Етнологија и антропологија

Курс:
Материјална култура Србије
У оквиру предмета: Материјална култура Србије
Предавачи: др Данијела Велимировићдоцент
обавезни курс
Број бодова: 7.00
Садржај курса: Предмет се бави освајањем знања из области традиционалне и савремене материјалне културе на територији Србије. Традиционални инвентар материјалне културе биће обрађен у оквиру следећих целина: сеоска и градска насеља, сеоска и градска архитектура, исхрана и идентитет, сеоски и градски фиксирани костим. Наведени облици материјалне културе биће посматрани и у оквиру савремених процеса, као што су трансформација, реинтерпретација, нестајање, ревитализација, чување и заштита.
Циљ изучавања курса: Предмет има два основна циља: (1) упознавање студената са досадашњим резултатима истраживања традиционалне материјалне културе на подручју Србије, и (2) подстицање нових приступа истраживању савремених процеса и појава у вези са материјалном културом. Студент треба да стекне детаљна знања о традиционалном инвентару материјалне културе каква су потребна етнологу са музеолошком оријентацијом. Студент такође учи да савлада један конкретан истраживачки проблем везан за проучавање промена у материјалној култури. Напокон, он/а треба да усвоји професионалне вредности које су усмерене ка потреби за очувањем културног наслеђа уопште, а посебно материјалног културног наслеђа Србије.
Предуслови за полагање: За похађање овог предмета нису предвиђени посебни предуслови.
Облици наставе: Предавања ће садржати презентацију традиционалног инвентара материјалне културе Србије(архитектура, храна, костим). Она ће бити илустрована Power Point презентацијом и филмским (видео) материјалима. Вежбе ће представљати други, паралелан вид наставе, у оквиру кога ће се одвијати: (а) дискусија најзначајнијих библиографских јединица и филмских записа о традиционалном инвентару, (б) посета музејима уз стручни обилазак појединих поставки, као и (в) презентација студентских семинарских радова (мини-пројеката) у вези са савременим променама у материјалној култури. Предмет ће се одвијати у оквиру двосеместралне наставе, рачунајући с тим да сваки семестар садржи 15 радних недеља. У свакој радној недељи биће одржана 4 часа. У првом семестру у настави ће доминирати предавања, а у другом вежбе и семинари.
Обавезе студената: Обавезе студената састоје се у учествовању у дискусији на вежбама, усменој и писменој презентацији приказа, полагању колоквијума и завршног испита. Семинарски радови у писменој форми треба да буду предати до половине марта. Уколико студент не преда семинарски рад у предвиђеном року или га усмено не презентује оцена му се смањује.
Начин оцењивања рада и резултата: За крајњу оцену биће узета у обзир оцена добијена на колоквијуму/писменом или усменом испиту (са 70% учешћа) и оцена добијена за семинарски рад и приказ (са 30% учешћа).
План курса:

1. недеља
предавање - Уводни час
Упознавање са предметом.
Литература: О изучавању материјалне културе у домаћој етнологији, види у Прошић Дворнић, М. Одевање у Београду у XIX и почетком XX века, Београд, 2006, с. 15-23.

2. недеља
предавање - Народно неимарство: дефиниција и типологија; кућа у Војводини
Предавање обухвата дефиницију и типологију народног неимарства, након чега следи излагање о једном типу народне архитектуре - кући од набоја. Потом следи дискусија о примерима ревитализованих зграда које припадају овом типу градње.
Литература: О барокној концепцији простора, види у Прошић Дворнић, М. Одевање у Београду у XIX и почетком XX века, Београд, 2006, с. 159.
Дероко, А. Народно неимарство, књ. 1, Београд, 1968, с. 3-5, 41-42.
Ђекић, М. Народно градитељство Војводине, кућа као споменик културе, Нови Сад, Покрајински завод за заштиту споменика културе, 1994, с. 9-43.

3. недеља
предавање - Динарска брвнара
Предавање обухвата основне карактеристике динарске брвнаре и њеног унутрашњег уређења, као и варијетете овог типа градње. Потом следи дискусија о ревитализацији примерака овог типа градитељства.
Литература: Финдрик, Р. Динарска брвнара, Сирогојно, 1998, с. 72-114.
O старовлашком типу села и шумадијском варијетету, види у Цвијић, Ј. Балканско полуострво, Београд, 1966, с. 263-264, 264-265.
Ђорђевић, Т. Збијање кућа и ушоравање села под кнезом Милошем, Гласник Српског географског друштва III. 3,4 (Београд, 1914), с. 3-10.
Бандић, Д. Народна религија Срба у 100 појмова, Београд, 2004, с.в. огњиште.
Финдрик, Р. Народно неимарство, Сирогојно, 1994, с. 74-80.

