Етнологија и антропологија

Курс:
Историја српске етнологије (осн.)
У оквиру предмета: Историја српске етнологије
Предавачи: др Иван Ковачевићредовни професор
обавезни курс
Број бодова: 6.00
Садржај курса: Просветитељство и идејне основе формирања антропологије. Филозофија Доситеја Обрадовића. Географска литература прве половине 19. века. Сентименталистичка књижевност. Романтизам, етнологија и етнопсихологија. Романтизам код Срба као покретач оснивања етнологије. Вук Караџић и почеци етнографије. Фалсификатори етнографске грађе и прве етнографске синтезе. Почеци наставе етнологије. Конституисање дисциплине и етнологија између два светска рата. Етнологија у Србији после другог светског рата. Српска етнологија и постмодернизам. Обреди прелаза као специфичан случај трансформације дисциплине и последице модернизације. Основи Ван Генепове теорије обреда прелаза. Начин ’’стизања’’ теорије обреда прелаза у српску етнологију. Рецепција Ван Генепа путем Личове стуктуралистичке адопције теорије обреда прелаза.Предлози тема за израду семинарског рада о обредима прелаза и дискусија предлога.
Циљ изучавања курса: Циљ предмета је садржан у самом наслову и његов задатак је да упозна студенте прве године студија са историјом дисциплине коју студирају у земљи у којој студирају.
Предуслови за полагање: Нема услова
Облици наставе: 4 часа предавања и видео пројекција у 3 тематске целине: 1. Преглед историје српске етнологије 2. Српски романтизам – Уводна предавања и видео пројекције 3. Обреди прелаза у српској етнологији – преглед проучавања и њихов значај
План курса:

1. недеља
предавање - Општи преглед развоја српске етнологије
Романтичарски корени. Конституисање. Нестанак друштвене улоге и хибернација. Марксизам и хуманистичка антропологија. Ревитализација и антропологизација етнологије после 1975.године.
Литература: И.Ковачевић, Традиција модерног, Београд, 2006. 47-61. (даље ТМ) И.Ковачевић, Српска антропологија у првој деценији двадесет првог века, Гласник Етнографског музеја, 72. Београд, 2008. 25-40.

1. недеља
вежбе - Обреди прелаза – основи семинарских радова
Основи Ван Генепове теорије обреда прелаза. Покладе као полигон пробе Личове рецепције Ван Генепове теорије обреда прелаза. Теоријско - методолошко утемељење анализе. Сахрана као обред прелаза. Фазе погребног ритуала. Допуна класичне теорије обреда прелаза.
Литература: А.Ван Генеп, Обреди прелаза, Београд, 2005.15-16.; Е.Лич, Култура и комуникација, Бгд. 1983.117-120.; M.Vodopija, Maturiranje kao rite de passage, Narodna umjetnost, 13. Zagreb, 1976. 77-82.; М.Прошић, Теоријско-хипотетички оквир за проучавање поклада као обреда прелаза, Етнолошке свеске 1. Бгд. 1978. 14-24.

2. недеља
предавање - Српска антропологија и постмодернизам. Ван Генепова теорија обреда прелаза
Зашто постмодернистички талас није захватио српску антропологију?
Литература: И.Ковачевић, ТМ. 19-43. И.Ковачевић, ТМ, Београд 2006. 75-90.

2. недеља
вежбе - Изградња предлога за типологију обреда прелаза
Типови прелаза и типови обреда прелаза.Могућност закључивања о узроцима постојања типова обреда. Теоријско методолошки допринос српске етнологије изграњи интерпретивног поступка на Ван Генеповој теорији обреда прелаза. Типологија обреда прелаза и афазна тумачења.
Литература: М. Малешевић, Прилог типологији обреда прелаза, Расковник, 39. Бгд. 1984. 65-72.; И. Ковачевић, Семиологија мита и ритуала, 2. Бгд. 2001. 12-19.

3. недеља
предавање - Српска антропологија и постмодернистичка етнографија
Зашто у српској антропологији нема посмодернистичких квазиетнографија?
Литература: И.Ковачевић, ТМ. 19-43.

3. недеља
вежбе - Српски романтизам
Видео пројекција са коментарима серије ''Вук Караџић'' – Уводно излагање и епизодa 1

4. недеља
предавање - Српска антропологија у последњој деценији двадесетог века
Зашто српска антропологија није постала ''слушкиња политике'' режима? Зашто српска антропологија није створила ''ратну антропологију'' или ''антропологију страха и суза''?
Литература: С.Наумовић, Национализација националне науке, у С.Ковач (ур.), Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије, Београд, 2005. 26-46

4. недеља
вежбе - Српски романтизам
Видео пројекција са коментарима серије ''Вук Караџић'' епизоде 2. и 3.

