две "школе", Малиновскијевој и Редклиф-Брауновој? Стратегије истраживања "малиновскијеваца" и "редклиф-брауноваца". Структуро-функционализам и «kinshipology» (Еванс-Причард, М. Фортес, М. Глукман, И. Шапера, О. Ричардс, Е. Лич).

12. недеља
предавање - Малиновскијев психобиолошки функционализам
Малиновскијева биографија и библиографија. Подручја рада, методе етнографије и функционална теорија културе. Вредновања, нова читања и тумачења; рецепција у савременој пољској науци.

13. недеља
семинар - Допринос Малиновског

14. недеља
предавање - Редклиф-Браунова "природна наука о друштву"
Позитивистичко схватање социјалне антропологије. Појмовни апарат и социолошка или структурална анализа система (сродства). Структурално-функционална анализа установа примитивних друштава.

14. недеља
семинар - Еванс-Причардов отклон од позитивизма
и заокрет у правцу "хуманистичког" и интерпретативног приступа. Схватање антропологије као друштвене, моралне и историјске дисциплине. Структурално-функционална анализа и интерпретација политичког уређења (сегментарна теорија) и религије Нуера, система магијског мишљења и праксе код Азанде.

15. недеља
предавање - Антропологија у 1930-тим и '40-тим
Теоријско и методолошко иновирање ("револуција"), институционализација, експанзија и рутинизација. Главна академска и истраживачка средишта; стратегије, сличности и разлике.

15. недеља
предавање - Констутисање етнологије/антропологије у Француској
Мосов допринос; експедиција Дакар - Џибути; осврт на доприносе Гриола, Лериса, Ленара, Л. Димона, Ван Генепа, Леви-Строса (рани радови).

16. недеља
вежбе - Дискусија
"Центри" и "периферије" у научноистраживачкој пракси антропологије. Пример етнологије и антропологије у Француској: повратак "кући". Eduardo P. Archetti, How many ‘centers’ and ‘peripheries’ in anthropology? A critical view on France, 15 с. Преузет са адресе www.ram-van.org/documents/06_documents/_libro/5_Archetti_Final.doc

16. недеља
семинар - Допринос М. Моса
Литература: L. Dimon, Ogledi o individualizmu, (5. Marsel Mos: nauka koja stasava), 191-213.

17. недеља
предавање - Стање средином 20. века: материјалистичке парадигме
Обнављање интереса за еволуцију, објашњење друштвено-културне промене и комплексна друштва. Неоеволуционизам, културна екологија и културни материјализам (Џ. Сјуард, Л. Вајт, М. Харис, М. Селинс, Е. Сервис, Р. Ли, И. Девор, Р. Рапапор).

17. недеља
вежбе - Допринос Џ. Стјуарда

18. недеља
предавање - Структурализам у Француској и Великој Британији
"Обликујући утицаји и узори" антрополошког структурализма Леви-Строса.Схватање антропологије (карактер предмета, задаци и методе науке). Структурална анализа система сродства (инфраструктура). Когнитивна антропологија (наука конкретног, дивља мисао, тотемизам). Анализа мита (суперструктура). Популарност Леви-Стросових дела и утицаји. Личова рецепција и критика.

18. недеља
семинар - Допринос Леви-Строса

19. недеља
семинар - Антропологија Е. Лича

20. недеља
предавање - Преглед стања у периоду 1960-тих - 1980-тих
Трендови: симболичка антропологија; структурални марксизам, екологија култура, феминизам, етницитет, национализам и политике идентитета; проучавања сељаштва; постколонијални, критичко-рефлексивни, интерпретативни дискурси ...

21. недеља
предавање - Пост-структурално стање и симболичка антропологија
Тенденције у симболичкој антропологији у Великој Британији и САД-у (В. Тарнер, М. Даглас, Е. Лич, К. Герц и Д. Шнајдер). "Пост-структурално стање" антропологије (Е. Арденер).

21. недеља
вежбе - Допринос М. Даглас

22. недеља
вежбе - Допринос В. Тарнера

23. недеља
семинар - К. Герц

24. недеља
предавање - Марксистичка антропологија
Структурални марксизам у Француској (К. Мејасу, М. Годелије,М. Оже, Е. Тере и др.)и Великој Британији (П. Ворсли, М. Блох, Џ. Фридман). Утицај марксизма у америчкој антропологији (М. Салинс?); проучавања сељаштва, политичка економија и теорија система (капитализам и односи зависности) - рад Е. Волфа и С. Минца.

24. недеља
вежбе - М. Годелије

25. недеља
предавање - Феминистичка перспектива и рефлексивни fieldwork
Преглед аутора, радова и идеја. Арденерова теорија о женама као "немој групи". Критике андроцентризма у антрополошкој теорији и пракси. Феминистички рефлексивизам у теренском раду. Антропологија жена и студије рода.

25. недеља
вежбе - Дискусија о антропологији жена
Прикази радова из ѕборника о антропологији жена (Ш. Ортнер, Ш. Арденер, Г. Рубин). Марксистички феминизам Е. Ликок.