4. недеља
предавање - Куће чатмаре: моравска кућа и кућа на Косову
Предавање обухвата основне карактеристике чатмара у источном делу Србије и на Косову, као и њихов развој. Потом следи дискусија тезе Божидара Крстановића о вези између динарске архитектуре и архитектуре у источној Србији, као и тезе Ане Драгојловић Стевановић о пореклу трема на моравској кући.
Литература: О тимочком типу села, види у Цвијић, Ј. Балканско полуострво, Београд, 1966, с. 269-270.
Крстановић, Б. "Динарска дводелна кућа" у области источне Србије, ГЕИ САНУ 49, Београд, 2000, с. 207-216.
Драгојловић Стевановић, А. Антрополошка анализа народне архитектуре у источној Србији, ГЕИ САНУ, књ. XLIX, Београд, 2000, с. 61-68.
Финдрик, Р. Народно неимарство, Сирогојно, 1994, с. 68-70, 83-86, 86-91.

5. недеља
предавање - Савремена сеоска архитектура
На овом часу предвиђена је дискусија о савременим облицима руралне архитектуре.
Литература: Братић, Д. Малешевић, М. Кућа као статусни симбол, Етнолошке свеске 4, Београд, 1982, с. 144-153.
Ковачевић, И. Социјално-емфатичка функција монументалних гробница, Етнолошке свеске 6, Београд-Светозарево, 1985, с. 81-89.

6. недеља
предавање - Концептуализација појма "етно" у савременом јавном дискурсу
На предавању ће бити речи о изградњи "етно" кућа и комерцијалних "етно" простора у контексту конструкције/потврде идентитета локалних заједница.
Литература: Гавриловић, Љ. Етно куће: у потрази за идентитетом, Музеји бр. 1 (н.с.), Београд, 2008, с. 135-146.

7. недеља
предавање - Балканско-оријентална градска кућа
Предавање обухвата основне карактеристике и типологију балканског типа градње у XIX веку. Потом следи приказ културне биографије балканско-оријенталне градске куће на простору Србије.
Литература: О прихватању западних стилова у архитектури и поимању оријенталног архитектонског наслеђа као варварског, види у Прошић Дворнић, М. Одевање у Београду у XIX и почетком XX века, Београд, 2006, с. 156-158, 161.
Финдрик, Р. Народно неимарство, Сирогојно, 1994, с. 161-175.
Којић, Б. Стара градска и сеоска архитектура у Србији, Београд, 1949, с. 48-58.

8. недеља
предавање - Храна и идентитет
Предавање говори о храни као "тоталној друштвеној чињеници", о њеној улози у конструкцији идентитета нације или регије, као и о статусу хране у савременој европској политици.
Литература: Прошић Дворнић, М. Културни и друштвени значај хране традиционалне српске културе, Култура, књ. 2, бр. 109/112, 2004, с. 315-339.
Ковачевић, И. Гастрономске традицијаде, Антропологија транзиције, Београд, 2007, с. 109-153.
Tellström, R. Kultura prehrane u suvremenoj europskoj politici: u potrazi za optimalnom ravnotežom hrane i političkih faktora, Etnološka istraživanja 10, Zagreb, 2004, s. 41-50.

9. недеља
предавање - Народне ношње: дефиниције и типологија; Панонски тип сеоског костима у Банату
Предавање обухвата дефиниције фиксираних костима (ношњи), као и типологију ових костима на подручју Србије. Након тога следи излагање о панонском типу ношње на подручју Баната.
Литература: Бјеладиновић, Ј. Сеоске ношње и њихова типолошка класификација, ГЕМ 44, Београд, 1980, с. 75-97.
Српске народне ношње у Војводини, уредио М. Филиповић, издање Матице српске, Нови Сад, 1953. (изабрати један од радова, који се односи на ношњу у Банату)

10. недеља
вежбе - Припрема за спровођење самосталне истраживачке активности
На овом часу предвиђене су вежбе које представљају припрему за самосталну аналитичку обраду артефаката.

11. недеља
предавање - Панонски тип сеоског костима у Шумадији
Предавање обухвата излагање о карактеристикама "фиксираног" сеоског костима у Шумадији. Потом следи дискусија о употреби делова шумадијске ношње у савременом српском политичком животу.
Литература: Прошић Дворнић, М. Народна ношња Шумадије, Загреб, 1989.