5. недеља
предавање - Из етнологије у антропологију
Зашто је српска антропологија модернизована тек у последње две деценије двадесетог века? Зашто је структурално-семиотичка анализа била главни агенс модернизације српске етнологије?
Литература: Н. Павковић-Д. Бандић-И. Ковачевић, Тежње и правци развоја етнологије у СР Србији (1945-1983), Зборник 1. конгреса југослованских етнологов ин фолклористов, Рогашка Слатина-Љубљана, 1983. 107-122.

5. недеља
вежбе - Српски романтизам
Видео пројекција са коментарима серије ''Вук Караџић'' епизоде 4. и 5.

6. недеља
предавање - Српска антропологија и функционализам
Зашто функционална анализа није постала интерпретативно средство српске антропологије? Идеолошка анатема догматског марксизма? Утицај свођења функционалне анализе на задовољавање потреба Човека. Однос закључака функционалне анализе и здраворазумског констатовања употребе.
Литература: И.Ковачевић, Модернизам и структурализам, у Д.Антонијевић (Ур.) Зборник са научног скупа посвећеног стогодишњици рођења Клод Леви Строса, (у штампи). И.Ковачевић, Семиологија мита и ритуала 1 Традиција, Београд, 2001. 69-85. И. Ковачевић, Семиологија
И.Ковачевић, Семиологија мита и ритуала 1 Традиција, Београд, 2001. 69-85. И. Ковачевић, Семиологија мита и ритуала 2. Савремено друштво, Београд, 2001. 154-165. Г. Горуновић, Псеудомарксизам и протофункционализам у српској етнологији: Кулишић vs. Филиповић, Етноантрополошки проблеми год. 1. св.1. Београд. 2006. 185-204. З. Пешић-Голубовић, Антрополошки функционализма Бронислава Малиновског, предговор у књизи Б. Малиновски, Магија наука религија, Београд, 1970.7-27.

6. недеља
вежбе - Српски романтизам
Видео пројекција са коментарима серије ''Вук Караџић'' епизоде 6. и 7.

7. недеља
предавање - Српска антропологија и марксизам 1
Зашто антропологија одређена као општа наука о човеку, заснована на марксизму, није током првих деценија друге половина двадесетог века сменила хибернирану етнологију у Србији?
Литература: И. Ковачевић, ТМ, 63-74.

7. недеља
вежбе - Српски романтизам
Видео пројекција са коментарима серије ''Вук Караџић'' епизоде 8. и 9.

8. недеља
предавање - Српска антропологија и марксизам 2
Зашто догматски марксизам није постао доминантан правац у српској антропологији после другог светског рата?
Литература: Г. Горуновић, Српска етнологија и марксизам, Београд, 2007. 95-98 и 113-122.

8. недеља
вежбе - Српски романтизам
Видео пројекција са коментарима серије ''Вук Караџић'' епизоде 10. и 11.

9. недеља
предавање - Српска антропологија и етнографија после другог cветског рата
Зашто је српска етнологија после другод светског рата хибернирана. Зашто су тим периодом доминарале аматерска етнографија и аутоетнографија?
Литература: И. Ковачевић, ТМ, 97-132.

9. недеља
вежбе - Српски романтизам
Видео пројекција са коментарима серије ''Вук Караџић'' епизоде 12. и 13

10. недеља
предавање - Српска етнологија између два светска рата
Зашто се српска етнологија после првог светског рата претворила у бесциљну етнографију. Зашто су пропали покушаји политичке инструментализације? Теоризација српске етнологије девенетнаестовековним теоријама.
Литература: Ј. Цвијић, О организацији научног рада у Војводини, у Ј. Цвијић, Аутобиографија и други списи, прир. В. Стојанчевић, Београд, 1965, 324-335. Ј. Ердељановић, О почецима вере и другим етнолошким пробleмима, Београд, 1938. 181-204.

10. недеља
вежбе - Српски романтизам
Видео пројекција са коментарима серије ''Вук Караџић'' епизоде 14. и 15

11. недеља
предавање - Врхунац етнологије засноване на романтизму
Мировна конференција и арбитрарна улога етнолога. Незадовољство корушким референдумом и нагли крај етнологије као националне науке.
Литература: Љ. Трговчевић, Научници Србије и стварање југословенске државе 1914 – 1920., Београд, 1986. 293-304.

11. недеља
вежбе - Српски романтизам
Видео пројекција са коментарима серије ''Вук Караџић'' епизоде 16. и 17.