26. недеља
предавање - Од етницитета до студија национализма и политике идентитета
Преглед радова и идеја утицајних аутора: М. Смита, Ф. Барта, А. Коена, Е. Гелнера, Е. Хобсбаума, Б. Андерсона и др.

27. недеља
предавање - Постмодерно стање антропологије
Критика категорија модерне антропологије и друштвених наука (ауторитета знања, истине, објективности...). Конструкција и деконструкција. Култура као текст. Етнографија. Дијалог.

27. недеља
семинар - Постмодерно стање, изазови и искушења савремености

28. недеља
предавање - Рекапитулација обрађених тема

28. недеља
вежбе - Антропологија савремених светова и идеологија
М. Оже - прилози "антропологији савремених светова", "домаћег терена и блиског окружења", "надмодерности", "неместа". Л. Димон - критички есеј о нужности одређења антрополошке заједнице и антропологије као науке према савременим идеологијама.

29. недеља
предавање - Припрема за испит

30. недеља
- - Испит
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
E. Hač, Antropološke teorije, I-II, BIGZ, Bibl. XX vek, Beograd 1979: (I) 7-285; (II) 5-200.
J. D. Moore, Uvod u antropologiju. Teorije i teoretičari kulture, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb 2002, 37-53; 117- 130 133-147; 155-168; 201-216; 219-222; 251- 264; 265-276; 285-299; 303-314; 317-329; 331-347.
N. F. Pavković, ''Osvrt na francusku etnologiju marksističke orijentacije'', Uvodna studija, Francuska antropologija danas, Marksistička misao, 5, Beograd 1986, 3-13.
Општа допунска литература
H. Applebaum, Ed., Perspectives in Cultural Anthropology, State University of New York, 1987.
A. Barnard, History and Theory in Anthropology, Cambridge University Press, 2000.
Ž. Poarije, Istorija etnologije, ''Plato'', Beograd 1999.
C. Todorov, Mi i drugi. Francuska misao o ljudskoj raznolikosti, Beograd, Biblioteka XX vek, 1994, 257-272, 339-349.
H. Bauzinger, Etnologija. Od proučavanja starine do kulturologije, Izdanje Biblioteke XX vek, Beograd 2002, 29-78.
M. Godelier, Marksizam i antropologija, “Školska knjiga”, Zagreb 1982.
L. Vajt, Nauka o kulturi, Beograd 1970 (Predgovor Z. Pešić-Golubović, "Kulturologija i marksizam").
K. Gerc, Tumačenje kultura I-II, Izdanje Bibl. XX vek i Čigoja štampa, Beograd 1998.
M. Palmer, Frojd i Jung o religiji, Beograd, Alfa, Narodna knjiga, 2002.
H. L. Moore, (Ed.) Anthropological Theory Today, Cambridge: Polity Press 1999.
Antropologija žene, Zbornik, Priredile i predgovor napisale Žarana Papić i Lydia Sklevicky, Beograd 2003, (Pogovor Z. Ivanović).
L. Nencel and P. Pels, (Eds.), Constructing Knowledge: Authority and Critic in Social Science, London: Sage Publications 1991.
L. Dimon, Ogledi o individualizmu. Antropološki pristup modernoj ideologiji, Clio, Beograd, 2004, 104-130, 131-149, 191-213, (N. Sekulić, Na granicama individualizma), 304-314.
M. Ože, Prilog antropologiji savremenih svetova. Biblioteka XX vek, Beograd 2005, 7-28, 29-62. Isti, Nemesta. Uvod u antropologiju nadmodernosti, Biblioteka XX vek, Beograd 2005, 11-42.
M. Harris, Theoretical Principles of Cultural Materialism. The Struggle for a Science of Culture, u: H. Applebaum, Perspectives in Cultural Anthropology, 301-306.
P. Magnarella, Cultural Materialism and the Problem of Probabilities, u: H. Applebaum, Perspectives in Cultural Anthropology, 307-314.
G. Berthoud, Genetic Epistemology, Marxism, and Anthropology, u: H. Applebaum, Perspectives in Cultural Anthropology, 324-338.
I. C. Jarvie, Epistle to the Anthropologists, u: H. Applebaum, Perspectives in Cultural Anthropology, 527-534.
D. M. Schneider, Kinship, Nationality, and Religion in American Culture. Toward a Definition of Kinship, u: H. Applebaum, Perspectives in Cultural Anthropology, 502-512.
I. Halovel, Kultura, ličnost i društvo, u: Antropologija danas (ur. A. L. Kreber), 520-534.
Ž. Pijaže, Strukturalizam, BIGZ, Beograd 1978.
Dž. Kaler, Sosir osnivač moderne lingvistike, BIGZ, Beograd 1980.