12. недеља
предавање - Централно-балкански тип сеоског костима на Косову
Предавање обухвата излагање о основним карактеристикама централнобалканског типа ношње на примеру сеоског костима са подручја Косова.
Литература: Косово некад и данас, Београд, 1973, с. 333-337.
Менковић, М. Одевање у функцији етничких симбола, Етноантрополошки проблеми св. 7, Београд, 1990, с. 51-55.
Јовановић, М. Утицај законских прописа на нестајање традиционалне ношње у Србији, Гласник Етнографског института 24, Београд, 1975, с. 109-114.

13. недеља
предавање - Грађански костим у Кнежевини/Краљевини Србији
Предавање обухвата излагање о карактеристикама српског грађанског костима као "аутентичног" облика одевања.
Литература: Прошић-Дворнић, М. Женски грађански костим у Србији XIX века, Зборник Музеја примењених уметности 24-25, Београд, 1981-82, с. 9-28.
Прошић Дворнић, М. Одевање у Београду у XIX и почетком XX века, Београд, 2006, с. 227-271, 271-277.

14. недеља
вежбе - Припрема за спровођење самосталне истраживачке активности
На овом часу предвиђена је пријава тема за писање семинарских радова.

15. недеља
вежбе - Репрезентација народне културе у Етнографском музеју
На овом часу предвиђена је посета Етнографском музеју у Београду.

16. недеља
вежбе - Технологија научног истраживања
На овом часу предвиђена је припрема за писање семинарског рада. Посебно ће бити разматране следеће фазе у његовој изради: 1) уочавање научног проблема или предмета истраживања; 2) формулација научног проблема или предмета истраживања; 3) постављање хипотезе (коју студент доказује у раду/излаже у раду).

17. недеља
вежбе - Технологија научног истраживања
На овом часу предвиђена је припрема за писање семинарског рада. Посебно ће бити разматране следеће фазе у његовој изради: 1) избор научног метода којим ће се студент служити у раду; 2) израда оријентацијског плана истраживања (што све треба обавити и којим редом); 3) састављање радне библиографије (које књиге долазе у обзир, односно које су релевантне за предмет истраживања којим се студент бави).

18. недеља
вежбе - Технологија научног истраживања
На овом часу предвиђена је припрема за писање семинарског рада. Посебно ће бити разматране следеће фазе у његовој изради: 1) прикупљање, проучавање и сређивање постојеће литературе и теренске грађе; 2) уобличавање структуре или композиције рада (установљење радних наслова целина).

19. недеља
вежбе - Технологија научног истраживања
На овом часу предвиђена је припрема за писање семинарског рада. Посебно ће бити разматране следеће фазе у његовој изради: 1) решавање постављеног проблема (анализа); 2) формулисање резултата истраживања (синтеза).

20. недеља
семинар - Презентација семинарских радова
Презентација семинарских радова.

21. недеља
семинар - Презентација семинарских радова
Презентација семинарских радова.

22. недеља
семинар - Презентација семинарских радова
Презентација семинарских радова.

23. недеља
семинар - Презентација семинарских радова
Презентација семинарских радова.

24. недеља
семинар - Презентација семинарских радова
Презентација семинарских радова.

25. недеља
семинар - Презентација семинарских радова
Презентација семинарских радова.

26. недеља
семинар - Презентација семинарских радова
Презентација семинарских радова.

27. недеља
семинар - Презентација семинарских радова
Презентација семинарских радова.

28. недеља
семинар - Презентација семинарских радова
Презентација семинарских радова.

29. недеља
семинар - Презентација семинарских радова
Презентација семинарских радова.