12. недеља
предавање - Изградња и конституисање етнологије као националне науке
Зашто је етнологија у Србији створена на романтичарским идејним коренима? Зашто позитивизам није у Србији створио социологију (науку о друштву) и социо-културну антропологију?
Литература: И. Ковачевић, Историја српске етнологије 2. Правци и одломци, Београд. 2001. 7-26. Ј. Скерлић, Светозар Марковић, Београд, 1922. 199-209.

12. недеља
вежбе - Српски романтизам
Видео пројекција са коментарима серије ''Вук Караџић'' – завршно разматрање

13. недеља
предавање - Српско просветитељство и антропологија 1
Зашто просветитељство није послужило као основ за стварање. Сукоб роматичара са просветитељским идејама.
Литература: И.Ковачевић, Историја српске етнологије 1 Просветитељство, Београд, 2001. 247-252.

13. недеља
вежбе - Завршно формулисање тема за семинарске радове
Завршно формулисање тема за семинарске радове о обредима прелаза и корекције пријављених тема и прављење списка задужења за израду семинарских радова о обредима прелаза. Предавање приказа књига из српске етнологије/антропологије

14. недеља
предавање - Српско просветитељство и антропологија 2
Просветитељска платформа за формирање антропологије као друштвене науке о човеку и култури.
Литература: И.Ковачевић, Историја српске етнологије 1. Просветитељство, Београд, 2001. 57-93, 97-104,123-171. и 225-244.

14. недеља
вежбе - Завршно формулисање тема за семинарске радове 2
Завршно формулисање тема за семинарске радове о обредима прелаза и корекције пријављених тема и прављење списка задужења за израду семинарских радова о обредима прелаза. Предавање приказа књига из српске етнологије/антропологије

15. недеља
предавање - Припрема за испит

15. недеља
вежбе - Припрема за испит
Литература и извори података:
Општа обавезна литература
Г. Горуновић, Српска етнологија и марксизам, Београд, 2007. 95-98 и 113-122.
И.Ковачевић, Традиција модерног, Београд, 2006. 19-43. 47-61. 75-90. 97-132.
И.Ковачевић, Српска антропологија у првој деценији двадесет првог века, Гласник Етнографског музеја, 72. Београд, 2008. 25-40.
И. Ковачевић, Историја српске етнологије 2. Правци и одломци, Београд. 2001. 7-26.
И.Ковачевић, Историја српске етнологије 1 Просветитељство, Београд, 2001. 57-93, 97-104,123-171, 225-244, 247-252.
И.Ковачевић, Модернизам и структурализам, у Д.Антонијевић (Ур.) Зборник са научног скупа посвећеног стогодишњици рођења Клод Леви Строса
С.Наумовић, Национализација националне науке, у С.Ковач (ур.), Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије, Београд, 2005. 26-46.
Н. Павковић-Д. Бандић-И. Ковачевић, Тежње и правци развоја етнологије у СР Србији (1945-1983), Зборник 1. конгреса југослованских етнологов ин фолклористов, Рогашка Слатина-Љубљана, 1983. 107-122.
Љ. Трговчевић, Научници Србије и стварање југословенске државе 1914 – 1920., Београд, 1986. 293-304.
А.Ван Генеп, Обреди прелаза, Београд, 2005.15-16.
M.Vodopija, Maturiranje kao rite de passage, Narodna umjetnost, 13. Zagreb, 1976. 77-82.
И. Ковачевић, Семиологија мита и ритуала, 2. Бгд. 2001. 12-19.
М. Малешевић, Прилог типологији обреда прелаза, Расковник, 39. Бгд. 1984. 65-72.
Е.Лич, Култура и комуникација, Бгд. 1983.117-120.
М.Прошић, Теоријско-хипотетички оквир за проучавање поклада као обреда прелаза, Етнолошке свеске 1. Бгд. 1978. 14-24.
Општа допунска литература
И.Ковачевић, Семиологија мита и ритуала 1 Традиција, Београд, 2001. 69-85.
И. Ковачевић, Семиологија мита и ритуала 2. Савремено друштво, Београд, 2001. 154-165.
Г. Горуновић, Псеудомарксизам и протофункционализам у српској етнологији: Кулишић vs. Филиповић, Етноантрополошки проблеми год. 1. св.1. Београд. 2006. 185-204.
З. Пешић-Голубовић, Антрополошки функционализма Бронислава Малиновског, предговор у књизи Б. Малиновски, Магија наука религија, Београд, 1970.7-27.
Ј. Скерлић, Светозар Марковић, Београд, 1922. 199-209.
↑↑↑