E. Ardener, Some Outstanding Problems in the Analysis of Events, u: E. Schwimmer, (Ed.)The Yearbook of Symbolic Anthropology, I, Montreal 1978.
K. Hastrup, The Post-Structuralist Position of Social Anthropology, u: E. Schwimmer, The Yearbook of Symbolic Anthropology, I, 123-147.
Heri Hojdžer, Odnos jezika prema kulturi, u: Kreber (ur.), Antropologija danas, 491-509.
H. L. Moore, Whatever Happened to Women and Men. Gender and Other Crisis in Anthropology, u: H. L. Moore, (Ed.) Anthropological Theory Today, Cambridge: Polity Press 1999, 151-171.
U. Fabijeti, R. Maligeti, V. Matera, Uvod u antropologiju, od lokalnog do globalnog, Clio 2003, 125-137, 162-182.
V. Turner, Od rituala do teatra, Zagreb, 1989.
И. Ковачевић, Историја српске етнологије, I, Прoсветитељство, Београд 2001, 11-20.
Dž. Stjuard, Teorija kulturne promene: metodologija višelinijske evolucije, BIGZ, Bibl. XX vek, Beograd 1981.
Б. Малиновски, Магија, наука и религија, “Просвета”, Београд 1971. B. Malinovski, Argonauti zapadnog Pacifika, BIGZ, Bibl. XX vek, Beograd 1979.
M. Panof, Bronislav Malinovski, BIGZ, Bibl. XX vek, Beograd 1979. Man and Culture: An Evaluation of the Work of Bronislav Malinowski (R. Firth, ed.), Routledge and Kegan Paul, London 1970.
A, R. Redklif-Braun, Struktura i funkcija u primitivnom društvu, “Prosveta”, Beograd 1982.
M. Mos, Sociologija i antropologija I-II, ''Prosveta'', Bibl. XX vek, Beograd 1982.
E. E. Evans-Pričard, Socijalna antropologija, “Prosveta”, Beograd 1983.
R. Benedikt, Obrasci kulture,''Prosveta'', Beograd 1976.
M. Mid, Sazrevanje na Samoi, ''Prosveta'', Beograd 1978. M. Mid, Spol i temperament u tri primitivna društva, ''Naprijed'', Zagreb 1968.
M. Миленковић, Проблем етнографски стварног. Полемика о Самои у кризи етнографског реализма, Београд 2003, 88-150
J. Friedman, “Tribes, States, and Transformations”, u: Maurice Bloch (Ed.), Marxist Analyses and Social Anthropology, ASA Studies, 2, Malaby Press, London 1975, 161-202.
C. Lévi-Strauss, Strukturalna antropologija, “Stvarnost”, Zagreb 1989. K. Levi-Strauss, Tužni tropi, ''Zepter'', Beograd 1999.
K. Levi-Stros, Divlja misao, Nolit, Beograd 1978, drugo izdanje. K. Levi-Stros, Totemizam danas, BIGZ, Bibl. XX vek, Beograd 1979.
C. Levi-Strauss: The Anthropologist as Hero, (E. Nelson Hayes and Tanya Hayes, Eds.), M.I.T. Press, Cambridge, Massachusetts, and London, England 1972.
E. Lič, Klod Levi-Stros, ''Prosveta'', Bibl. XX vek, Beograd 1982. E. Lič, Kultura i komunikacija, ''Prosveta'', Bibl. XX vek, Beograd 1983.
Б. Жикић, Антропологија Едмунда Лича, Пос. Издања ЕИ САНУ, Београд 1997.
M. Daglas, Čisto i opasno: analiza pojmova prljavštine i tabua, Bibl. XX vek, Beograd 1993. M. Daglas, Prirodni simboli: istraživanje o kosmologiji, ''Svetovi''/ ''Oktoih'', Novi Sad /Podgorica 1994.
F. Boas, Um primitivnog čoveka, ''Prosveta'', Bibl. XX vek, Beograd 1983. F. Boas, Anthropology and Modern Life, Dover Publications, New York 1986.
L. H. Morgan, Drevno društvo. Istraživanja čovekovog razvoja od divljaštva i varvarstva do civilizacije, “Prosveta”, Beograd 1981. F. Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i države, “Prosveta”, Beograd 1979.
J. J. Bahofen, Matrijarhat, Izd. knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci 1990.
E. Dirkem, Elementarni oblici religijskog života, ''Prosveta'', Beograd 1982, (Predgovor A. Mimica, "Sociologija religije Emila Dirkema", VII-XLI).
E. Gidens, Dirkem, Čigoja, Izdanje Bibl. XX vek, Beograd 1996.
P. Burdije, Nacrt za jednu teoriju prakse, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1999.
S. Frojd, O seksualnoj teoriji. Totem i tabu, “Matica srpska”, Novi Sad 1979. S. Frojd, Mojsije i monoteizam, “Grafos”, Beograd 1983.
T. H. Eriksen and F. Sivert Nielsen, A History of Anthropology, London, Sterling: Pluto Press 2001.
S. Silverman, (Ed.), 1981:Totems and Teachers. Perspectives on the History of Anthropology, New York: Cambridge University Press.
↑↑↑