30. недеља
семинар - Презентација семинарских радова
Презентација семинарских радова.
Литература и извори података:
Општа допунска литература
Којић, Б. Новија просторно-урбанистичка истраживања у Србији и анализа Цвијићевих радова у истој области, Научно дело Јована Цвијића, Научни скупови САНУ, књ. 11, Београд, 1982, 301-310.
Михаљчић, Р. Селиште, Зборник Филозофског факултета 9.1. (Београд, 1967), 173-218.
Историја Београда, књ. 2, ур. Васа Чубриловић, Београд, 1974. (обратити пажњу на делове који се тичу урбанизације Београда).
Јокилето, Ј. Новији међународни трендови у заштити културног наслеђа, Гласник Друштва конзерватора Србије 25, 2001, 11-14.
Томић, П. Народна керамика у Југославији, Етнолошки преглед 6-7, Београд, 1965, 39-47.
Бјеладиновић, Ј. Народна ношња у титовоужичком, пожешком и косјерићком крају, ГЕМ 48, Београд, 1984, 143-192.
Драшкић, М. Прилог проблему типологије народних ношњи у СР Србији, ГЕМ 26, Београд, 1963, 93-108.
Костим града и села на размеђу два века, Призрен и околина 1880-1918, каталог изложбе.
Прошић-Дворнић, М. Женски грађански костим у Србији XIX века, Зборник Музеја примењених уметности 24-25, Београд, 1981-82
Лексикон српског средњег века, с.в. село, засеље, селиште, катун, Београд, 1998.
Милутиновић, В. Срби и Немци у Војводини, Етнолошки преглед 4, Нови Сад, 1962, 36-43.
Ковачевић Којић, Д. Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево, 1978 (Топографија сеоских насеља: 261-281)
Мацура, В. Чаршија и градски центар, Ниш, 1984 (29-63, 74-113, 145-175).
Vučinić, V. Belgrade: Serbia and Montenegro, Encyclopedia of Urban CUltures: Cities and Cultures around the World, Vol. 1, edited by Melvin Ember and Carol R. Ember, Human Relations Area Files at Yale University & Scholastic Company, Danbury, Conn., 2002, 346-357.
Дероко, А. Стара варошка кућа у Србији, Космету и Македонији у поређењу са кућама у Солуну, Цариграду и у Малој Азији, Гласник Етнографског института 2-3, Београд, 1957.
Финдрик, Р. Вајати, Сирогојно, 1998. (Нарочито следећи делови: 15-34, 59-102, 104-124)
Јанкулов, Б. Преглед колонизације Војводине у XVIII и XIXвеку, Нови Сад, 1961. (Нарочито следећи делови: 17-21, 31, 39-40, 76-78)
Крунић, Ј. Кућа и варош у области Старе Рашке, Београд, 1994. (Поглавље о динарској дводелној брвнари: 9-47, један конкретан пример из наредних поглавља)
Ненадовић, С. Илустровани речник израза у народној архитектури, Просвета, Београд, 2002.
Родић, З. Развој сеоске куће и становање у Србији, Етнографски музеј у Београду, каталог изложбе, Београд, 1999.
Вујовић, С, Куртовић-Фолић, Н. Време мења планове: пример старе чаршије у Новом Пазару, Гласник друштва конзерватора Србије 25, 2001, 136-140.
Златић-Ивковић, З. Музеј на отвореном "Старо село" у Сирогојну, Гласник Друштва конзерватора Србије 26, 2002, 50-55.
Филиповић, М. Женска керамика код балканских народа, САНУ, пос. изд. CLXXXI, Етнографски институт 2, Београд, 1951.
Јоксимовић, Ж. Ужичке црепуље, СЕЗб XIII,Београд, 1909, 483-497.
Перуничић, Б. О изради црепуља у Злакуси код Ужичке Пожеге, Етнографски музеј, Посебна издања 6, Прилози проучавању наше народне керамике, Београд, 1036, 42-47.
Томић, П. Грнчарство у Србији, каталог изложбе, Београд, 1983.
Аранђеловић-Лазић, Ј. Народна ношња у Неготинској крајини, ГЕМ, књ. 31-32, 1969.
Ћатић, Р. Мушка народна ношња у Мачви, ГЕМ 12, 1937.
Гушић, М. Тумач изложене грађе, Загреб, 1955.
Јовановић, М. Грађанска ношња у XIX веку, ГЕМ 44, Београд, 1980.
Јовановић, М. Народне ношње у Србији у XIX веку, СЕЗб XCII, Београд, 1979.
Петровић, Ђ. Од пуста до златовеза, Етнолошка библиотека, Београд, 2003.
Петровић, П. Ж. Народна ношња у Шумадији, Гласник САНУ књ. II, СВ. 2, 1950.361-364.
Радовић, Б. Женска народна ношња у Мачви и Поцерини, ГЕМ 16, Београд, 1954.
Тројановић, С. Средачка жупа и њена изумрла ношња, Зборник радова посвећен Ј. Цвијићу, Београд, 1924, 411-427.
Тројановић, С. Српска ношња, Народна енциклопедија СХС, Ст. Станојевића, књ. 3, Београд, 1928.
Ускоковић, Р. Народна ношња по старовлашким селима у околини Ивањице, ГЕМ, књ. 1, Београд, 1926, 94-98.
Влаховић, М. Мушка ношња у Београдској посавини, ГЕМ 3, Београд, 1928.
Влаховић, М. Женска ношња у Београдској Посавини, ГЕМ 5, Београд, 1930.
Meron, T. The Protection of Cultural Property in the Event of Armed Conflict within the Case-low of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, Museum International, No. 228 (Vol. 57. No. 4, 2005), s. 41-59.
↑↑↑